Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Kao rezultat takvog poređenja nastala je knjiga "Mit o balkanskom tigru" koju je Ostojić napisao zajedno sa profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjenom Radonjićem.
"Ognjen i ja smo često razgovarali o srpskom društvu i kako bi ono moglo da napreduje. Videli smo da imamo slična mišljenja. Iz jedne naučne radoznalosti smo krenuli da analiziramo zvanični narativ koji se građanima Srbije sa državnih, a i drugih medija emituje - da je Srbija 'balkanski tigar'. Želeli smo da preispitamo da li je to zapravo tačno kada pogledamo prave ekonomske parametre i prave brojeve", rekao je Ostojić za Insajder opisujući kako je nastala ideja za knjigu.
Prema njegovim rečima, na osnovu prvih analiza se videlo da zvanični narativ ne samo da nije tačan, nego da mi donekle nazadujemo kao društvo.
"I onda smo ušli sve dublje i dublje u tu analizu jer smo želeli da ostavimo jedan trag vremena. Ta knjiga je zavedena kao naučno delo. Koristi naučnu metodologiju i reference. Ali takođe, ono što je značajnije, nama je malo zasmetalo što se i mediji i činioci bave propagandom i kontrapropagandom. Nema dijaloga o brojevima, nema ulaženja u srž i suštinu stvari. Mi smo želeli da ova knjiga bude doprinos tom društvenom dijalogu", rekao je sagovornik Insajdera.
Kako je istakao, sada oni idu po gradovima Srbije i imaju dijalog sa građanima, iako oni nisu članovi partija i ne bave se politikom.
"Ali je jako bitno da započnemo dijalog o tome gde smo mi i kakvo društvo hoćemo. To je cilj ove knjige", istakao je on.
Ostojić napominje da je knjiga stavljena u okvir društvenih dešavanja koja nisu samo u Srbiji, već i u svetu.
"Prva dva poglavlja, ako ih pročitate, ona su dosta filozofska. Prvo poglavlje uzima dva pisca, Džordža Orvela i Hakslija, i govori o tome da je Haksli pisao o diktaturama prošlog veka, kao što je staljinistička diktatura, gde ljudi dolaze i oduzimaju knjige. A da zapravo mi u ovom veku živimo u takozvanim spin diktaturama, gde se vlada manipulacijom informacija. I Haksli je o tome pisao u knjizi 'Vrli novi svet'. I onda smo od toga izveli da mi mislimo da Srbija spada u red tih spin diktatura, gde se podaci selektivno izvlače, da bi se stvorio narativ u koji će ljudi da veruju", objasnio je Ostojić.
Kaže da, kada se pomene reč diktatura, tu se prvenstveno misli na represivne diktature prošlog veka u kojima je vladar vladao strahom, oduzimao slobodu i zabranjivao govor ispoljavajući represivne elemente u svojoj vlasti.
"Moderne diktature, tj. spin diktature ne idu tako. One se baziraju na popularnosti. To vidite u mnogim zemljama sveta. Uzimaju se informacije selektivno. Ako ekonomija raste, onda je to zasluga vođe, ako pada, to je krivica stranih faktora. Iz te popularnosti se crpi snaga te vlasti, a u isto vreme se zatvara pristup medijima suprotnih mišljenja. Zatvara se dijalog i populacija se preplavljuje informacijama koje podržavaju taj narativ", rekao je on.
Kako ističe, to ne znači da te diktature neće ispoljiti silu.
"Kad se one osete ugroženim, one će ispoljiti silu. Ali primarna poluga nije sila. Primarna poluga je manipulacija. I to je razlika. Te autokratije i diktature komuniciraju između sebe, pomažu jedne drugima da grade taj narativ o velikom uspehu i zlatnom dobu, ali u suštini, to je i dalje diktatura. Postoje privilegovane grupe, postoji sud za narod i specijalni sud za ostale. Možete videti u elementima kako su te vlasti kod nas i u svetu koncipirane", rekao je Ostojić.
Koja je razlika između narativa i realnosti?
Na pitanje o kontrastu između retorike vlasti i realnosti rekao je da su oni hteli da uporede ono što se priča sa realnim brojevima.
"Ono što vidite je da se kod nas stvorio narativ da smo mi 'balkanski tigar' i da Srbija živi u zlatnom dobu i da nikad nije bilo bolje. I onda krenete da analizirate podatke. Sama ta reč 'balkanski tigar', to je po ugledu na keltskog tigra u Irskoj i po ugledu na 'azijske tigrove'. To su zemlje koje su tri decenije rasle realan rast BDP-a preko šest odsto, ili sedam odsto", rekao je Ostojić.
Pročitaj još
Kako dodaje, da bi se podržao taj narativ, uzme se recimo nominalni rast BDP-a i kaže se "Mi smo ekonomski tigar".
"Na tom primeru mora da se shvati kako radi ta manipulacija informacijama. Mnogi ljudi ne znaju šta je ekonomija. Ne znaju šta je nominalni, a šta je realni BDP. Nominalni se koristi da bi se merila veličina u datoj godini različitih ekonomija. Ako hoćete da gledate rast kroz vreme, vi morate da koristite realni BDP. Zašto? Evo recimo da ja proizvodim čaše za vodu. I čaša za vodu je 2010. godine koštala 100 dinara. Ja sam proizveo 10 čaša. To znači da je moj BDP 1.000 dinara. To je sad nominalni BDP. A BDP bi trebalo da meri količinu svih roba i usluga koje su proizvedene u jednoj zemlji. Ako je ova čaša poskupela od 2010. do 2020. za 100 dinara, znači sad košta 200, i ja sam proizveo istih tih 10 čaša, one koštaju 2.000 dinara. Meni je nominalni BDP skočio 100 odsto. Međutim, u realnim iznosima, moj BDP uopšte nije skočio, ostao je na nuli", ilustrovao je on.
"Nemamo efekat sustizanja"
Napominje da se koristi nominalni BDP da bi se pokazalo kako smo mi tigar koji raste više od šest odsto, a kada se pogleda realni BDP, mi rastemo ispod tri odsto u tom periodu, ili 3,3 odsto, i to posle revizije koja je dodala pet odsto rasta srpskom BDP-u, što je neuobičajeno.
"To se gotovo smatra nedovoljnim rastom. Znači, mi smo daleko od tih šest odsto. Ali nije to najveći problem. Najveći problem je kad uporedite zemlje u okruženju koje imaju veći BDP nego mi. Trebalo bi da imamo efekat sustizanja. Jer vi ako stižete sa manje baze, treba brže da rastete. Na primer, ako dodam na 10 čaša još jednu, ja sam rastao 10 odsto. A ako dodate na 100 čaša još jednu, isto smo proizveli, a vi rastete jedan odsto", naveo je Ostojić.
Kaže da mi nemamo efekat sustizanja i da, npr. Rumunija i Bugarska u realnim iznosima kumulativno brže rastu.
"Mi smo tek negde na oko 30-40 odsto evropskog proseka. Tako da mi mislimo da to nije nikakav spektakularan rast koji se sad dešava i da mi nismo tamo gde zaslužujemo", zaključio je Ostojić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
4
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
2
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
10
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
4
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
18
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
2
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Preduzećima u evrozoni sve teže da obezbede bankarske kredite
26.10.2026.•
1
Preduzećima u evrozoni sve je teže da obezbede kredite kod svojih banaka, dok rast cena goriva i troškova proizvodnje opterećuje njihove finansije.
Srpski učenici sve lošiji na PISA testiranju - to bi znatno moglo da košta ekonomiju
26.10.2026.•
4
Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen.
Lažni evri prodaju se i preko Tiktoka i Telegrama
25.10.2026.•
1
Društvena mreža u kineskom vlasništvu objavila je desetine oglasa kojima se promoviše prodaja falsifikovanog novca.
Srbiji se to već jednom dogodilo: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme?
25.10.2026.•
1
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Mijušković objašnjava tri razloga rasta cene nafte: Stabilizacija se očekuje tek naredne godine
25.10.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu premašila je 117 dolara po barelu, a analize ukazuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara.
Istraživanje: Svetska privreda otporna uprkos tenzijama, napreduje primena AI
25.10.2026.•
0
Svetska privreda zadržava otpornost uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, neizvesnosti u međunarodnoj trgovini i inflatornim pritiscima, dok se primena veštačke inteligencije ubrzava.
Nizak vodostaj Dunava smanjio broj putnika na kruzerima
24.10.2026.•
0
Zbog nepovoljnih hidroloških uslova i niskog vodostaja Dunava, broj putnika na rečnim kruzerima u Srbiji do kraja septembra bio je za oko 12 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Komentari 33
Водоинсталатер
Dule
Neka pitanja
Koliko mesečno plaćaš porez, a koliko doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje? Šta misliš, kolika bi ti penzija mogla biti? Računaš da ćeš raditi do kraja života i da ti penzija neće biti ni potrebna?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar