Srbija sklopila sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici: Šta to znači za našu zemlju?
Srbija i SAD potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike.
Foto: Pixabay
Potpise u Vašingtonu na ovaj sporazum su stavili ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki podsekretar za ekonomski razvoj i energetiku Hoze Fernandez.
Konkretan sadržaj dokumenta još nije poznat, ali zvaničnici na obe strane tvrde da predstavlja važan korak ka još bližoj saradnji dve vlade, ali i privatnih sektora dve države.
Stručnjak za energetiku Željko Marković objašnjava za "Vreme" da je uobičajena praksa da SAD sklapaju ovakve vrste sporazuma i dodaje da oni postoje i sa nekim zemljama u okruženju.
Govoreći o mogućim prednostima strateške saradnje u oblasti energetike između Srbije i SAD, on je naveo da je najveća verovatnoća da će se ugovor ticati kritičnih mineralnih sirovina, obnovljivih izvora energije i što bolje digitalizacije i komunikacije, odnosno uvođenja 5G mreže.
"Informacije koje ja imam govore da se ovde radi o sveobuhvatnom sporazumu koji se tiče i kritičnih minerala, ali i same energetike, odnosno obnovljivih izvora energije, dekarbonizacije našeg prostora, kao i napretka u digitilaziciji. Prema mojim informacijama, američka strana je kroz taj sporazum spremna da nam ubuduće pomogne svojom ekspertizom i povezivanjem sa njihovom privredom", kazao je Marković.
Dodaje da je dekarbonizacija veoma važan cilj naše zemlje, budući da se u Srbiji 70 odsto električne energije i dalje prozvodi sagorevanjem uglja, odnosno lignita, i da će to morati da se promeni na osnovu naših obaveza utvrđenim međunarodnim sporazumima, pre svega Pariskim sporazumom.
U prelaznom periodu, do 2026. godine, kompanije su u obavezi da mere i evropskim partnerima dostavljaju izveštaje o emisijama ugljenika ugrađenim u proizvod koji izvoze. Radi se o propisu SIBAM koji važi na teritoriji Evropske unije, što podrazumeva kontrolu ugljeničnog otiska proizvoda na tom tržištu.
Sektori koji su u prvoj fazi obuhvaćene SIBAM-om čine oko 12 odsto ukupnog izvoza Srbije u Evropsku uniju, dok je udeo gvožđa i čelika čak 72 procenta. To su ujedno i oblasti u kojima su zbog samog procesa proizvodnje potrebna ogromna ulaganja da bi se prilagodili novim zahtevima. Ko to ne bude mogao, plaćaće taksu ili porez za zagađenje. Zbog toga će proizvođači sa manje emisija štetnih gasova biti u boiljem položaju. To je i razlog više za oprez domaćih privrednika koji su izvozno orijentisani.
"Ne samo što ćemo morati da dekarbonizujemo energetski sektor, već će se i prilike na tržištu menjati, tako da će sve manje i manje proizvodnja iz uglja biti konkurentna. Moramo da imamo u vidu i uvođenje taksi koje sadrži EU propis SIBAM, gde će uvoznik naše električne energije u budućnosti morati da plati taksu koja će biti praktično ekvivalentna taksi za CO2 u elektroprivrednom sistemu Evropske unije", objašnjava Marković.
Pročitaj još
Šansa u hidroelektranama, vetroelektranama i solarnim panelima
Napominje da se zbog toga očekuje međunarodni pritisak na Srbiju da uvede taj sistem oporezivanja plaćanja CO2 emisija, a to se može regulisati povećanjem obnovljivih izvora energije.
"Naša država bi morala da gleda na nove mogućnosti za hidroelektrane, vetroelektrane i solarne panele", ukazuje sagovornik Vremena.
Govoreći o prednostima solara, on je podsetio na situaciju da smo letos uvozili i po gigavat angažovane snage.
"Bugarska, na primer, ima tri gigavata u solaru, a mi imamo 100 megavata. Da smo imali samo polovinu kapaciteta koji je imala Bugarska, ne bismo morali da uvozimo struju. Bilo je sunčano i toplo vreme, solar bi proizvodio struju i nadoknadili bismo tu energiju koja nam je bila potrebna zbog velike potrošnje", precizirao je Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
14
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 19
predrag
/®
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar