Nemački list: Strani trgovački lanci u problemu zbog Vučićeve uredbe o maržama
Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju.
Foto: 021.rs
Pitanje je i dokle je Evropska unija spremna da toleriše takvo tržišno uplitanje u jednoj zemlji kandidatu za članstvo, piše danas nemački dnevnik Handelsblat (Handelsblatt).
Handelsblat, pozivajući se na izvore iz holandskog koncerna Delez, piše da ta kompanija planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica svoje srpske flijale Maxi, koja svake nedelje u centralu šalje izveštaje o milionskim gubicima.
"Nisu u pitanju greške menadžmenta niti oštra konkurencija, koji bi bili odgovorni za te gubitke, već je to politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića. On je krajem avgusta izdao uredbu koja neselektivno određuje trgovinske marže trgovaca. Time je pogođen i nemački trgovinski lanac Lidl", piše dnevnik.
Centralna mera uredbe je ograničenje marži za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije proizvoda na 20 odsto, a pošto trgovci od toga moraju da podmire i sve troškove, poput zakupa, energije, marketinga i osoblja, sa takvim ograničenjem teško da mogu da posluju profitabilno.
Posledica je da bi srednjoročno strani lanci u potpunosti mogli da napuste zemlju, piše list.
Dodaje da takvo ponašanje zemlje kandidata Srbije jedva podnošljivo za EU, i da je Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku već ukazala da je "ograničavanje trgovinskih marži mera koja izvitoperuje tržište, utiče na investicije i nije u skladu sa tržišnim načelima EU" i pozvala na uzdržavanje od takvih "državnih intervencija".
Pročitaj još
Dnevnik piše da u Srbiji već godinu dana traju antivladini protesti, na kojima se učesnici bune i protiv visokih životnih troškova.
"Uz pomoć vladi bliskih medija populista Vučić je vrlo brzo pronašao krivca - strane trgovačke koncerne poput Deleza i Lidla koji pljačkaju narod previsokim cenama", piše list.
Handelsblat piše da trgovačke lance posebno ljuti to što uredba važi samo za trgovce sa ukupnim godišnjim obrtom od od oko 38 miliona evra, što znači da pogađa uglavnom velike inostrane lance, a ne važi za male srpske trgovce. Strani lanci sada maksimalno smanjuju izdatke u nadi da će izdržati do februara 2026. kada bi uredba trebalo da prestane da važi.
Handelsblat prenosi reči evroposlanika Danijela Frojnda, iz autrijskih Zelenih, da takvo "intervenisanje iliberalnih političara na tržištu za rezultat ima slabiju ponudu za kupce" i ujedno "ne približava Srbiju jedistvenom evropskom tržištu".
Navodeći da Srbija nije jedinstven slučaj, Handelsblat piše da se ona u tome verovatno ugledala na Mađarsku, gde se "strana preduzeća već godinama žale da ih premijer Viktor Orban diskriminiše vanrednim porezima i birokratskim preprekama, u koje spada i ograničenje marži kao i u Srbiji".
Trgovinski lanac Spar Austrija je zbog toga podneo zvaničnu žalbu Evropskoj komisiji koja je protiv Mađarske pokrenula dva postupka za kršenje ugovora EU. Austrijska vlada je otišla korak dalje i od Komisije zatražila da pokrene tužbu protiv Mađarske pred Evropskim sudom pravde, ali do sada još nije bilo odgovora, piše Handelsblat.
Frojnd kaže da i Orban i Vučić žele pre svih da okrive strane lance "za svoju propalu politiku i jadne ekonomske performanse". On je ocenio da "to što sada Vučić sada oponaša Orbana nije dobra vest".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lukoil: Pregovaramo o prodaji imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca
14.11.2025.•
0
Kompanija Lukoil saopštila je da pregovara o prodaji svoje međunarodne imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca a transakcija će biće objavljena kada se postignu konačni sporazumi i dobiju potrebna regulatorna odobrenja.
Delez do kraja godine zatvara 25 prodavnica u Srbiji: Navode da je razlog uredba o ograničenju marži
14.11.2025.•
0
Kompanija "Delez" planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica u Srbiji, navodi se u dokumentu koji je izvršni odbor te firme poslao zaposlenima, a koji je objavio nedeljnik Vreme.
Bugarska očekuje šestomesečno odlaganje američkih sankcija rafineriji Burgas
14.11.2025.•
0
Bugarska se nada da će danas osigurati šestomesečno odlaganje američkih sankcija rafineriji Burgas, koja je u vlasništvu ruskog Lukoila.
Fiskalni savet: Ekonomija Srbije prolazi kroz period izraženih neizvesnosti
14.11.2025.•
2
Ekonomija Srbije trenutno prolazi kroz period izraženih neizvesnosti koje imaju i spoljne i domaće uzroke i u takvim okolnostima, navodi Fiskalni savet.
Nove cene goriva: Poskupeo dizel
14.11.2025.•
19
Cene dizela na pumpama u Srbiji biće skuplje tokom narednih nedelju dana.
Evropski parlament izglasao produženje trgovinskih povlastica za Zapadni Balkan
13.11.2025.•
1
Evropski parlament usvojio je danas predlog da se trgovinske povlastice za određene poljoprivredne proizvode iz zemalja Zapadnog Balkana produže do 2030. godine.
Kompanija "Karlajl" ispituje mogućnosti za kupovinu Lukoilove imovine van Rusije
13.11.2025.•
2
Američka investiciona firma Karlajl istražuje mogućnosti za kupovinu imovine ruskog naftnog giganta Lukoil van Rusije, javlja agencija Rojters pozivajući se na tri neimenovana izvora.
Bugarski parlament poništio predsednikov veto na preuzimanje rafinerije ruskog Lukoila
13.11.2025.•
7
Bugarski parlament je danas poništio veto predsednika Rumena Radeva na zakon koji Vladi omogućava da preuzme rafineriju ruske naftne kompanije Lukoil i da je proda da bi je zaštitila od sankcija SAD.
Tržište rada na daljinu 2025: Zašto jug Srbije prednjači
13.11.2025.•
0
Sve više ljudi na jugu Srbije radi od kuće za strane kompanije. Saznajte kako Niš, Leskovac i Prokuplje postaju centar digitalne ekonomije, koje su najtraženije profesije i kakve prilike donosi rad na daljinu.
Nemački lanac Hornbah dolazi u Srbiju
13.11.2025.•
0
Nemački lanac Hornbah (Hornbach) najavio je da će u narednim godinama otvoriti "uradi sam" prodavnice i baštenske centre u Srbiji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
13.11.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Rusi bi prodali NIS ali nikako Srbiji: Ovo su potencijalni kupci koji su se do sada pominjali
13.11.2025.•
79
Rusi, kao većinski vlasnici NIS-a, poslali su zahtev američkom OFAC-u kojim se traži produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Prestala proizvodnja penija
13.11.2025.•
4
Američka kovnica novca prestala je da proizvodi "penije" - novčiće od jednog centa, najmanje denominacije dolara, radi uštede i zato što je taj novčić postao sve manje upotrebljiv.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru 2,8 odsto
12.11.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine iznosila je 2,8 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Kanada uvodi nove sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini
12.11.2025.•
2
Kanadske vlasti saopštile su da uvode nove sankcije protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini, a te kaznene mere su usmerene na proizvodnju dronova i prihode od energetike.
Devizne rezerve na kraju oktobra povećane na 29,36 milijardi evra
12.11.2025.•
4
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile 29,36 milijardi evra, što je najviši nivo deviznih rezervi krajem meseca, saopštila je NBS.
Nemački dnevnik: Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi
12.11.2025.•
2
U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći.
Da li će Amerikanci prihvatiti predlog Rusa za NIS: Ako ne - nacionalizacija verovatno jedino rešenje
12.11.2025.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su ruski vlasnici NIS-a podneli zahtev američkom OFAC-u za produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Država u 2026. od akciza očekuje 453,3 milijardi dinara - najviše od goriva i duvana
12.11.2025.•
4
Predviđeno je da se u državnu kasu 2026. godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara.
Bugarske banke spremne za prelazak na evro od 1. januara
12.11.2025.•
2
Bugarske banke su potvrdile da će svi bankomati u zemlji od 1. januara 2026. godine isplaćivati evre, čime zvanično počinje prelazak zemlje na zajedničku evropsku valutu.
Komentari 58
Gordana Santrac
Samo dvosmerno
Susret na sredini čini trgovinu. Ni trgovine nema bez dvosmernosti , uspeh je kada su obe strane zadovoljne.
Svi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar