A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ugrožene su i zemlje poput Južne Koreje, Filipina, Japana... veliki uvoznici fosilnih goriva, ali i brojne zemlje, poput Tajvana i Vijetnama, koje se sa ovog područja snabdevaju gasovima neophodnim u proizvodnji poluprovodnika.
Ništa manje nisu pogođeni ni uvoznici đubriva, jer se na Bliskom Istoku zadovoljava čak trećina svetskih potreba za azotnim đubrivima. Zapravo, pogođena je čitava globalna ekonomija, a u zemljama koje su se komotnije odnosile prema takozvanim "državnim rezervama" posledice u svakodnevnom životu su vidljive nakon samo nekoliko sedmica od agresije SAD i Izraela na Iran.
Posledice rata i blokada
Tako je u Sloveniji ograničena količina goriva koja se može odjednom kupiti na pumpama, a cene energenata su svuda poprilično uvećane. Cena barela nafte osciluje u rasponu od 92 do 110 dolara, dok se pre 28. februara mesecima vrtela oko 65 dolara za barel. Za gas se sada plaća između 55 i 60 evra po megavatsatu, dok je pre mesec dana bilo dovoljno izdvojiti 32 evra.
Uvećane cene su posledica nedaća na globalnom tržištu. Što zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, što zbog oštećenja postrojenja neophodnih za proizvodnju, skladištenje ili lučki pretovar nafte i gasa, ponuda je smanjena za 22 odsto kada je reč o tečnom naftnom gasu, a za 20 odsto kada je u pitanju sirova nafta. Dnevno na tržištu manjka oko 15 miliona barela nafte, odnosno 2,1 milion tona, što je otprilike osmomesečna potrošnja u Srbiji.
Situacija je još nezgodnija kada je reč o gasu, jer su skladištenje i transport mnogo složeniji i skuplji, a naročito stoga što se mogu odvijati samo na pojedinim lokacijama, dok se, primera radi, skladište za naftu može izgraditi takoreći bilo gde. To ograničava upravljanje gasom.
Vrelo leto
Energenti se koriste u velikom obimu i bezmalo u svim aktivnostima. Tako je potražnja za njima direktna, ali i indirektna, kao kada trošimo struju za čiju proizvodnju se u Evropi posebno mnogo koristi gas. Slično i kada jedemo povećavamo i energetsku potrošnju.
Objašnjenje je jednostavno: za proizvodnju hrane potrebna je nemala količina energenata, a još više za pripremu ili čuvanje hrane u dovoljno ohlađenom prostoru.
Mada prvih dana manjak energenata prvenstveno osećamo na pumpama, izvesno je da će narednih meseci nestašice, odnosno više cene biti prisutne i prilikom zadovoljavanja drugih ljudskih potreba.
Kako je u Evropi energetski balans umnogome zavisan od gasnih elektrana, tako će i Srbija, koja tokom hladnijih meseci i do 30 odsto potreba za strujom rešava uvozom, pažljivo gledati na funkcionisanje ovih energana širom Starog kontinenta.
Ako jul i avgust budu izrazito vreli, a poslednjih decenija jesu, nevolje sa strujom možemo očekivati već kada na leto budemo masovno uključivali aparate za rashlađivanje.
Pročitaj još
Vreme inflacije
Kada je pre četiri godine počeo sukob Rusije i Ukrajine, rast cena bio je izrazitiji i brži. Podsetimo se da je u avgustu 2022, pet meseci od početka rata u Evropi, nafta dostigla rekordnih 147 dolara za barel, dok se struja u vreme najvećih nestašica plaćala i 200 evra za megavatsat.
Ovog puta cene nisu dostigle ovolike astronomske visine, ali, ako se rat na Bliskom Istoku oduži i intenzivira, mogu ponovo dostići slične vrednosti. Sve zavisi od dužine i intenziteta sukoba, te dužine i obuhvatnosti stopiranja prometa kroz Ormuski moreuz.
Posebno bi neugodno bilo ako se blokira i susedni moreuz koji povezuje Indijski okean sa Crvenim morem, potom i preko Sueca sa Mediteranom.
Naravno da se energija troši i plaća u svakoj proizvodnji. Rast cena energenata znači i uvećanje troškova u proizvodnji takoreći svih potrepština. Stoga je opšti rast cena logičan epilog poskupljenja gasa i nafte.
Inflacija je u Evropi već u martu dostigla 3,4 odsto, 1,5 odsto više nego što se ranije predviđalo, a predsednica Centralne evropske banke je najavila da bi produžetak rata do kraja leta inflaciju podigao i do 6,3 odsto.
A upravo su u Briselu sa olakšanjem procenjivali da su sredinom prošle godine rast cena spustili ispod tolerisanih dva odsto. Rat na Bliskom Istoku potro je višegodišnje napore Brisela.
Siromašni najugroženiji
Agresija na Iran je u prvi plan dovela i strah da će doći do nestašica hrane. Razlog je što svet trećinu potreba za veštačkim đubrivom zadovoljava uvozom iz zemalja Persijskog zaliva, a u slučaju azotnih gnojiva KAN-a, AN-a i uree, oslonjenost na ovaj region je i veća.
Naravno, proizvodnja hrane za osam i po milijardi ljudi širom globusa nije moguća bez intenzivne upotrebe đubriva, a to posebno važi za afričke siromašne države sa brojnom populacijom. Upravo ove države se u najvećoj meri gorivom snabdevaju sa ovog područja. Za tamošnji život i održavanje mira posebno je važno da hrane bude ne samo dovoljno, već i po relativno pristupačnim cenama.
U siromašnijim zemljama gro ljudi na hranu odvaja i do 38 odsto ukupnog prihoda, dok ovaj izdatak čini tek deset odsto svih troškova porodice u dvadeset najbogatijih država sveta. Može se samo zamisliti koliko je običnim ljudima u siromašnijim državama važno da cena hrane bude što dostupnija, i najmanji rast ovde je snažan udar na porodičan budžet.
Činjenica je da su svetske rezerve hrane na rekordnom nivou. Pšenice i kukuruza ima preko 870 miliona tona, ali sve bi se to veoma brzo potrošilo ako tokom prolećne i jesenje setve manjak đubriva bude u većoj meri.
Posebno je ratarstvo osetljivo na nedovoljno đubriva i prinos može biti i upola niži ako se zemljište ne nađubri dovoljno. Trećinu svetskih potreba za đubrivom, koliko pristiže iz zemalja Persijskog zaliva, u kratkom roku je nemoguće nadoknaditi povećanjem produkcije fabrika u drugim regionima.
Stoga je manjak hrane realna procena, pogotovo ako rat bude duže trajao. Rast cena đubriva od 25 odsto sigurno će uticati na skok cena prehrane, a gde će cenama biti kraj ponajviše zavisi od dužine sukoba i trajanja blokade važnih saobraćajnica.
Nemotivisan ratar
Agresija na Iran je izuzetno snažna, kao i uzvraćanje napadnute strane. Upotrebljene su najmoćnije rakete, dronovi svih vrsta, najrazornije granate i već je ozbiljno oštećeno preko 40 postrojenja, među njima i u Kataru, na svetu najveće za pretvaranje u tečni gas.
Baš kao i rafinerija u Saudijskoj Arabiji, takođe jedna od najvećih na svetu, i tek nešto manje rafinerije u Bahreinu, UAE-u, Jemenu... Oštećenja su ozbiljna, teško da će se išta moći popraviti za manje od šest meseci, dok će obnova najvažnijih trajati tri do pet godina.
Veliko je pitanje da li će proizvođači iz ostalih regiona uspeti da nadoknade i polovinu ratom umanjene ponude sa Bliskog Istoka. Stoga je realno da ćemo se u narednom periodu suočavati sa nestašicama pre svega goriva, ali i sa manjkom svega u čijoj proizvodnji gas i nafta imaju važnu ulogu.
Nadležni u Srbiji neprekidno i prekomerno ističu kako su ovdašnje robne rezerve dobro popunjene. Zaista se pokazuje da je bilo korisno snabdeti se đubrivom (koje u velikoj meri uvozimo, ponajviše iz Rusije, Kazahstana i Mađarske) i to ne samo za prolećne, već za jesenje potrebe.
To bi trebalo da doprinese kvalitetu ovogodišnje setve, ali pitanje je koliko je vojvođanski ratar, osiromašen nepovoljnim vremenskim uslovima prošlih godina i politikom precenjenog kursa dinara koja žestoko pogađa izvoznike, motivisan da plaća za 25 odsto skuplje đubrivo.
Sećanje na megainflaciju
U najboljem slučaju, visoke rezerve pomažu da se nestašice ne osete prvih dva, tri meseca, možda i nešto duže. Kako će biti kasnije u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da se i u predstojećim danima po uobičajenim cenama kupuju đubrivo, aluminijum, a pre svega nafta i gas.
Rat na Bliskom Istoku je već u prvih mesec dana toliko razorio naftno-gasnu infrastrukturu da će ponuda nafte narednih meseci sigurno biti manja nego što je potrebno.
No, minus još nije prevelik, ali ako se borbe nastave, veoma brzo mogu da dovedu do nestašica i nemaštine kakve još živo pamtimo iz megainflacijske 1993. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
0
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
0
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
32
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
3
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
3
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 6
dacic
eeee onda on kao uskace da spasi narod, naravno gluma mora biti perfektna
Trt
KAMENI Jagodina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar