Politika "biča i medenjaka": Može li Moskva da uceni Beograd gasom?
Politika štapa i šargarepe često se dovodi u vezu sa stavom Zapadnih zemalja i EU prema Srbiji, dok se, u vladajućem političkom narativu odnosi sa Rusijom i Kinom definišu kao "bratski i prijateljski"
Foto: Pixabay
Međutim, ako Rusija prema Srbiji ne provodi politiku štapa i šargarepe, možda to radi kroz politiku "biča i medenjaka", kako se u ruskom jeziku zapravo naziva takva politika.
Američki socijalni psiholog Daglas Mekgregor verovao je da metoda štapa i šargarepe, ili u ruskom slučaju biča i medenjaka, dobro funkcioniše samo u slučaju kada neka osoba (ili u ovom slučaju država) nema zadovoljene osnovne potrebe - bezbednost i hranu.
Kada su odnosi i Zapada i Istoka prema Srbiji u pitanju, jasno je da oba Mekgregorova uslova u slučaju naše zemlje nisu zadovoljena, te da će Srbija biti podložna takvoj politici uslovljavanja. Sa jedne, zapadne strane, to su činjenica da je EU glavni trgovinski partner Srbije, da najveći deo investicija dolazi upravo sa Zapada, da smo u okruženju NATO zemalja, od kojih neke imaju veoma bliske odnose sa Vašingtonom, na primer, da postoji niz nerešenih regionalnih pitanja na koja Zapad može da ima veliki uticaj... Dakle, od te strane nam umnogome zavise i bezbednost i hrana, piše NIN.
Sa druge, istočne strane, bezbednosno pitanje nije toliko izraženo, mada ne treba zanemariti moguće uticaje ruskih obaveštajnih službi na situaciju u regionu ili, ili to što je, na primer, avijacija Srbije zavisna od remonta letelica u Rusiji.
Međutim, "hrana" iz Mekgregorove definicije u ovom slučaju je - gas. Srbija iz Rusije uvozi oko 2,2 milijarde od tri milijarde kubika gasa koje troši, što su tri četvrtine. Na stolu je i obnova gasnog ugovora dve zemlje, koji ističe u martu sledeće godine, ali je ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa potpredsednikom srpske Vlade Aleksandrom Vulinom, rekao kako bi o njemu već sada trebalo razgovarati. Putin je uz to, pozivajući srpskog kolegu Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanju, rekao i da je robnotrgovinska razmena dve zemlje u padu.
Veliki pad ekonomskih odnosa
Taj pad je u ovoj godini zaista veliki. Tako je izvoz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine iznosio tek 79,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz u prvoj polovini godine bio na nivou od 73,1 odsto prošlogodišnjeg, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To pokazuje i udeo u ukupnom izvozu, odnosu uvozu. Dok je u prvoj polovini 2023. izvoz Srbije u Rusiju činio 4,1 odsto ukupnog izvoza naše zemlje, ove godine on je na 3,2 odsto. Razlika je još drastičnija kada je uvoz Srbije iz Rusije u pitanju. Prošle godine od januara do jula uvoz iz Ruske Federacije činio je 5,3 odsto ukupnog uvoza, a ove godine je tek na 3,7 odsto.
I dok se vrednost robnotrgovinske razmene dve zemlje menjala u određenim granicama kroz godine, u zavisnosti od cena energenata, određenih investicija i slično, o tome da u ekonomskim odnosima dve zemlje "škripi" najbolje svedoči pozicija Rusije među zemljama u koje Srbija izvozi i iz kojih uvozi. Tako je u 2018. i 2019. godini Rusija bila na petom mestu zemalja u koje Srbija izvozi, 2020. je bila šesta, 2021. i 2022. sedma, a 2023. osma. U prvoj polovini 2024. nalazi se tek na desetom mestu.
Kada je uvoz u pitanju, situacija je slična. Ruska Federacija je u 2018. i 2019. bila na petom mestu zemalja iz kojih Srbija uvozi, 2020. na šestom, 2021. i 2022. na sedmom (i pored drastičnog skoka vrednosti uvoza iz te zemlje zbog cene gasa 2022.), a 2023. na osmom, dok je u prvoj polovini ove godine na šestom mestu.
Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta kaže za NIN da rat u Ukrajini nije značajno uticao na trgovinske odnose Srbije i Rusije s obzirom da oni duže vreme stagniraju odnosno da postoji neki predvidljivi okvir u kom se kreće robna razmena između nas i Rusije.
"Svakako najbitnije polje saradnje jeste energetika i uvoz gasa iz Rusije. Od početka rata Zapad je zauzeo jasan stav i odlučio da prekine svoju zavisnost od Rusije, o čemu svedoče brojni paketi sankcija. Srbija nije uvela ove sankcije, ali jeste otpočela proces diversifikacije, i to veoma uspešno", kaže Rašeta.
Srbija je povukla više poteza kada je u pitanju smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, a Rašeta kaže da kada čujemo da zapadni lideri i diplomate govore o približavanju Srbije Zapadu među razlozima navode upravo značajne napore Srbije da diversifikuje svoj gasni portfolio.
"Prethodne godine je u rad pušten konektor sa Bugarskom koji će da snadbeva Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa (maksimalan protok će biti oko 1,8 milijardi) iz Azerbejdžana i terminala u grčkoj luci Aleksandrupoli, dok je pre samo mesec dana ministarka Đedović potpisala memorandum o saradnji i izgradnji gasnog konektora sa Rumunijom, koji ce Srbiji omogućiti da uvozi gas koji stiže iz pravca Kaspijskog mora, Turske i Grčke", podseća Rašeta.
Na ovaj način smanjuje se uticaj Rusije u regionu, a Srbija nastavlja da se povezuje sa EU kada je u pitanju energetska infrastruktura, objašnjava Rašeta.
"Srbiji ugovor sa Rusijom ističe 2025 god, i u interesu je Beograda da što više umanji zavisnost koja trenutno postoji, tako da mislim da će Srbija ući sa jačom pozicijom u ove pregovore od Rusije i ne bih rekao da Moskva ima dobru ucenjivačku poziciju kada je u pitanju gas".
Foto: Beta/AP
Rašeta navodi da za to postoji više razloga.
"Prvo, Rusija je izgubila svoje najveće tržište, Gasprom je pretrpeo gubitke od više od 7 milijardi dolara prethodne godine, dok Kina namerno prolongira izgradnju gasovoda Moć Sibira 2, kako bi dodatno spustila cenu gasa, koja je i inače bila dosta niža od prosečne evropske (271 dolara prema 481 dolar za ovu godinu). Rusiji je neophodna zarada od prodaje gasa kako bi finansirali agresiju na Ukrajinu. Sa druge strane, ucenjivačka strategija Moskve prema Beogradu mahom leži u potpirivanju nacionalističke/rusofilne baza glasača vladajuće koalicije, tako što predstavlja Putina kao "većeg Srbina" od predsednika Vučića. Kada je u pitanju gas ne verujem da je ovo uspešna strategija jer Srbija može sa lakoćom da predstavi slabost Rusije kao "velikodušnost" kao što je učinila tokom sklapanja prethodnog ugovora kada smo izpregovarali nižu otkupnu cenu", objašnjava on za NIN.
Pročitaj još
Najbolja cena u Evropi nije uvek najbolja
Međutim, i pre diversifikacije, iako je postojao značajan ucenjivački potencijal preko gasa, on nije bio stoprocentan. Kako je u svom radu o odnosima dve zemlje objasnio ekonomista Ivan Nikolić, na primeru 2022. godine, kada smo sklopili gasni aranžman "pod najpovoljnijim uslovima u Evropi", oni se tako mogu posmatrati samo uslovno. Naime, cena gasa po tzv. naftnoj formuli, koju je Srbija plaćala po tom sporazumu jeste bila najniža u Evropi (za Nemačku je on bio na primer 51 odsto skuplji, za Litvaniju i Slovačku 3,2 puta skuplji).
Međutim, problem je u drugom delu aranžmana, koji se odnosi na sve ostale potrebne količine gasa, koje izlaze iz okvira sporazuma i morale su se plaćati prema atuelnoj ceni na slobodnom tržištu.
"Konkretno, u prvom tromesečju 2022. na ovaj način smo nabavili 487,9 hiljada tona, odnosno 38 odsto uvezenih količina gasa. Ruski gas iz tog kontigenta plaćen je po ceni koja je bila za 4,2 puta veća od onog koji je plaćen po naftnoj formuli", navodi Nikolić u svom radu i objašnjava da se time gubi status "najniže cene u Evropi".
"Cena gasa očigledno nije fiksirana, već se dinamično menja shodno promenama na tržištu. Nekada cena nafte raste, nekada opada. Zato dogovor sa Rusijom nije garancija da ćemo u svakom trenutku imati najnižu cenu", ukazao je on.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
09.12.2025.•
0
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Mali: BDP po glavi stanovnika u Srbiji porastao sa 4.800 na 15.800 evra
09.12.2025.•
4
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali izjavio je da je Srbija od 2012. godine do danas uvećala bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika sa 4.800 na 15.800 evra, saopštilo je to Ministarstvo.
Vučić: Krajnji rok za rešavanje pitanja NIS-a 15. januar
09.12.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da su moguće tri opcije za rešenje situcije u kojoj se našla Naftna industrija Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama.
Evro u Bujanovcu 120 dinara
09.12.2025.•
3
Jedan evro se u lokalnim menjačnicama u Bujanovcu prodaje za 120 dinara, ali menjači kažu da će zbog velike potražnje danas probiti ovu cifru, piše portal Bujanovačke.
Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama: Tri su razloga za to
09.12.2025.•
36
U poslednje dve nedelje došlo je do porasta tražnje evra u menjačnicama, a to je deličino rezultat objave informacija o Naftnoj industriji Srbije.
IBM preuzima platformu Konfluent za 11 milijardi dolara
09.12.2025.•
1
Američka kompanija IBM saopštila je da preuzima platformu za strimovanje podataka Konfluent za 11 milijardi dolara u gotovini.
Rakić: Niko ne postavlja pitanje šta se dešava sa naftom koja se crpi iz naftnih polja u Vojvodini
08.12.2025.•
17
Oko hiljadu privatnih pumpi u Srbiji mogu bez problema da obezbede snabdevanje tržišta naftnim derivatima, izjavio je predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić.
Fiskalnih kasa neće biti na pijačnim tezgama ni naredne godine: Rok ponovo pomeren
08.12.2025.•
16
Prodavci na pijačnim tezgama ni sledeće godine neće morati da koriste fiskalne kase, pošto je Vlada Srbije usvojila izmenu uredbe koja to reguliše.
Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
08.12.2025.•
3
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Orban i Erdogan dogovorili nastavak dotoka ruskog gasa u Mađarsku
08.12.2025.•
1
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i mađarski premijer Viktor Orban postigli su danas u Istanbulu dogovor da Turska garantuje nastavak tranzicije ruskog gasa ka Mađarskoj, preneo je Rojters.
NBS o nestašici evra u menjaničnicama: Došlo do rasta tražnje
08.12.2025.•
53
Narodna banka Srbije oglasila se povodom navoda o nestašici evra u pojedinim menjačnicima, poručujući da je došlo do rasta tražnje za ovom stranom valutom.
Raspisan program finansijske podrške za početnike i mlade preduzetnike
08.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede Srbije raspisalo je program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u ovoj godini.
Ako NBS bude na udaru sekundarnih sankcija: Ekonomista objašnjava koji su mogući scenariji
08.12.2025.•
14
Profesor na Ekonomskom fakultetu Veljko Mijušković rekao je da bi eventualne sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije mogle da izazovu širok spektar poremećaja.
Prevoznici iz Srbije i BiH najavljuju radikalne mere ako EU ne bude rešila problem sa boravkom
08.12.2025.•
12
Zbog pravila EU o skraćenom boravku u državama Šengena, transportne kompanije iz Srbije i BiH rade u otežanim uslovima.
Vlada produžila uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500
07.12.2025.•
2
Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500.
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
07.12.2025.•
28
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
NIS kao poluga za uticaj - i Rusija ga se ne odriče lako
07.12.2025.•
21
Za probleme nastale zbog američkih sankcija NIS-u još se ne nazire rešenje.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila: Tri razloga zašto su novi automobili sve skuplji
07.12.2025.•
7
Rastu cene novih automobila, a modeli koji su nekada bili pristupačni za kupovinu gotovo su nestali.
Bugari imaju problema da dođu do kovanica evra uoči promene valute
07.12.2025.•
5
Bugarska zaštitnica prava građana uputila je centralnoj banci pismo u kom je ukazala na probleme koje građani imaju sa nabavkom početnih paketića kovanica evra, neophodnih zato što zemlja od 1. januara ulazi u evrozonu.
Ministarstvo poljoprivrede uvelo nove subvencije
06.12.2025.•
0
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla uvodi se nova vrsta podsticaja, za nabavku priplodne matice riba šarana i pastrmke.
Javni dug Srbije na kraju oktobra bio 43,1 odsto BDP-a
06.12.2025.•
5
Javni dug Srbije na kraju oktobra ove godine bio je 38,16 milijardi evra, odnosno 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Komentari 19
eraz
@Steva
Steva
dule
06.10.2024 • 22:23
Liman VI
06.10.2024 • 20:42
Moskva i Peking nas još uvek nikada nisu izlagali restrikcijama i sankcijama. Za Zapad dobro znamo.
Nije tačno,u bolnici u Novom SAdu usred zime u januaru mesecu 2010-2011 nije radilo grejanje zbog gasa pa su delili po dva ćebeta da se pcijenti nebi smrzvali.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar