"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
To direktno dovodi do rasta broja prekobrojnih radnika, pa Samostalni sindikat metalaca Srbije upozorava na izazove sa kojima se suočavaju fabrička postrojenja u ovom sektoru, ali i na posledice koje takvi poremećaji imaju po zaposlenost, piše Politika.
Tokom prošle godine čak 12.640 radnika bilo je upućeno na plaćeno odsustvo, uz naknadu od 60 odsto zarade, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana, kažu u ovom sindikatu. Podsećaju i da je ovakva praksa u 2025. rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika.
Posle nedavnog sastanka sa predstavnicima vlade, sindikat je zatražio od države da preduzme hitne i sistemske mere kako bi se radnicima pogođenim krizom u automobilskoj industriji obezbedila stvarna, a ne deklarativna zaštita.
Ekonomisti podsećaju da je Srbija napravila uslove da privuče kompanije iz Nemačke, pre svega u auto-industriji, ali i da promene koje se trenutno događaju ne zavise od nas, iako jesu normalan proces.
Fabrike koje proizvode delove za automobilski sektor rade za normu, po porudžbini. Taj model rada više ne može da funkcioniše besprekorno, smatra prof. Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jer je auto-industrija u krizi, a ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike.
"Srbija više ne treba da ulaže u firme koje rade kao komponentaši za auto-industriju, već u fabrike koje će praviti gotove proizvode. Ovo što se trenutno dešava nije novost, treba svi da znamo da tržišna privreda ipak ne daje garancije za zaposlenje, već nam poručuje da treba sami sebe da obrazujemo i tražimo novi posao, ako bez njega ostanemo. Tako da, u slučaju otkaza i zatvaranja neke fabrike, ne treba se oslanjati samo na državu, iako ona često traži rešenje za one s otkazima. Srećom, oni zasad, ipak, nisu masovni u Srbiji", navodi Savić.
On smatra da koncept po kome naša zemlja funkcioniše, a to je davanje subvencija stranim ulagačima, otvaranje komponentaških i stranih fabrika niskog nivoa finalizacije proizvoda treba i dalje da bude zastupljen, ali ne sme više da bude osnovni koncept.
"Ipak, država mora da se okrene modelu decentralizacije koje je imala SFRJ. Neki će me sada kritikovati, ali treba podsetiti da je i posle rata Jugoslavija uspela da napravi industriju u kojoj bih, sada i bez razmišljanja, mogao da navedem 20 brendova i to svetskih, a ne lokalnih. Mi smo tu industriju uništavali od 90-ih pa naovamo, a baš oni koji loše govore o subvencijama danas nisu tada imali sluha da neke od tih fabrika sačuvaju", objašnjava Savić.
Pročitaj još
Zato država mora da se vrati tom pređašnjem modelu idustrijske proizvodnje, smatra on, dodajući ipak da to ne bi moglo više da bude u duhu masovne proizvodnje.
"Na primer, SFRJ je počela od zanatskih nasleđenih radionica, pa napravila vrhunske brendove, i fabrike sa 10.000 do 15.000 radnika, čija se proizvodnja najvećim delom izvozila, gde su se pravili gotovi proizvodi, a ne komponente. Ako bi postojala ideja da se sada tako nešto započne, to bi svakako bio težak posao, jer nema novca, a verovatno ni dovoljno stručnih niti manuelnih kadrova za sve to. Ipak od nečega se početi", zaključuje Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
5
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Komentari 19
@Kup je bitan
Aleksandar
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar