Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Foto: Pixabay
Kao rezultat takvog poređenja nastala je knjiga "Mit o balkanskom tigru" koju je Ostojić napisao zajedno sa profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjenom Radonjićem.
"Ognjen i ja smo često razgovarali o srpskom društvu i kako bi ono moglo da napreduje. Videli smo da imamo slična mišljenja. Iz jedne naučne radoznalosti smo krenuli da analiziramo zvanični narativ koji se građanima Srbije sa državnih, a i drugih medija emituje - da je Srbija 'balkanski tigar'. Želeli smo da preispitamo da li je to zapravo tačno kada pogledamo prave ekonomske parametre i prave brojeve", rekao je Ostojić za Insajder opisujući kako je nastala ideja za knjigu.
Prema njegovim rečima, na osnovu prvih analiza se videlo da zvanični narativ ne samo da nije tačan, nego da mi donekle nazadujemo kao društvo.
"I onda smo ušli sve dublje i dublje u tu analizu jer smo želeli da ostavimo jedan trag vremena. Ta knjiga je zavedena kao naučno delo. Koristi naučnu metodologiju i reference. Ali takođe, ono što je značajnije, nama je malo zasmetalo što se i mediji i činioci bave propagandom i kontrapropagandom. Nema dijaloga o brojevima, nema ulaženja u srž i suštinu stvari. Mi smo želeli da ova knjiga bude doprinos tom društvenom dijalogu", rekao je sagovornik Insajdera.
Kako je istakao, sada oni idu po gradovima Srbije i imaju dijalog sa građanima, iako oni nisu članovi partija i ne bave se politikom.
"Ali je jako bitno da započnemo dijalog o tome gde smo mi i kakvo društvo hoćemo. To je cilj ove knjige", istakao je on.
Ostojić napominje da je knjiga stavljena u okvir društvenih dešavanja koja nisu samo u Srbiji, već i u svetu.
"Prva dva poglavlja, ako ih pročitate, ona su dosta filozofska. Prvo poglavlje uzima dva pisca, Džordža Orvela i Hakslija, i govori o tome da je Haksli pisao o diktaturama prošlog veka, kao što je staljinistička diktatura, gde ljudi dolaze i oduzimaju knjige. A da zapravo mi u ovom veku živimo u takozvanim spin diktaturama, gde se vlada manipulacijom informacija. I Haksli je o tome pisao u knjizi 'Vrli novi svet'. I onda smo od toga izveli da mi mislimo da Srbija spada u red tih spin diktatura, gde se podaci selektivno izvlače, da bi se stvorio narativ u koji će ljudi da veruju", objasnio je Ostojić.
Kaže da, kada se pomene reč diktatura, tu se prvenstveno misli na represivne diktature prošlog veka u kojima je vladar vladao strahom, oduzimao slobodu i zabranjivao govor ispoljavajući represivne elemente u svojoj vlasti.
"Moderne diktature, tj. spin diktature ne idu tako. One se baziraju na popularnosti. To vidite u mnogim zemljama sveta. Uzimaju se informacije selektivno. Ako ekonomija raste, onda je to zasluga vođe, ako pada, to je krivica stranih faktora. Iz te popularnosti se crpi snaga te vlasti, a u isto vreme se zatvara pristup medijima suprotnih mišljenja. Zatvara se dijalog i populacija se preplavljuje informacijama koje podržavaju taj narativ", rekao je on.
Kako ističe, to ne znači da te diktature neće ispoljiti silu.
"Kad se one osete ugroženim, one će ispoljiti silu. Ali primarna poluga nije sila. Primarna poluga je manipulacija. I to je razlika. Te autokratije i diktature komuniciraju između sebe, pomažu jedne drugima da grade taj narativ o velikom uspehu i zlatnom dobu, ali u suštini, to je i dalje diktatura. Postoje privilegovane grupe, postoji sud za narod i specijalni sud za ostale. Možete videti u elementima kako su te vlasti kod nas i u svetu koncipirane", rekao je Ostojić.
Koja je razlika između narativa i realnosti?
Na pitanje o kontrastu između retorike vlasti i realnosti rekao je da su oni hteli da uporede ono što se priča sa realnim brojevima.
"Ono što vidite je da se kod nas stvorio narativ da smo mi 'balkanski tigar' i da Srbija živi u zlatnom dobu i da nikad nije bilo bolje. I onda krenete da analizirate podatke. Sama ta reč 'balkanski tigar', to je po ugledu na keltskog tigra u Irskoj i po ugledu na 'azijske tigrove'. To su zemlje koje su tri decenije rasle realan rast BDP-a preko šest odsto, ili sedam odsto", rekao je Ostojić.
Pročitaj još
Kako dodaje, da bi se podržao taj narativ, uzme se recimo nominalni rast BDP-a i kaže se "Mi smo ekonomski tigar".
"Na tom primeru mora da se shvati kako radi ta manipulacija informacijama. Mnogi ljudi ne znaju šta je ekonomija. Ne znaju šta je nominalni, a šta je realni BDP. Nominalni se koristi da bi se merila veličina u datoj godini različitih ekonomija. Ako hoćete da gledate rast kroz vreme, vi morate da koristite realni BDP. Zašto? Evo recimo da ja proizvodim čaše za vodu. I čaša za vodu je 2010. godine koštala 100 dinara. Ja sam proizveo 10 čaša. To znači da je moj BDP 1.000 dinara. To je sad nominalni BDP. A BDP bi trebalo da meri količinu svih roba i usluga koje su proizvedene u jednoj zemlji. Ako je ova čaša poskupela od 2010. do 2020. za 100 dinara, znači sad košta 200, i ja sam proizveo istih tih 10 čaša, one koštaju 2.000 dinara. Meni je nominalni BDP skočio 100 odsto. Međutim, u realnim iznosima, moj BDP uopšte nije skočio, ostao je na nuli", ilustrovao je on.
"Nemamo efekat sustizanja"
Napominje da se koristi nominalni BDP da bi se pokazalo kako smo mi tigar koji raste više od šest odsto, a kada se pogleda realni BDP, mi rastemo ispod tri odsto u tom periodu, ili 3,3 odsto, i to posle revizije koja je dodala pet odsto rasta srpskom BDP-u, što je neuobičajeno.
"To se gotovo smatra nedovoljnim rastom. Znači, mi smo daleko od tih šest odsto. Ali nije to najveći problem. Najveći problem je kad uporedite zemlje u okruženju koje imaju veći BDP nego mi. Trebalo bi da imamo efekat sustizanja. Jer vi ako stižete sa manje baze, treba brže da rastete. Na primer, ako dodam na 10 čaša još jednu, ja sam rastao 10 odsto. A ako dodate na 100 čaša još jednu, isto smo proizveli, a vi rastete jedan odsto", naveo je Ostojić.
Kaže da mi nemamo efekat sustizanja i da, npr. Rumunija i Bugarska u realnim iznosima kumulativno brže rastu.
"Mi smo tek negde na oko 30-40 odsto evropskog proseka. Tako da mi mislimo da to nije nikakav spektakularan rast koji se sad dešava i da mi nismo tamo gde zaslužujemo", zaključio je Ostojić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
0
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
0
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
4
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
29
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
9
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
4
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
5
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
5
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
5
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
6
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Ubisoft zatvara kancelariju u Beogradu: Bez posla ostalo 100 ljudi
11.06.2026.•
21
Francuski izdavač video igara Ubisoft zatvara svoj razvojni studio u Beogradu, čime se nastavlja višegodišnji talas otpuštanja, gašenja studija i reorganizacije poslovanja koji pogađa kompaniju širom sveta
MOL: Uspešno okončani pregovori sa Vladom Srbije u vezi sa NIS-om
11.06.2026.•
4
Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u.
Šta se Srbija tačno dogovorila sa MOL-om oko NIS-a: Da li će se znati šta piše u akcionarskom ugovoru?
11.06.2026.•
8
Dan koji je počeo sa informacijom da je NIS od američkog OFAC-a zatražio novu operativnu licencu završio se objavom ministarke Dubravke Đedović Handanović da su Srbija i MOL postigli dogovor o akcionarskom ugovoru.
EU ispituje Paramauntovo preuzimanje Vorner brosa
11.06.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je proveru planirane kupovine kompanije Vorner bros diskaveri (WBD) od američke medijske grupe Paramount skajdens, vredne oko 110 milijardi dolara, u okviru propisa EU o stranim subvencijama.
Eksplozija troškova kapitalnih projekata: Samo Emiratima dugujemo dve milijarde dolara ove godine
10.06.2026.•
22
Najnovija analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026. godinu otkriva zabrinjavajući trend snažnog porasta procenjenih vrednosti najvećih državnih investicija.
Komentari 33
Водоинсталатер
Dule
Neka pitanja
Koliko mesečno plaćaš porez, a koliko doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje? Šta misliš, kolika bi ti penzija mogla biti? Računaš da ćeš raditi do kraja života i da ti penzija neće biti ni potrebna?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar