Ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite: Koliko je građanima olakšano isplaćivanje?
Privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite donele su olakšanje mnogim građanima koji su se zadužili u evrima.
Foto: 021.rs
Stručnjaci smatraju da je ta mera Narodne banke Srbije doneta u septembru prošle godine, a koja će važiti do kraja 2024, spasila mnoge građane kojima bi mesečne rate za otplatu kredita, inače, bile mnogo veće, piše Euronews Srbija.
Odluka o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, kojom je ograničena kamatna stopa za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra, znači da dužnici tokom cele ove godine mogu da budu mirni.
Tim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa 15 meseci, počev od oktobra prošle godine do kraja 2024.
To znači da kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine, kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto, do 31. decembra 2024. godine, ukoliko klijent trenutno otplaćuje kredit po promenljivoj kamatnoj stopi.
Tako je dužnicima mesečna rata od oktobra prošle godine umanjena od 10 do više od 25 odsto.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da je ta mera NBS spasila mnoge građane velikih problema u otplati i njihovu kupovnu moć.
"Cele godine će ostati iste rate na kredite indeksirane u evrima na tih 4,08 odsto. Kako je bilo prethodnih nekoliko meseci, tako će biti cele ove godine", rekao je Grubišić.
Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže za Euronews Srbija da odluka NBS znači da su dužnici zaštićeni do kraja godine od rasta kamata.
"Uglavnom, dužnici su do kraja ove godine mirni, šta će da bude sledeće godine – videćemo", rekao je Gavrilović.
U odluci NBS se navodi da je kamatna stopa ograničena samo u smislu njenog daljeg rasta, dok će banke u slučaju da dođe do snižavanja promenljivih kamatnih stopa biti u obavezi da usklade iznos rate u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je nemoguće da euribor toliko padne, pa da se dodatno umanje mesečne rate.
Pad kamatnih stopa od polovine 2024?
Evropska centralna banka odlučila je nedavno, na prvom sastanku o monetarnoj politici u 2024. godini, da treći put zaredom zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene.
Svako ranije povećanje kamatnih stopa Evropske centralne banke dodatno je uticalo na porast kredita vezanih za euribor, odnosno na poskupljenje mesečnih rata za otplatu stambenog kredita.
Tako je povećanje vrednosti euribora mesecima stvaralo probleme onima koji su uzeli stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom.
Grubišić kaže da je rast euribora počeo od februara, marta 2022. jer su kamatne stope počele da se povećavaju u borbi protiv inflacije.
"Za godinu, godinu i po dana kamatna stopa je skočila praktično za 3 ili 3,5 odsto. Euribor je bio blizu nule, a onda je rasla kamatna stopa za 0,25 ili za 0,50, pa se to sabiralo, što znači da su klijenti u zavisnosti od trenutka kada su se zadužili, dobili kamatu veću za 3,5 odsto i značajno su skočile rate", rekao je Grubišić.
On kaže da ne može da se predvidi šta će biti sa mesečnim ratama u 2025. godini i da treba sačekati kraj ove godine da bi se videlo kolika će biti vrednost euribora.
"Euribor može da krene ozbiljno da pada i da se ta mera NBS ukine, ali može i da izostane njegov ozbiljniji pad pa da se ta mera produži. To je sad u domenu nagađanja. Treba sačekati drugu polovinu ove godine i videti kako će stvari izgledati", rekao je Grubišić.
Pročitaj još
Kako je nedavno saopšteno, Evropska centralna banka dobiće do juna ključne podatke za odluku o prvom u mogućem nizu smanjenja kamatnih stopa u evrozoni, a profesor Grubišić navodi da će biti dobra vest ako kamatne stope počnu da padaju.
"To svi željno očekujemo i to se očekuje negde od polovine ove godine", rekao je Grubišić.
Navodeći da euribor sada miruje, Gavrilović kaže da će mesečne rate na stambene kredite ostati iste tokom ove godine jer se ne očekuje njegov drastičan pad.
"U zavisnosti od iznosa podignutog kredita, od trenutka kada je uzet kredit, da li je podignut skoro ili pre 10 godina, na koji rok je podignut, privremeno ograničenje kamatne stope na stambene kredite dovelo je do toga da je tu bilo i dobrih smanjenja rata i to 20 ili 25 odsto na mesečnu ratu", rekao je Gavrilović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
1
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
0
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
14
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
50
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 10
Medaaaa
@Kosta
Kosta
alo ti.kao iz Sibira da si dišao ili radiš za neku banku. U Srbiji potpišeš da uzimaš kredit 20.000evra, za to obavezno daš učešće 20% 4.000e, dobiješ od banke 16.000evra i na kraju za tih 16.000evra platiš 40.000 evra! Naravno da banka treba da zaradi, ali ne ovako zelenaški. Zato su uništili i prodali sve domaće banke da bi mogli da zelenaše.
Kolika je kamata na stambeni kredit u Nemačkoj, a kolika u Srbiji, u obe zemlje se obračunava u evrima bando!
U Nemačkoj 2% u Srbiji 11%
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar