Stupio na snagu Pravilnik za obračun neplaćenog rada: Građanima ne znači ništa

Autor: Euronews Srbija

Info

18.03.2024.

20:27

Na snagu je stupio Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog rada, poslova za čije obavljanje se ne dobija nadoknada - čišćenje kuće, briga o deci, nega bolesnog člana porodice...

Stupio na snagu Pravilnik za obračun neplaćenog rada: Građanima ne znači ništa

Foto: Pixabay

To je podzakonski akt koji je resorno ministarstvo bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine.

Pravilnik je predvideo da osobe koje nemaju zdravstveno osiguranje, a rade neplaćene poslove, konačno dobiju zdravstvene knjižice. Mnoge je ova vest obradovala, jer su smatrali da donosi neke konkretne koristi. A, zapravo nije tako, piše Euronews Srbija.

Dokumentom je samo utvrđena metodologija za obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada i njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Pravilnik jeste predvideo da se obezbedi zdravstveno osiguranje za one koji obavljaju besplatne poslove, ali sagovornici Euronews Srbija kažu da je to "mrtvo slovo na papiru", jer tu kategoriju ne prepoznaje aktuelni Zakon o zdravstvenom osiguranju. Da bi ta odredba iz Pravilnika počela da se primenjuje u praksi neophodno je da se menja Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Interesantno da je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada izrađen 2023. godine na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali da je objavljen u Službenom glasniku 8. marta ove godine. Očigledno nije bilo saradnje sa Ministarstvom zdravlja, jer da su dva ministarstva koordinirala rad, ta odredba bi se našla u izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje su usvojene u oktobru prošle godine.

"Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada za Srbiju obezbeđuje proizvođač zvanične statistike. Cena neplaćenog kućnog rada se utvrđuje kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada", navedeno je u dokumentu.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da Pravilnik u ovom momentu ne znači mnogo, ali da ASNS podržava donošenje dokumenta jer je on prvi korak ka socijalnim penzijama za koje se taj sindikat zalaže.

"Ovde nema nikakve naknade. Obračunavaće se vrednost neplaćenog posla, ali nema plate. Sa druge strane malo će biti efekta i što se tiče prava na zdravstveno osiguranje onih koji rade neplaćene poslove. Većina domaćica je zdravstveno osigurana preko supruga koji radi ili je prijavljena na tržište rada pa po tom osnovu ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Zdravstveno osiguranje nemaju samo studenti koji sa 27 godina nisu završili fakultet i poljoprivrednici koji nisu registrovali poljoprivredno gazdinstvo", pojasnila je Savić.

Ističe da se prethodno mora menjati Zakon o zdravstvenom osiguranju, kako bi se ta kategorija korisnika zdravstvene zaštite uvrstila u Zakon.

Bez obzira što Pravilnik u ovom momentu ne daje neke konkretne koristi za obavljanje neplaćenih poslova, Savić smatra da je veoma važno što je donet, jer je "prvi put na jedan opipljiv način procenjujemo koliki je udeo tog rada u ukupnom BDP-u".

"To je samo prvi korak koji vodi ka socijalnim penzijama za osobe koje su ceo život provele kao domaćice i koji nemaju dana radnog staža", rekla je Savić.

Osiguranike prepoznaje zakon, a ne pravilnik

Profesor radnog prava Univerziteta u Kragujevcu Bojan Urdarević kaže da odredba koja predviđa da su zdravstveno osigurane osobe koje rade neplaćene poslove ne može da se primeni odmah.

"Ne možemo da kažemo da neko stiče pravo na zdravstveno osiguranje jer mu je ono dato pravilnikom, već bi on mogao da bude osiguranik kada ga zakon prepozna kao osiguranika", pojašnjava on.

Prethodno mora da se menja Zakon o zdravstvenom osiguranju, pa tek onda oni koji obavljaju neplaćene poslove mogu da računaju da će dobiti zdravstvenu knjižicu.

"Sada je to nemoguće. Kome da se obrate oni koji obavljaju neplaćen rad, šta im je potrebno od dokumentacije da prilože? Ako tog dela nema, možemo da kažemo da su svi građani zemlje zdravstveno osigurani. Svi građani imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, ali nemaju pravo na zdravstveno osiguranje. Osiguranje kao takvo zavisi od doprinosa, a zdravstvena zaštita pripada svakome pa čak i strancu", naveo je Urdarević.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Ministarstvu zdravlja, ali i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Euronews Srbija nije dobio sagovornika o ovoj temi.

Teme

zdravstveno osiguranje neplaćeni rad

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Ljubica

19.03.2024 • 10:18

Ja i mnoge zene smo radile 40 godina za penziju i zdravstveno osiguranje,cesto isle na posao umorne i bolesne,a u isto vreme bile domacice,kuvale peglale prale,podizale decu,bile supruge i snajke,brinule o starim roditeljima...i zivele,recimo,na selu,uz sve propratne seoske poslove!
I gle cuda,sta smo za to dobile,odnosno zaradile,MINIMALNU PENZIJU!!!
Trebale smo cekati sve od ove napacene drzave,bilo bi sve lakse!!!

10 3 +7
Zemlja čudesa

19.03.2024 • 08:26

Sad ću ja lepo ženi da ispostavim račun za kuvanje pasulja koji sam upravo pristavio, mašinsko pranje veša i prostiranje. Red je da i meni jednom krene.

8 5 +3
Mima

19.03.2024 • 06:59

Lezilebovićke

Strašno!
Da ne dužim previše,već samo da pitam.....
Da li žene koje su zaposlene ,imaju porodicu,decu,održavaju svoje domaćinstvo i zamislite kuvaju, imaju pravo na svoju zarađenu penziju+ socijalnu?
Što su postizale sve to bez jadikovanja...
Po meni su izuzetak samo žene koje imaju i neguju bolesno dete ili dete s posebnim potrebama. To je bez pogovora
Sve ostalo je smešno...
Jadno....
Zanimanje domaćica!?

12 13 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.