Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
Zabrinutost da će sukob duže trajati počinje da raste, pa smo od operacije koja treba da potraje "četiri nedelje", prema rečima predsednika SAD Donalda Trampa, došli do eskalacije sukoba koji preti da napravi redove na benzinskim pumpama širom sveta.
Za Srbiju koja je u trostrukom naftnom obruču - zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije, prekida dotoka ruske nafte Janafom i Družbom i sada ratom na Bliskom Istoku - situacija će biti mnogo teža. Cene hrane će se, kao i na početku rata u Ukrajini, vratiti na nivoe koje ni državna ograničenja neće moći da izbalansiraju.
"Država je sada ograničila cene veoma značajno, ali je to trenutno potpuno na teret naftnog sektora. Pitanje je koliko će to ograničenje moći da traje, jer duže trajanje može da ugrozi snabdevenost, što nikome nije cilj. Ne možemo ignorisati kretanja na međunarodnom tržištu. Možemo ublažiti početni šok na nekoliko dana, ali država mora brzo da reaguje kako bi uspostavila tržišnu ravnotežu", kaže za Novu ekonomiju predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Kako bi se obuzdala inflacija i pomoglo privredi i građanima, država planira promenu regulative. Trenutno postoji zakonsko ograničenje da se akciza smanji maksimalno 20 odsto. Vlada treba da izađe i sa dodatnim rešenjima kako bi mogla efikasnije da interveniše na tržištu, poruke su onih sa vlasti.
Kako sagovornik Nove ekonomije objašnjava, imamo lokalni poremećaj - to je status NIS-a koji je nerešen. Postoji regionalni poremećaj jer je prestalo dopremanje sirove nafte rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, koje su bile izvori za nas, a sada rade isključivo za svoja tržišta.
Sve se stvorilo u jednom trenutku: lokalna, regionalna i globalna kriza više ne dolaze jedna za drugom, već se dešavaju istovremeno, čime se njihovi efekti multipliciraju, kaže Mićović. Kako napominje, cene goriva su nenormalno reagovale, pa su tako dobili potvrdu da su na pumpama u Nemačkoj juče otišle na dva evra za litar.
Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji zbog zavisnosti od uvoza i vlasničke strukture NIS-a. Domaće rezerve su trošene tokom perioda neizvesnosti oko licenci, a operativni pritisak je konstantan jer se pitanje nastavka licence mora rešiti do 20. u mesecu. Dodatni strateški rizik predstavlja krajnji rok za promenu vlasničkog udela ruskih partnera. Kako Mićović objašnjava, iako je Srbija trošila zalihe krajem prošle godine zbog prestanka rada rafinerije u Pančevu, država je obnovila zalihe.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da situacija nije jednostavna, ali da će država uraditi sve da zaštiti građane. Ona je naglasila da je Vlada Srbije to uspela i 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini da obuzda cene, a da su konkretno cene goriva u Srbiji najniže u regionu.
"Ne znam odakle računica da nam je gorivo najjeftinije u regionu, ako je na pumpama dizel u Bosni jeftiniji za 40 do 50 dinara. Država može da smanji akcize za 20 odsto, kao što je bio slučaj 2008. godine. Čak i tada, država neće biti na gubitku jer ide 20 odsto PDV-a na ukupnu visoku cenu. U julu 2008. godine nafta je bila 147 dolara, a gorivo kod nas 90 dinara. Sada je cena na 200 dinara, a još nismo stigli do te dolarske cene iz 2008. Očigledno je da cena kod nas raste u dinarima bez obzira na cenu u dolarima", kaže Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD.
Ono što je ministarka energetike zaboravila da pomene, jer možda nije njeno polje delatnosti, jesu cene hrane koje su rasle posle 2022. najviše u celoj Evropi, a da je inflacija dostigla dvocifrene brojeve.
Poljoprivredni sektor će osetiti izvanredno veliki trošak jer se svako poskupljenje dizela direktno preliva na troškove obrade i transporta hrane. Budući da je hrana u Srbiji već dostigla visok nivo cena, dodatni rast energenata će učiniti da proizvođači neće moći da pokriju bazične troškove proizvodnje bez poskupljenja.
U transportnom sektoru, rast cena goriva deluje kao katalizator opšte inflacije. Bankarski sektor opravdano upozorava da će energetska kriza najviše pogoditi potrošače, jer je kupovna moć u Srbiji već iscrpljena prethodnim talasima poskupljenja, a transportni troškovi se ugrađuju u svaku finalnu cenu proizvoda.
"Štaviše, glavni proizvođači nafte planiraju da smanje proizvodnju kako se skladišta pune, a Ormuski moreuz ostaje zatvoren. Takav razvoj događaja će ostaviti traga na inflaciji, barem kratkoročno. Cene benzina su već porasle tokom prošle nedelje. Posmatranje nedavnih dešavanja u fjučers cenama robe poput pšenice ili kukuruza sugeriše oštrije povećanje poslednjih dana. Povišene cene robe tokom dužeg perioda će na kraju dovesti i do rasta cena hrane. Poljoprivreda ostaje sektor sa visokom potrošnjom energije, a visoke cene nafte i prirodnog gasa povećaće troškove đubrenja i transporta, što će dovesti do sekundarnih efekata", mišljenje je ekonomista Erste grupe.
Ne samo da se strahuje od cena, ono što provejava je zebnja da će zaista zbog prekida i proizvodnje i transporta doći i do nestašica. Atanacković kaže da nas čeka problem sa rastom cena svega, a da je hrana već ionako skupa. On takođe dovodi u pitanje da li smo uspeli da obnovimo zalihe posle prestanka dopremanja preko Janafa.
Pročitaj još
"Mnogi pričaju da bi maksimalna cena od 147 dolara po barelu mogla opet biti dosegnuta, pa čak i prestignuta. Ako se ne bude moglo prolaziti Ormuskim moreuzom, oni koji proizvode naftu moraće da prestanu sa proizvodnjom jer nemaju gde sa njom. Oni koji imaju mogućnost daljeg transporta, poput Rusije, profitiraće i prodavaće naftu punom snagom. Evropa će se pokajati. Mi smo računali da ćemo od MOL-a povući određene količine, ali oni već više od mesec dana ne dobijaju rusku naftu. Hrvati neće da prihvate da prevoze rusku naftu Janafom. Sa njima smo i mi u problematičnoj situaciji", kaže Atanacković.
Narodna banka Srbije se za sada nije oglašavala o situaciji sa cenama i gorivom. Zacrtani cilj od 3±1,5 odsto sada deluje neostvarivo. Vrlo je moguće da će iz ove institucije savetovati stanovništvo ponovo da "štede ako imaju odakle", kao što je to učinila i nakon početka rata u Ukrajini.
"Projekcije Narodne banke Srbije o inflaciji u planiranom koridoru deluju preoptimistično i zanemaruju realnost na terenu. Uvek treba s rezervom uzeti izjave političara jer oni imaju potrebe da nešto prikažu na određeni način", poručuje Atanacković.
Investiciona banka Goldman Saks izašla je sa procenom koja ne obećava - da će nafta dostići, ali i možda i prestići 140 dolara po barelu, a ukoliko se prerada zaustavi u zemljama Zaliva, može se očekivati da "crno zlato" ode na preko 150 dolara po barelu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
5
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
6
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 27
debeli
Sad je sramota biti neutralan? Ne ucestvovati u ratu?
Пантелија
dule
10.03.2026 • 08:37
Sada se tek vidi koliko znači domaća poljoprivreda i proizvodanja.
Ali ne naši su od 2000te do danas samo uvozni lobi sa uništavanjem seljaka (meso mleko sve). Niko ni da spomene GMO ali to je druga priča.
Bitnije je zaraditi procenat na uvozu plus trgovci koji imaju ekstraprofite ali ni to nije bitno krivi su seljaci....
Jeste druže, za selo je sve krenulo nizbrdo 2000. godine. Pre toga su Sloba i Mira tretirali selo i seljaka ko malo vode na dlanu. Paz da nije tako.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar