A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ugrožene su i zemlje poput Južne Koreje, Filipina, Japana... veliki uvoznici fosilnih goriva, ali i brojne zemlje, poput Tajvana i Vijetnama, koje se sa ovog područja snabdevaju gasovima neophodnim u proizvodnji poluprovodnika.
Ništa manje nisu pogođeni ni uvoznici đubriva, jer se na Bliskom Istoku zadovoljava čak trećina svetskih potreba za azotnim đubrivima. Zapravo, pogođena je čitava globalna ekonomija, a u zemljama koje su se komotnije odnosile prema takozvanim "državnim rezervama" posledice u svakodnevnom životu su vidljive nakon samo nekoliko sedmica od agresije SAD i Izraela na Iran.
Posledice rata i blokada
Tako je u Sloveniji ograničena količina goriva koja se može odjednom kupiti na pumpama, a cene energenata su svuda poprilično uvećane. Cena barela nafte osciluje u rasponu od 92 do 110 dolara, dok se pre 28. februara mesecima vrtela oko 65 dolara za barel. Za gas se sada plaća između 55 i 60 evra po megavatsatu, dok je pre mesec dana bilo dovoljno izdvojiti 32 evra.
Uvećane cene su posledica nedaća na globalnom tržištu. Što zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, što zbog oštećenja postrojenja neophodnih za proizvodnju, skladištenje ili lučki pretovar nafte i gasa, ponuda je smanjena za 22 odsto kada je reč o tečnom naftnom gasu, a za 20 odsto kada je u pitanju sirova nafta. Dnevno na tržištu manjka oko 15 miliona barela nafte, odnosno 2,1 milion tona, što je otprilike osmomesečna potrošnja u Srbiji.
Situacija je još nezgodnija kada je reč o gasu, jer su skladištenje i transport mnogo složeniji i skuplji, a naročito stoga što se mogu odvijati samo na pojedinim lokacijama, dok se, primera radi, skladište za naftu može izgraditi takoreći bilo gde. To ograničava upravljanje gasom.
Vrelo leto
Energenti se koriste u velikom obimu i bezmalo u svim aktivnostima. Tako je potražnja za njima direktna, ali i indirektna, kao kada trošimo struju za čiju proizvodnju se u Evropi posebno mnogo koristi gas. Slično i kada jedemo povećavamo i energetsku potrošnju.
Objašnjenje je jednostavno: za proizvodnju hrane potrebna je nemala količina energenata, a još više za pripremu ili čuvanje hrane u dovoljno ohlađenom prostoru.
Mada prvih dana manjak energenata prvenstveno osećamo na pumpama, izvesno je da će narednih meseci nestašice, odnosno više cene biti prisutne i prilikom zadovoljavanja drugih ljudskih potreba.
Kako je u Evropi energetski balans umnogome zavisan od gasnih elektrana, tako će i Srbija, koja tokom hladnijih meseci i do 30 odsto potreba za strujom rešava uvozom, pažljivo gledati na funkcionisanje ovih energana širom Starog kontinenta.
Ako jul i avgust budu izrazito vreli, a poslednjih decenija jesu, nevolje sa strujom možemo očekivati već kada na leto budemo masovno uključivali aparate za rashlađivanje.
Pročitaj još
Vreme inflacije
Kada je pre četiri godine počeo sukob Rusije i Ukrajine, rast cena bio je izrazitiji i brži. Podsetimo se da je u avgustu 2022, pet meseci od početka rata u Evropi, nafta dostigla rekordnih 147 dolara za barel, dok se struja u vreme najvećih nestašica plaćala i 200 evra za megavatsat.
Ovog puta cene nisu dostigle ovolike astronomske visine, ali, ako se rat na Bliskom Istoku oduži i intenzivira, mogu ponovo dostići slične vrednosti. Sve zavisi od dužine i intenziteta sukoba, te dužine i obuhvatnosti stopiranja prometa kroz Ormuski moreuz.
Posebno bi neugodno bilo ako se blokira i susedni moreuz koji povezuje Indijski okean sa Crvenim morem, potom i preko Sueca sa Mediteranom.
Naravno da se energija troši i plaća u svakoj proizvodnji. Rast cena energenata znači i uvećanje troškova u proizvodnji takoreći svih potrepština. Stoga je opšti rast cena logičan epilog poskupljenja gasa i nafte.
Inflacija je u Evropi već u martu dostigla 3,4 odsto, 1,5 odsto više nego što se ranije predviđalo, a predsednica Centralne evropske banke je najavila da bi produžetak rata do kraja leta inflaciju podigao i do 6,3 odsto.
A upravo su u Briselu sa olakšanjem procenjivali da su sredinom prošle godine rast cena spustili ispod tolerisanih dva odsto. Rat na Bliskom Istoku potro je višegodišnje napore Brisela.
Siromašni najugroženiji
Agresija na Iran je u prvi plan dovela i strah da će doći do nestašica hrane. Razlog je što svet trećinu potreba za veštačkim đubrivom zadovoljava uvozom iz zemalja Persijskog zaliva, a u slučaju azotnih gnojiva KAN-a, AN-a i uree, oslonjenost na ovaj region je i veća.
Naravno, proizvodnja hrane za osam i po milijardi ljudi širom globusa nije moguća bez intenzivne upotrebe đubriva, a to posebno važi za afričke siromašne države sa brojnom populacijom. Upravo ove države se u najvećoj meri gorivom snabdevaju sa ovog područja. Za tamošnji život i održavanje mira posebno je važno da hrane bude ne samo dovoljno, već i po relativno pristupačnim cenama.
U siromašnijim zemljama gro ljudi na hranu odvaja i do 38 odsto ukupnog prihoda, dok ovaj izdatak čini tek deset odsto svih troškova porodice u dvadeset najbogatijih država sveta. Može se samo zamisliti koliko je običnim ljudima u siromašnijim državama važno da cena hrane bude što dostupnija, i najmanji rast ovde je snažan udar na porodičan budžet.
Činjenica je da su svetske rezerve hrane na rekordnom nivou. Pšenice i kukuruza ima preko 870 miliona tona, ali sve bi se to veoma brzo potrošilo ako tokom prolećne i jesenje setve manjak đubriva bude u većoj meri.
Posebno je ratarstvo osetljivo na nedovoljno đubriva i prinos može biti i upola niži ako se zemljište ne nađubri dovoljno. Trećinu svetskih potreba za đubrivom, koliko pristiže iz zemalja Persijskog zaliva, u kratkom roku je nemoguće nadoknaditi povećanjem produkcije fabrika u drugim regionima.
Stoga je manjak hrane realna procena, pogotovo ako rat bude duže trajao. Rast cena đubriva od 25 odsto sigurno će uticati na skok cena prehrane, a gde će cenama biti kraj ponajviše zavisi od dužine sukoba i trajanja blokade važnih saobraćajnica.
Nemotivisan ratar
Agresija na Iran je izuzetno snažna, kao i uzvraćanje napadnute strane. Upotrebljene su najmoćnije rakete, dronovi svih vrsta, najrazornije granate i već je ozbiljno oštećeno preko 40 postrojenja, među njima i u Kataru, na svetu najveće za pretvaranje u tečni gas.
Baš kao i rafinerija u Saudijskoj Arabiji, takođe jedna od najvećih na svetu, i tek nešto manje rafinerije u Bahreinu, UAE-u, Jemenu... Oštećenja su ozbiljna, teško da će se išta moći popraviti za manje od šest meseci, dok će obnova najvažnijih trajati tri do pet godina.
Veliko je pitanje da li će proizvođači iz ostalih regiona uspeti da nadoknade i polovinu ratom umanjene ponude sa Bliskog Istoka. Stoga je realno da ćemo se u narednom periodu suočavati sa nestašicama pre svega goriva, ali i sa manjkom svega u čijoj proizvodnji gas i nafta imaju važnu ulogu.
Nadležni u Srbiji neprekidno i prekomerno ističu kako su ovdašnje robne rezerve dobro popunjene. Zaista se pokazuje da je bilo korisno snabdeti se đubrivom (koje u velikoj meri uvozimo, ponajviše iz Rusije, Kazahstana i Mađarske) i to ne samo za prolećne, već za jesenje potrebe.
To bi trebalo da doprinese kvalitetu ovogodišnje setve, ali pitanje je koliko je vojvođanski ratar, osiromašen nepovoljnim vremenskim uslovima prošlih godina i politikom precenjenog kursa dinara koja žestoko pogađa izvoznike, motivisan da plaća za 25 odsto skuplje đubrivo.
Sećanje na megainflaciju
U najboljem slučaju, visoke rezerve pomažu da se nestašice ne osete prvih dva, tri meseca, možda i nešto duže. Kako će biti kasnije u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da se i u predstojećim danima po uobičajenim cenama kupuju đubrivo, aluminijum, a pre svega nafta i gas.
Rat na Bliskom Istoku je već u prvih mesec dana toliko razorio naftno-gasnu infrastrukturu da će ponuda nafte narednih meseci sigurno biti manja nego što je potrebno.
No, minus još nije prevelik, ali ako se borbe nastave, veoma brzo mogu da dovedu do nestašica i nemaštine kakve još živo pamtimo iz megainflacijske 1993. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
5
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
19
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
4
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Komentari 6
dacic
eeee onda on kao uskace da spasi narod, naravno gluma mora biti perfektna
Trt
KAMENI Jagodina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar