Politika "biča i medenjaka": Može li Moskva da uceni Beograd gasom?

Autor: NIN

Info

06.10.2024.

14:17 > 17:23

Politika štapa i šargarepe često se dovodi u vezu sa stavom Zapadnih zemalja i EU prema Srbiji, dok se, u vladajućem političkom narativu odnosi sa Rusijom i Kinom definišu kao "bratski i prijateljski"

Politika "biča i medenjaka": Može li Moskva da uceni Beograd gasom?

Foto: Pixabay

Međutim, ako Rusija prema Srbiji ne provodi politiku štapa i šargarepe, možda to radi kroz politiku "biča i medenjaka", kako se u ruskom jeziku zapravo naziva takva politika.

Američki socijalni psiholog Daglas Mekgregor verovao je da metoda štapa i šargarepe, ili u ruskom slučaju biča i medenjaka, dobro funkcioniše samo u slučaju kada neka osoba (ili u ovom slučaju država) nema zadovoljene osnovne potrebe - bezbednost i hranu.

Kada su odnosi i Zapada i Istoka prema Srbiji u pitanju, jasno je da oba Mekgregorova uslova u slučaju naše zemlje nisu zadovoljena, te da će Srbija biti podložna takvoj politici uslovljavanja. Sa jedne, zapadne strane, to su činjenica da je EU glavni trgovinski partner Srbije, da najveći deo investicija dolazi upravo sa Zapada, da smo u okruženju NATO zemalja, od kojih neke imaju veoma bliske odnose sa Vašingtonom, na primer, da postoji niz nerešenih regionalnih pitanja na koja Zapad može da ima veliki uticaj... Dakle, od te strane nam umnogome zavise i bezbednost i hrana, piše NIN.

Sa druge, istočne strane, bezbednosno pitanje nije toliko izraženo, mada ne treba zanemariti moguće uticaje ruskih obaveštajnih službi na situaciju u regionu ili, ili to što je, na primer, avijacija Srbije zavisna od remonta letelica u Rusiji.

Međutim, "hrana" iz Mekgregorove definicije u ovom slučaju je - gas. Srbija iz Rusije uvozi oko 2,2 milijarde od tri milijarde kubika gasa koje troši, što su tri četvrtine. Na stolu je i obnova gasnog ugovora dve zemlje, koji ističe u martu sledeće godine, ali je ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa potpredsednikom srpske Vlade Aleksandrom Vulinom, rekao kako bi o njemu već sada trebalo razgovarati. Putin je uz to, pozivajući srpskog kolegu Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanju, rekao i da je robnotrgovinska razmena dve zemlje u padu.

Veliki pad ekonomskih odnosa

Taj pad je u ovoj godini zaista veliki. Tako je izvoz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine iznosio tek 79,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz u prvoj polovini godine bio na nivou od 73,1 odsto prošlogodišnjeg, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To pokazuje i udeo u ukupnom izvozu, odnosu uvozu. Dok je u prvoj polovini 2023. izvoz Srbije u Rusiju činio 4,1 odsto ukupnog izvoza naše zemlje, ove godine on je na 3,2 odsto. Razlika je još drastičnija kada je uvoz Srbije iz Rusije u pitanju. Prošle godine od januara do jula uvoz iz Ruske Federacije činio je 5,3 odsto ukupnog uvoza, a ove godine je tek na 3,7 odsto.

I dok se vrednost robnotrgovinske razmene dve zemlje menjala u određenim granicama kroz godine, u zavisnosti od cena energenata, određenih investicija i slično, o tome da u ekonomskim odnosima dve zemlje "škripi" najbolje svedoči pozicija Rusije među zemljama u koje Srbija izvozi i iz kojih uvozi. Tako je u 2018. i 2019. godini Rusija bila na petom mestu zemalja u koje Srbija izvozi, 2020. je bila šesta, 2021. i 2022. sedma, a 2023. osma. U prvoj polovini 2024. nalazi se tek na desetom mestu.

Kada je uvoz u pitanju, situacija je slična. Ruska Federacija je u 2018. i 2019. bila na petom mestu zemalja iz kojih Srbija uvozi, 2020. na šestom, 2021. i 2022. na sedmom (i pored drastičnog skoka vrednosti uvoza iz te zemlje zbog cene gasa 2022.), a 2023. na osmom, dok je u prvoj polovini ove godine na šestom mestu.

Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta kaže za NIN da rat u Ukrajini nije značajno uticao na trgovinske odnose Srbije i Rusije s obzirom da oni duže vreme stagniraju odnosno da postoji neki predvidljivi okvir u kom se kreće robna razmena između nas i Rusije.

"Svakako najbitnije polje saradnje jeste energetika i uvoz gasa iz Rusije. Od početka rata Zapad je zauzeo jasan stav i odlučio da prekine svoju zavisnost od Rusije, o čemu svedoče brojni paketi sankcija. Srbija nije uvela ove sankcije, ali jeste otpočela proces diversifikacije, i to veoma uspešno", kaže Rašeta.

Srbija je povukla više poteza kada je u pitanju smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, a Rašeta kaže da kada čujemo da zapadni lideri i diplomate govore o približavanju Srbije Zapadu među razlozima navode upravo značajne napore Srbije da diversifikuje svoj gasni portfolio.

"Prethodne godine je u rad pušten konektor sa Bugarskom koji će da snadbeva Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa (maksimalan protok će biti oko 1,8 milijardi) iz Azerbejdžana i terminala u grčkoj luci Aleksandrupoli, dok je pre samo mesec dana ministarka Đedović potpisala memorandum o saradnji i izgradnji gasnog konektora sa Rumunijom, koji ce Srbiji omogućiti da uvozi gas koji stiže iz pravca Kaspijskog mora, Turske i Grčke", podseća Rašeta.

Na ovaj način smanjuje se uticaj Rusije u regionu, a Srbija nastavlja da se povezuje sa EU kada je u pitanju energetska infrastruktura, objašnjava Rašeta.

"Srbiji ugovor sa Rusijom ističe 2025 god, i u interesu je Beograda da što više umanji zavisnost koja trenutno postoji, tako da mislim da će Srbija ući sa jačom pozicijom u ove pregovore od Rusije i ne bih rekao da Moskva ima dobru ucenjivačku poziciju kada je u pitanju gas".

Foto: Beta/AP

Rašeta navodi da za to postoji više razloga.

"Prvo, Rusija je izgubila svoje najveće tržište, Gasprom je pretrpeo gubitke od više od 7 milijardi dolara prethodne godine, dok Kina namerno prolongira izgradnju gasovoda Moć Sibira 2, kako bi dodatno spustila cenu gasa, koja je i inače bila dosta niža od prosečne evropske (271 dolara prema 481 dolar za ovu godinu). Rusiji je neophodna zarada od prodaje gasa kako bi finansirali agresiju na Ukrajinu. Sa druge strane, ucenjivačka strategija Moskve prema Beogradu mahom leži u potpirivanju nacionalističke/rusofilne baza glasača vladajuće koalicije, tako što predstavlja Putina kao "većeg Srbina" od predsednika Vučića. Kada je u pitanju gas ne verujem da je ovo uspešna strategija jer Srbija može sa lakoćom da predstavi slabost Rusije kao "velikodušnost" kao što je učinila tokom sklapanja prethodnog ugovora kada smo izpregovarali nižu otkupnu cenu", objašnjava on za NIN.

Najbolja cena u Evropi nije uvek najbolja

Međutim, i pre diversifikacije, iako je postojao značajan ucenjivački potencijal preko gasa, on nije bio stoprocentan. Kako je u svom radu o odnosima dve zemlje objasnio ekonomista Ivan Nikolić, na primeru 2022. godine, kada smo sklopili gasni aranžman "pod najpovoljnijim uslovima u Evropi", oni se tako mogu posmatrati samo uslovno. Naime, cena gasa po tzv. naftnoj formuli, koju je Srbija plaćala po tom sporazumu jeste bila najniža u Evropi (za Nemačku je on bio na primer 51 odsto skuplji, za Litvaniju i Slovačku 3,2 puta skuplji).

Međutim, problem je u drugom delu aranžmana, koji se odnosi na sve ostale potrebne količine gasa, koje izlaze iz okvira sporazuma i morale su se plaćati prema atuelnoj ceni na slobodnom tržištu.

"Konkretno, u prvom tromesečju 2022. na ovaj način smo nabavili 487,9 hiljada tona, odnosno 38 odsto uvezenih količina gasa. Ruski gas iz tog kontigenta plaćen je po ceni koja je bila za 4,2 puta veća od onog koji je plaćen po naftnoj formuli", navodi Nikolić u svom radu i objašnjava da se time gubi status "najniže cene u Evropi".

"Cena gasa očigledno nije fiksirana, već se dinamično menja shodno promenama na tržištu. Nekada cena nafte raste, nekada opada. Zato dogovor sa Rusijom nije garancija da ćemo u svakom trenutku imati najnižu cenu", ukazao je on.

Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

GAS ruski gas

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

eraz

07.10.2024 • 13:42

Skoro je nemoguće promeniti generalni stav natofila o pogubnom delovanju Zapada, ali ako isključe emocije shvatiće to i onaj ko ima ispod-prosečnu inteligenciju. Dovoljno je izanalizirati istoriju srpsko-zapadnih odnosa te nabrojati koliko puta su nas okupirali, bombardovali i ubijali.

4 2 +2
@Steva

07.10.2024 • 13:40

Misliš onomad kada je Ukrajina krenula da krade gas iz gasovoda namenjen drugim potrošačima u Evropi pa gas nije stizao dalje?

3 0 +3
Steva

07.10.2024 • 13:00

dule
06.10.2024 • 22:23
Liman VI
06.10.2024 • 20:42
Moskva i Peking nas još uvek nikada nisu izlagali restrikcijama i sankcijama. Za Zapad dobro znamo.

Nije tačno,u bolnici u Novom SAdu usred zime u januaru mesecu 2010-2011 nije radilo grejanje zbog gasa pa su delili po dva ćebeta da se pcijenti nebi smrzvali.

3 6 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.