Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Foto: Pixabay
Kao rezultat takvog poređenja nastala je knjiga "Mit o balkanskom tigru" koju je Ostojić napisao zajedno sa profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjenom Radonjićem.
"Ognjen i ja smo često razgovarali o srpskom društvu i kako bi ono moglo da napreduje. Videli smo da imamo slična mišljenja. Iz jedne naučne radoznalosti smo krenuli da analiziramo zvanični narativ koji se građanima Srbije sa državnih, a i drugih medija emituje - da je Srbija 'balkanski tigar'. Želeli smo da preispitamo da li je to zapravo tačno kada pogledamo prave ekonomske parametre i prave brojeve", rekao je Ostojić za Insajder opisujući kako je nastala ideja za knjigu.
Prema njegovim rečima, na osnovu prvih analiza se videlo da zvanični narativ ne samo da nije tačan, nego da mi donekle nazadujemo kao društvo.
"I onda smo ušli sve dublje i dublje u tu analizu jer smo želeli da ostavimo jedan trag vremena. Ta knjiga je zavedena kao naučno delo. Koristi naučnu metodologiju i reference. Ali takođe, ono što je značajnije, nama je malo zasmetalo što se i mediji i činioci bave propagandom i kontrapropagandom. Nema dijaloga o brojevima, nema ulaženja u srž i suštinu stvari. Mi smo želeli da ova knjiga bude doprinos tom društvenom dijalogu", rekao je sagovornik Insajdera.
Kako je istakao, sada oni idu po gradovima Srbije i imaju dijalog sa građanima, iako oni nisu članovi partija i ne bave se politikom.
"Ali je jako bitno da započnemo dijalog o tome gde smo mi i kakvo društvo hoćemo. To je cilj ove knjige", istakao je on.
Ostojić napominje da je knjiga stavljena u okvir društvenih dešavanja koja nisu samo u Srbiji, već i u svetu.
"Prva dva poglavlja, ako ih pročitate, ona su dosta filozofska. Prvo poglavlje uzima dva pisca, Džordža Orvela i Hakslija, i govori o tome da je Haksli pisao o diktaturama prošlog veka, kao što je staljinistička diktatura, gde ljudi dolaze i oduzimaju knjige. A da zapravo mi u ovom veku živimo u takozvanim spin diktaturama, gde se vlada manipulacijom informacija. I Haksli je o tome pisao u knjizi 'Vrli novi svet'. I onda smo od toga izveli da mi mislimo da Srbija spada u red tih spin diktatura, gde se podaci selektivno izvlače, da bi se stvorio narativ u koji će ljudi da veruju", objasnio je Ostojić.
Kaže da, kada se pomene reč diktatura, tu se prvenstveno misli na represivne diktature prošlog veka u kojima je vladar vladao strahom, oduzimao slobodu i zabranjivao govor ispoljavajući represivne elemente u svojoj vlasti.
"Moderne diktature, tj. spin diktature ne idu tako. One se baziraju na popularnosti. To vidite u mnogim zemljama sveta. Uzimaju se informacije selektivno. Ako ekonomija raste, onda je to zasluga vođe, ako pada, to je krivica stranih faktora. Iz te popularnosti se crpi snaga te vlasti, a u isto vreme se zatvara pristup medijima suprotnih mišljenja. Zatvara se dijalog i populacija se preplavljuje informacijama koje podržavaju taj narativ", rekao je on.
Kako ističe, to ne znači da te diktature neće ispoljiti silu.
"Kad se one osete ugroženim, one će ispoljiti silu. Ali primarna poluga nije sila. Primarna poluga je manipulacija. I to je razlika. Te autokratije i diktature komuniciraju između sebe, pomažu jedne drugima da grade taj narativ o velikom uspehu i zlatnom dobu, ali u suštini, to je i dalje diktatura. Postoje privilegovane grupe, postoji sud za narod i specijalni sud za ostale. Možete videti u elementima kako su te vlasti kod nas i u svetu koncipirane", rekao je Ostojić.
Koja je razlika između narativa i realnosti?
Na pitanje o kontrastu između retorike vlasti i realnosti rekao je da su oni hteli da uporede ono što se priča sa realnim brojevima.
"Ono što vidite je da se kod nas stvorio narativ da smo mi 'balkanski tigar' i da Srbija živi u zlatnom dobu i da nikad nije bilo bolje. I onda krenete da analizirate podatke. Sama ta reč 'balkanski tigar', to je po ugledu na keltskog tigra u Irskoj i po ugledu na 'azijske tigrove'. To su zemlje koje su tri decenije rasle realan rast BDP-a preko šest odsto, ili sedam odsto", rekao je Ostojić.
Pročitaj još
Kako dodaje, da bi se podržao taj narativ, uzme se recimo nominalni rast BDP-a i kaže se "Mi smo ekonomski tigar".
"Na tom primeru mora da se shvati kako radi ta manipulacija informacijama. Mnogi ljudi ne znaju šta je ekonomija. Ne znaju šta je nominalni, a šta je realni BDP. Nominalni se koristi da bi se merila veličina u datoj godini različitih ekonomija. Ako hoćete da gledate rast kroz vreme, vi morate da koristite realni BDP. Zašto? Evo recimo da ja proizvodim čaše za vodu. I čaša za vodu je 2010. godine koštala 100 dinara. Ja sam proizveo 10 čaša. To znači da je moj BDP 1.000 dinara. To je sad nominalni BDP. A BDP bi trebalo da meri količinu svih roba i usluga koje su proizvedene u jednoj zemlji. Ako je ova čaša poskupela od 2010. do 2020. za 100 dinara, znači sad košta 200, i ja sam proizveo istih tih 10 čaša, one koštaju 2.000 dinara. Meni je nominalni BDP skočio 100 odsto. Međutim, u realnim iznosima, moj BDP uopšte nije skočio, ostao je na nuli", ilustrovao je on.
"Nemamo efekat sustizanja"
Napominje da se koristi nominalni BDP da bi se pokazalo kako smo mi tigar koji raste više od šest odsto, a kada se pogleda realni BDP, mi rastemo ispod tri odsto u tom periodu, ili 3,3 odsto, i to posle revizije koja je dodala pet odsto rasta srpskom BDP-u, što je neuobičajeno.
"To se gotovo smatra nedovoljnim rastom. Znači, mi smo daleko od tih šest odsto. Ali nije to najveći problem. Najveći problem je kad uporedite zemlje u okruženju koje imaju veći BDP nego mi. Trebalo bi da imamo efekat sustizanja. Jer vi ako stižete sa manje baze, treba brže da rastete. Na primer, ako dodam na 10 čaša još jednu, ja sam rastao 10 odsto. A ako dodate na 100 čaša još jednu, isto smo proizveli, a vi rastete jedan odsto", naveo je Ostojić.
Kaže da mi nemamo efekat sustizanja i da, npr. Rumunija i Bugarska u realnim iznosima kumulativno brže rastu.
"Mi smo tek negde na oko 30-40 odsto evropskog proseka. Tako da mi mislimo da to nije nikakav spektakularan rast koji se sad dešava i da mi nismo tamo gde zaslužujemo", zaključio je Ostojić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Misija MMF-a od danas u Srbiji
23.04.2026.•
0
Misija Međunarodnog monetarnog fonda započeće danas zvaničnu posetu Beogradu.
Država traži skladištenje i čuvanje 11.000 tona šećera
22.04.2026.•
4
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je javnu nabavku za skladištenje, čuvanje i obnavljanje rafinisanog šećera, procenjene vrednosti 20,16 miliona dinara.
Ponovo ide nafta kroz naftovod "Družba"
22.04.2026.•
3
Tranzit nafte ka Evropi preko ukrajinskog dela naftovoda "Družba" nastavljen je danas, rekao je izvor iz industrije za Rojters.
Đedović Handanović: Do kraja ove nedelje biti usaglašeno 90 odsto stavova oko NIS-a
22.04.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su održani sastanci sa operativnim i pravnim timovima MOL-a u vezi sa preuzimanjem ruskog udela u NIS-u.
Gorivo sve skuplje: EU beleži nagli rast cena, Nemačka na vrhu
21.04.2026.•
10
Cena goriva i maziva za lični trasport u Evropskoj uniji značajno je porasla u martu ove godine i to 12,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštila je danas Evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Folksvagen smanjuje proizvodnju za još milion vozila
21.04.2026.•
5
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je danas značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta za još milion vozila, pošto je naveo da su raniji planovi prodaje postali nerealni u aktuelni tržišnim okolnostima.
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
6
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
10
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
6
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
2
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
29
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
18
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
47
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
24
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Komentari 8
@trla baba lan
Zebra
Opravdanje za SNS krađu kroz visoke cene opravdavamo nazivanjem sebe ekonomskim tigrom!
Dokaz inteligencije jednog dela ovog naroda je činjenica da podržavaju SNS…
N.ps
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar