Ekspo i naoružanje su prioriteti: Šta pokazuje budžet Srbije za 2026. godinu?
Budžet Srbije za narednu godinu pokazuje da su prioriteti, pored tradicionalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, naoružanje i Ekspo 2027.
Foto: 021.rs
Osim toga, Nova Ekonomija piše da se prostor za raznorazne egzotične projekte smanjio.
Tako se već odavno više ne spominje jarbol od dva miliona evra ili premeštanje Savskog mosta u park na Ušću za 15 miliona evra, niti ih poimence ima u budžetu.
Od projekata koji izazivaju pažnju javnosti, u trenutku globalne, ali i lokalne neizvesnosti i očiglednog ekonomskog usporavanja, ističe se jedino plan da se izgradi akvarijum i da se za to potroši milijardu dinara naredne godine. U kapitalnom budžetu Ministarstva finansija za naredne tri godine planira se samo jedna milijarda dinara koji će se potrošiti u 2026. za akvarijum koji bi trebalo da bude blizu nekadašnjeg Hotela Jugoslavija.
Međutim, u ovoj godini bilo je planirano da se potroši 2,36 milijardi dinara za akvarijum, a do kraja novembra ni dinar za tu namenu nije potrošen, pa Nova Ekonomija pita da li će se taj akvarijum uopšte i graditi.
Istovremeno, u nekim oblastima uopšte nema investicija, kao na primer u obrazovanju koje ima velike infrastrukturne probleme.
Delfinarijum umesto zakona o roditelju-negovatelju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine je najavljivao i delfinarijum koji bi trebalo da se nalazi u Surčinu u okviru Ekspoa, ali ovaj projekat se nigde ne pominje poimenice u republičkom budžetu, pa se ni ne zna koliko će to koštati. On se svojevremeno pozvao na "svetska istraživanja" koja pokazuju da delfini blagotvorno deluju na decu sa autizmom.
Nova Ekonomija ističe da je zbunjujuća otkud takva briga za decu sa smetnjama u razvoju kada se uzme u obzir da su poslanici vladajuće većine tri puta do sada odbili da glasaju za usvajanje zakona o roditelju-negovatelju.
Od 2013. godine se pozivaju vlasti da usvoje zakon, a nedavno je nadležno ministarstvo konačno krenulo u izradu zakona, mada nacrt odavno već stoji u fiokama.
Pored akvarijuma, znatna sredstva će se izdvajati naredne tri godine za Prirodnjački muzej koji bi takođe trebalo da se gradi u parku na Ušću. U 2026. godini 2,9 milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara u 2027. i 1,6 milijardi u 2028. godini. Ukupno bi za ovaj muzej, sudeći prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji, trebalo da se izdvoji 10,8 milijardi dinara ili više od 90 miliona evra.
Zanimljivo je, dodaje Nova Ekonomija, da je za oba projekta najavljivano da će biti gotovi do specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027, koja počinje u maju 2027. godine, ali sudeći prema ovim planovima u budžetima nisu velike šanse za to.
Projekti kasne
Pored muzeja i akvarijuma za koje je kašnjenje, čini se, neminovno, sada je već dilema i da li će Nacionalni stadion biti gotov na vreme. Kada je delovalo da sve ide kao po loju, predsednik je uveravao da će stadion biti gotov do 1. decembra 2026. godine. Sada se već nada da će grubi radovi biti gotovi do kraja februara 2027. Nekada se planiralo da ceremonija otvaranja Ekspoa bude na njemu, a sada "bi bilo dobro" i da se na njemu održe neki događaji tokom izložbe.
Ovo nije ni čudo, pošto je od planiranih 18,5 milijardi dinara ove godine iz kapitalnog dela budžeta Ministarstva finansija za 11 meseci isplaćeno svega 143 miliona dinara ili 0,8 odsto.
Nacionalni stadion od 75 milijardi dinara je upravo taj projekat koji, kako navodi Nova Ekonomija, svi pominju kao nepotrebno arčenje para dok osnovne, egzistencijalne potrebe građana po Srbiji, od vodovoda i kanalizacije do oronulih škola, nisu zadovoljene.
Zato je za Ekspo za 11 meseci ove godine potrošeno 30 milijardi od planiranih 46 milijardi dinara. Od ove godine je već potrošeno 47 milijardi dinara za ovaj megalomanski projekat, a u narednoj godini je planirano još 42,5 milijardi dinara. Iako je više puta napominjano da objekti u okviru Ekspoa moraju biti završeni do decembra 2026. godine kako bi gosti mogli da urede svoje paviljone, planira se još i trošak od 14,5 milijardi dinara i u 2027. godini.
Kako se navodi u analizi budžeta i fiskalne strategije Nacionalnog konventa o EU, a koji je radio Centar za visoke ekonomske studije, realizacija projekata usko povezanih sa projektom Beograd Ekspo 2027, uključujući i Nacionalni stadion, što je ukupno oko tri milijarde evra, kasni za 270 miliona evra u 2025. godini, sa manjim kašnjenjem u 2026. godini od oko 14 miliona evra, ali i prebacivanjem oko 10 odsto ukupne vrednosti izgradnje u samu 2027. godinu. To je zapravo 14 odsto ukoliko se posmatraju samo Ekspo i Nacionalni stadion ili oko 260 miliona evra. Za Nacionalni stadion se oko 10 odsto vrednosti ili 62 miliona evra prebacuje čak u 2028. godinu.
U njihovoj analizi se napominje da kasni i realizacija još ukupno 14 projekata, među kojima je pruga Beograd–Budimpešta čiji je završetak jednim delom prebačena u 2026. godinu sa oko 83 miliona evra.
"Međutim, 16 projekata napredovalo je brže od plana, neki od njih značajno, tako da je ukupna realizacija u 2025. godini veća od plana za oko 360 miliona evra", napominju u analizi.
Pročitaj još
Više novca za Rafale, nego za zdravstvo
Ukupni kapitalni rashodi države u narednoj godini, prema budžetu, beleže relativni pad, sa 7,1 odsto BDP-a u 2025. na 6,7 odsto BDP-a u 2026. godini.
Kako se navodi u oceni budžeta Fiskalnog saveta, osetno rastu jedino ulaganja u odbranu, dok svi drugi sektori beleže stagnaciju ili blagi pad.
"Prema podacima iz budžetskog plana, najdominantnije komponente kapitalnog budžeta za 2026. godinu jesu investicije u oblasti odbrane i bezbednosti od 1,4% BDP-a, koje nemaju visoke multiplikatore, i izdaci za Ekspo i prateću infrastrukturu od 0,7% BDP-a, čija je ekonomska isplativost i dalje upitna", napominju u Savetu.
Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu ostaju visoka, oko dva odsto BDP-a, ali kako Savet navodi u oceni budžeta, ona se i nominalno i relativno smanjuju u odnosu na ovu godinu.
Najveći dobitnik u budžetu je Ministarstvo odbrane, ili bolje reći, proizvođač francuskih aviona "rafal".
Naime, ulaganja u odbranu rastu sa 121 milijarde u 2025. na 148 milijardi dinara u ovoj godini, što je uvećanje od 27 milijardi dinara.
"Ovo zapravo predstavlja neto prirast čiji je glavni pokretač samo jedna stavka, nabavka vojnih aviona 'rafal', koja se uvećava za 42,7 milijardi dinara, sa 55 na 97,7 milijardi, dok izdaci za redovne investicije u vojnu opremu opadaju za 15 milijardi dinara. Ilustracije radi, ovaj rast investicija za 'rafale' veći je od ukupnih javnih investicija opšte države u zdravstvo, a nivo ulaganja predviđen za ove vojne avione gotovo je dvostruko veći od ulaganja u izgradnju železničke infrastrukture", primećuju u Fiskalnom savetu.
Dakle, Nova Ekonomija zaključuje da od tri prioriteta države u narednoj godini, jedan donosi samo trošak, jedan podstiče ekonomiju samo dok se gradi, ali povraćaj uloženih sredstava je na dugačkom štapu, dok jedino ulaganja u puteve i železnicu mogu doprineti boljem kvalitetu života i usput i podstaknuti ekonomsku aktivnost.
Ceo tekst Nove Ekonomije možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
1
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
35
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
3
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
4
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 24
dacic
Dragan
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar