Radnici Leonija i Jure: "Da Nemci vide kako se radi kod nas, pobegli bi kroz ventilaciju"
Divovi nemačke automobilske industrije motre na fabričke pogone u Srbiji nakon pritužbi radnika. Ali, da li je to dovoljno da se išta promeni nabolje?
Foto: Pixabay (ilustracija)
"Psihički teror." Tako ukratko jedna radnica kompanije Leoni u Prokuplju opisuje svakodnevicu na poslu. Mala plata, suluda norma, šikaniranje. Pristala je da govori za DW, ali pod uslovom da joj se ne pominje ime.
"Oni šefovima valjda kažu da nam to rade. Em ne staješ ni minut sa radom, em ti je neprestano neko nad glavom. Non-stop dreka, haos. Ljudi se ne bune jer su uglavnom u kreditima. Hteli, ne hteli, moraju na posao. Jer, u Prokuplju realno nemaš gde da radiš osim u Leoniju i još jednoj fabrici", priča ona.
Kablovi koje ova žena i kolege prave na kraju završavaju i u skupocenim modelima BMW-a. Iz bavarskog automobilskog diva su potvrdili da otkupljuju kablove upravo iz Prokuplja.
Radnici ili sindikati zato mogu da se na uslove rada požale direktno u Nemačkoj.
Tu je od početka prošle godine na snazi zakon o lancima snabdevanja, koji obavezuje nemačke firme da preduzmu korake ukoliko njihovi dobavljači krše ljudska prava radnika ili žestoko narušavaju životnu sredinu.
No, istraživanje DW pokazuje da žalbe nisu masovne. Nemački stručnjaci sa kojima je DW pričao u zakonu vide potencijal, ali kažu da mnogo zavisi od primene. Srpski sindikalci sa kojima su novinari pričali – a koji jesu slali primedbe direktno u Nemačku – nemaju utisak da se išta menja.
Ipak, nekoliko nemačkih kompanija u odgovorima za DW tvrdi da pomno prati šta se dešava u srpskim fabrikama.
BMW "ozbiljno shvata" optužbe
U Leoniju, jednoj od najvećih firmi u Srbiji sa četiri pogona i preko dvanaest hiljada zaposlenih, demantuju sve optužbe radnika. Kažu da nikad nisu imali ni prekršajnu prijavu, a da je prosečna plata veća od 60.000 dinara.
"Svesni smo da je naš broj zaposlenih na nivou omanjeg srpskog grada, i da u takvoj sredini nije moguće učiniti sve zaposlene zadovoljnim, ali i činjenice da se, kao i u svakoj drugoj sredini te veličine, povremeno desi da od stotine rukovodećih pozicija, neodgovorni pojedinci prekrše interna pravila i uputstva", navode u Leoniju. Sve se to, kažu, strogo disciplinski kažnjava pa i otkazom.
Nemački BMW, jedan od kupaca Leonijevih kablova, navodi da je, posle novinarskog upita DW, ozbiljno shvatio optužbe koje iznose radnici. Od Leonija je zatraženo objašnjenje. Potvrđuju da idu i u posete pogonu u Srbiji, ali kažu da to nije imalo veze sa pritužbama.
Iz Leonija kažu da im nijedan partner – pa ni BMW – nikada do sada nije zamerao ništa.
Mercedes kontroliše Juru
Teške su i optužbe radnika prema južnokorejskoj Juri, koja takođe proizvodi kablove za auto-industriju.
U prepisci Samostalnog sindikata metalaca Srbije sa Mercedesom i Audijem koja se vodila od juna do septembra ove godine, sindikalci pišu da se u Juri u Leskovcu sistematski krši pravo na sindikalno okupljanje, da su radnici iznureni i očajno plaćeni, da su izloženi opasnim hemikalijama, da je firma kršila pravo na štrajk tako što je upošljavala dodatne radnike da zamene štrajkače.
Prepisku u koju DW ima uvid potvrdila su oba nemačka automobilska giganta. U Audiju kažu da "proveravaju okolnosti" u Juri, a u Mercedesu da su stvar shvatili ozbiljno i "primorali dostavljača da pruži objašnjenje".
"Dodatno smo angažovali nezavisnu revizorsku kuću da sprovede međunarodno priznatu procenu održivosti. Postupak još nije završen", navodi Mercedes u odgovorima i dodaje da će, ako bude potrebe, preduzeti mere kako bi se dobavljač pridržavao standarda.
"Da sad Nemce pustimo da vide šta se radi, kako se radi kod nas u pogonu, verovatno bi ljudi pobegli kroz ventilaciju", kaže Predrag Stojanović koji vodi sindikalnu organizaciju u pogonu Jure u Leskovcu.
Iz Jure su ignorisali novinarski upit o optužbama radnika i potezima nemačkih firmi.
Beogradska nevladina organizacije ASTRA je najpre 2022. godine, još pre stupanja na snagu zakona, a potom i ove godine Folksvagenu prijavila ropske uslove rada u Linglongu u Zrenjaninu. Onde su stranim radnicima oduzimani pasoši, a kineski investitor se ponaša kao da njemu taj komad Srbije pripada.
U šturom odgovoru Folksvagena za DW navodi se da ne ulaze u "pojedinačne potencijalne optužbe koje pogađaju njihove dobavljače". Tvrde, međutim, da na sve indicije reaguju ozbiljno i brzo, navodeći da je tako i u slučaju Linglonga. Ali, šta je konkretno urađeno – ne kažu.
Mali broj pritužbi
Zakon o lancima snabdevanja se primenjuje na firme koje u Nemačkoj imaju barem hiljadu zaposlenih.
Njime se zabranjuje nemačkim firmama da u lancu snabdevanja bilo gde na svetu imaju dobavljače u kojima rade deca, robovi, prinudni radnici, firme koje sprečavaju formiranje sindikata ili izlažu radnike zdravstvenim hazardima ili ih "prekomerno telesno i duhovno iznuruju".
Zabranjeno je i uskraćivanje "primerene plate", a to je najmanje minimalna zarada. I na to se žale radnici iz Srbije – da, računajući silne prekovremene sate, zapravo imaju satnicu nižu od minimalne.
Zakon predviđa kazne i do dva odsto godišnjeg prihoda firme, a najviše osam miliona evra u jednom slučaju.
Ali, kako za DW navode u Saveznom zavodu za privredu i kontrolu izvoza (BAFA), koji je zadužen za sprovođenje zakona – do sada nijedna kazna nije izrečena.
Pročitaj još
Čekajući evropski zakon
Stvar bi mogao da promeni zakon na nivou EU konačno donet ove godine. Države EU imaju vremena do jula 2026. da ga primene. Prvo će važiti za baš velike firme, pa postepeno i za one sa hiljadu zaposlenih i 450 miliona evra godišnjeg obrta.
Najvažnija novina biće što, za razliku od sadašnjeg nemačkog zakona, zakon EU daje radnicima ili sindikatima mogućnost da traže odštetu direktno od evropske kompanije ukoliko rade za njenog dobavljača, u Srbiji, ili bilo gde drugde na svetu.
Radnica Leonija sa početka priče za sebe u zakonima – srpskim, nemačkim ili evropskim – ne vidi šansu. Žali se na uklješteni nerv od teškog rada u istom položaju.
"Zašto bih ja više svoje zdravlje ugrožavala za pedeset hiljada dinara? Gledam ako mogu negde nešto da nađem da se sklonim, i to je to. To misli 90 odsto kolega. Samo nemaju gde da odu", kaže ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
1
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 10
Realista
Maki
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar