Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Foto: 021.rs
Da li će u ovoj godini radnici u Srbiji ostvariti boljitak?
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje za N1 da izazovi za radnike ostaju isti, a to je: borba sa nesavesnim poslodavcima i okretanje glave države.
"Radnicima može biti bolje ako u 2025. godini podignu glas, pobede strah i jasno kažu - na ovo više ne pristajemo. Ako su mogli studenti - mogu i radnici", poručila je Ranka Savić, predsednica ASNS.
Bojana Tamindžija iz organizacije CPE kaže da će i u 2025. glavni izazov za radnike u Srbiji i dalje biti - kako da prežive sa zaradama koje nisu dovoljne za podmirivanje osnovnih životnih potreba.
Novu godinu pojedini radnici u Srbiji dočekali su sa friško uručenim otkazima ugovora o radu - firma Mei Ta iz Bariča otpustila je krajem decembra 299 radnika pravdajući to "potrebom za optimizacijom resursa".
U državi u kojoj poslodavci potencijalne radnike privlače oglasima o „dva dana odmora nedeljno“, "20 radnih dana plaćenog godišnjeg", o "plaćenom prekovremenom" i gde sami radnici umeju da kažu da su zadovoljni uslovima rada jer "imaju i grejanje", s pravom se postavlja pitanje – kakva su radna prava radnika u Srbiji i šta će nam, po tom pitanju, doneti ova 2025.
"Ova godina neće ostati upamćena po nekim većim izmenama u politikama države, zakonodavstvu, kao ni lošim praksama. Počela je još jednim talasom ‘istraživanja lažnih bolovanja’ od kojeg kao i od prethodnih nije bilo ništa. Bilo je puno pogibija radnika, nije bilo većih izmena i dopuna zakona koje bi posebno privukle pažnju u svetu rada", kaže Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.
Sindikati su nas, dodaje, izneverili kod određivanja minimalne zarade, "ni ta predstava nije se bitno razlikovala od prethodnih".
"Za mene je vest godine kada je reč o radnicima stigla u decembru, to je prva konkretna posledica primene nemačkog zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja u Srbiji, kada je kompanija u vlasništvu Folksvagena otkazala saradnju (ugovor) sa Linglongom (detaljnije na sajtu Peščanik) što je veliki podsticaj daljoj organizaciji radnika za borbu, makar u onim kompanijama koje se nalaze u lancima snabdevanja nemačkih kompanija“, navodi Reljanović.
U svemu ostalom, dodaje, stanje je podjednako loše kao i prethodnih godina.
"Tako da ne bih mogao da izdvojim neki novi poseban problem - postoji dovoljno starih, pre svega u vidu nepoštovanja zakona od strane poslodavca (povodom trajanja radnog vremena i zarade, ali i zlostavljanja na radu i diskriminacije, da navedem samo neke primere), kao i teška dostupnost pravdi (skupi i dugi radni sporovi sa impotentnim alternativama), sistematsko ignorisanje države na masovno kršenje kolektivnih prava (prava na rad sindikata, prava na štrajk, najčešće)", objašnjava naš sagovornik.
Radnički izazovi 2025.
Reljanović ističe da ćemo sve što važi za dosadašnje prakse - preneti i u 2025. godinu.
"Dakle očekuju se isti izazovi kod nesavesnih poslodavaca i jasno okretanje glave države od tekućih problema. Dodatno, za sindikate ali i širu stručnu zajednicu, novi izazov će biti ukoliko dođe do pisanja novog zakona o radu (po ko zna koji put je najavljen početak tog posla, ovoga puta za proleće 2025. godine). Ovaj proces će, ako ga budu sprovodile iste politike na vlasti koje su aktuelne, biti jako mučan i verovatno rezervisan samo za stvarne centre moći (strani kapital) uz fingiranje socijalnog dijaloga i pokušaje daljeg urušavanja prava radnika", zaključuje on.
Ranka Savić: Ako su mogli studenti - mogu i radnici
O tome kakvo je stanje radnih prava u Srbiji, prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS, najbolje govore podaci Globalnog indeksa radnih prava.
Tu se, kaže, navodi da veliki broj kompanija izbegava zaključivanje kolektivnih ugovora, zabranjuje formiranje sindikata, ne poštuje Zakon o radu, a veliki problem su i takozvani “žuti sindikati” - to su sindikati koje formira poslodavac.
"Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata (MKSS) je sve države sveta podelio u pet grupa. Srbija se nalazi u izuzetno lošoj četvrtoj grupi gde se sistemski krše radna prava i to i u javnom i u privatnom sektoru", ukazuje Ranka Savić.
Ona smatra da 2025. godina neće doneti bitne pomake.
"Da bi bilo bolje potrebna je promena vlasti i promena politike prema zaposlenima", ističe Savić.
Sve dok se radnici, kako kaže - tretiraju samo kao sredstvo ostvarenja profita poslodavaca, dok se Zakon primenjuje selektivno, a inspekcija rada ispunjava zahteve političara – radnicima Srbije neće biti bolje.
"Bolje im može biti i u slučaju da u 2025. godini podignu glas, pobede strah i jasno kažu – na ovo više ne pristajemo. Ako su mogli studenti - mogu i radnici", zaključuje Ranka Savić.
Tamindžija: U regionu - "trka ka dnu"
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije, stanje radnih prava u Srbiji na pragu 2025. ocenjuje kao nepromenjeno - loše.
"Mi smo ove godine uradili niz istraživanja koja dokumentuju da se na polju radnih prava u Srbiji stvari ne pomeraju na bolje. Terensko istraživanje o uslovima rada u automobilskoj i tekstilnoj industriji pokazalo je da se radnicama i radnicima i dalje uskraćuje pravo na bolovanje, da rade u halama bez adekvatne ventilacije i klimatizacije, da je praksa da se prekoračuju zakonom dozvoljeni prekovremeni radni sati, da je režim preraspodele radnog vremena siva zona u kojoj je moguće detektovati mesece kad se radi više, ali ne i one kad se radi manje itd", navodi Tamindžija.
Kršenje radnih prava, kaže, nije ekcesno i sporadično, "nego sistemsko i normalizovano".
"Padanje u nesvest usled visokih temperatura i loše ventilacije je redovna pojava. Sa druge strane, komparativna analiza stanja radnih prava u regionu Zapadnog Balkana pokazala je da je slična situacija u celom regionu. Region je u potpunosti zavistan od tzv. stranih investicija i međusobno se takmičimo u ‘trci ka dnu’ – ko će niže srozati radno zakonodavstvo i sniziti zarade ne bi li snižavanjem troškova proizvodnje privukli neku od multinacionalnih kompanija", ističe Tamindžija.
Ova situacija, kaže, nije ohrabrujuća, ali nas i upućuje na mogućnost ili pre nužnost regionalne saradnje u borbi za bolje uslove rada.
Jedan od osnovnih izazova i u 2025, smatra Tamindžija, ostaje - kako preživeti sa zaradama koje nisu dovoljne za podmirivanje osnovnih životnih potreba.
"Niske zarade su gorući problem radnica i radnika u Srbiji. Ugovorena zarada u radno intenzivnoj industriji, poput tekstilne ili automobilske, je tek nešto malo viša od minimalca, a to je gotovo tri puta niže od plate za život. Sa takvim zaradama radnici su prinuđeni da rade sve prekovremene sate koji im se ponude, pa makar to bilo i više od zakonski dozvoljenog, da pristaju na problematične bonuse, poput bonusa apsolutne prisutnosti, a pored svega toga prinuđeni su da rade i dodatne poslove ne bi li uspeli da nadomeste manjak u kućnom budžetu za podmirivanje osnovnih životnih potreba. Ne vidim da će se stanje sa zaradama značajno menjati u narednoj godini", navodi ona.
Pročitaj još
Od vanrednih izazova, sa zebnjom se, kaže, gleda u promene i krizu automobilskog sektora u Nemačkoj.
"Ukoliko se kriza produbi, to će imati direktan uticaj na radnice i radnike u Srbiji, jer gotovo da nema fabrike u sektoru koja nije deo lanaca snabdevanja nemačkih automobilskih kompanija. Već sada se u Srbiji u pojedinim fabrikama oseća smanjenje porudžbina, a postoje i učestale pretnje otkazima. Treba pratiti kako će se situacija dalje odvijati", upozorava Tamindžija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
0
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
2
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
6
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Komentari 2
Pazi
Стојко Бранковић
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar