Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
Foto: 021.rs
Iako deluje kao značajan napredak BDP-a po stanovniku, zapravo, ako pogledamo neke nama susedne i slične zemlje, vidimo da smo poslednjih deset godina kaskali, piše Danas.
Recimo, Rumunija je sa 56 odsto proseka EU 2015. došla do 78 odsto proseka u 2025. godini. Hrvatska je sa 61 odsto, došla do 78 odsto u istom periodu, a Bugarska sa 49 na 68 odsto.
Našu priču dele i druge zemlje iz regiona koje nisu ušle u EU. Crna Gora je za 10 godina došla sa 42 na 54 odsto, Albanija sa 30 na 43 odsto, dok se za Severnu Makedoniju koje su sa 39 na 43 i BiH sa 31 na svega 36 odsto, slobodno može reći da su stagnirali u odnosu na ostatak Evrope.
Naravno, neke zemlje su i gubile relativnu poziciju, pa je recimo Grčka pala za 10 godina sa 69 na 68 odsto, a skoro sve najbogatije zemlje Evrope su, što je i logično, smanjivale prosek BDP po stanovniku.
Logično, jer se očekuje da manje razvijene zemlje rastu brže, ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog niske statističke osnovice.
Međutim, evropska statistička agencija Eurostat prati i stvarnu individualnu potrošnju (AIC) koja bi trebalo nešto bolje da opiše materijalnu situaciju domaćinstava.
Prema ovom pokazatelju, stojimo tek nešto bolje i prema potrošnji nalazimo se na oko 57 odsto EU proseka. Mada relativni rast potrošnje je znatno sporiji, jer smo u odnosu na 2015. godinu napredovali sa svega osam procentnih poena u odnosu na prosek EU.
Crna Gora je recimo napredovala za 14, Bugarska za 22 poena, Hrvatska za 16, a Rumunija za čak 27 procentnih poena.
Eurostat ide i dalje u praćenju blagostanja evropskih domaćinstava, pa poredi i relativne cene roba i usluga u Evropi. Prema cenama smo znatno bliži EU, nego prema dohotku.
Tako se naše cene nalaze na nivou od 62,5 odsto proseka EU. Čak 10 procentnih poena su cene više u odnosu na evropski prosek, nego što je BDP po stanovniku, takođe u odnosu na EU prosek.
Ako možda kaskamo u BDP-u, po visini ukupnih cena smo ispred i Bugarske i Rumunije i Crne Gore, a podrazumeva se da smo znatno skuplji od BiH i Makedonije.
Podaci o odnosu cena roba i usluga u Srbiji u odnosu na evropske zemlje, otvaraju mnoga pitanja. Na primer, kako siromašna (po BDP per kapita), a poljoprivredna zemlja ima cene hrane skoro na nivou proseka EU iako BDP po glavi jedva iznad polovine proseka?
Kako i zašto su cene potrošačke elektronike već godinama među najvišim u Evropi i zašto telekomunkacione usluge plaćamo skuplje nego većina evropskih zemalja čija domaćinstva imaju mnogo veće prihode?
Cene hrane
Cene hrane i bezalkoholnih pića su u Srbiji u 2025. godini nastavile da se približavaju evropskom proseku došle su na 97 odsto tog proseka. Koje ekonomske sile su dovele do toga da su prosečne cene hrane u Srbiji za 18 odsto više nego u Rumuniji. Raspoloživi dohodak sigurno nije.
Čak 11 evropskih zemalja imalo je jeftiniju hranu i bezalkoholnih pića od Srbije, a među njima i Bugarska, Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka i Španija (čiji su BDP po stanovniku na 92 odsto proseka EU).
Neko bi mogao reći da je to posledica visokih subvencija koje EU daje svojim poljoprivrednim proizvođačima, ali zašto onda i BiH, CG i na kraju Severna Makedonija, gde su cene hrane 25 odsto niže od proseka EU, imaju jeftiniju hranu od Srbije.
Ako pogledamo po kategorijama, cene mesa u Srbiji su 14 odsto manje od proseka EU, a stanovnici 12 evropskih zemalja ima jeftinije meso nego naši građani, i to se uglavnom odnosi na zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, od Baltika, preko Poljske, Rumunije i Mađarske, pa do država bivše Jugoslavije.
Zato mleko plaćamo dobrano skuplje od evropskog proseka. U prošloj godini cena mleka u Srbiji bila je 7,2 odsto viša od proseka EU. A mleko u našim prodavnicama bilo je skuplje nego u Finskoj, Belgiji, Holandiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Češkoj, ali i Crnoj Gori, BiH, i S. Makedoniji.
Istovremeno, proizvođači mleka u Srbiji su prošle godine protestovali zbog niskih otkupnih cena i prekomernog uvoza mleka i mlečnih proizvoda.
Kod voća i povrća Srbija je na svega četiri odsto ispod prosečnih cena u EU. Sa tim cenama smo bili na nivou cena u Mađarskoj, Portugalu, Kipru i maltene Danskoj.
S druge strane, S. Makedonija je na svega 52,4 odsto proseka EU, Rumunija na 65,5 što znači da su 35 odsto jeftiniji od EU proseka i 30 odsto jeftiniji od nas.
Dalje, BiH , Češka, Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Grčka, Hrvatska, Bugarska, Poljska, Holandija… svi su imaju jeftinije voće i povrće nego u Srbiji. Prosto je neverovatno da je prolećni mraz prošle godine pogodio samo nas.
Samo dve godine ranije, cene voća i povrća bile su bile na 81,4 odsto proseka EU.
Već je uobičajeno da su alkohol i duvan skupi u razvijenim, a jeftini u siromašnim zemljama. To pokazuju i podaci eurostata.
U Makedoniji su prosečne cene alkoholnih pića i duvana 41,5 odsto manje od proseka EU, Turska je na sličnom nivou, a BiH, Crna Gora i Bugarska su od 30 do 35 odsto jeftiniji od proseka. U Srbiji cene ovih proizvoda su 27,5 odsto jeftinije od proseka EU.
S druge strane, na Islandu su najskuplji u Evropi 130 odsto skuplji od proseka, u Norveškoj 103 odsto, a u Irskoj 102 odsto.
Odeća i obuća
Cene odeće i obuće u Srbiji beleže visok relativni rast poslednje tri godine. Dok smo 2023. bili na 87,1 odsto proseka EU, prošle godine smo stigli na 94,1 odsto, pa se skuplje oblačimo u proseku nego Holanđani li Portugalci, da ne govorimo od Španiji, Rumuniji ili Mađarskoj. Kao po pravilu najskuplji smo u regionu, među zemljama koje nisu u EU.
Pročitaj još
Komunalije
Oblast u kojoj smo i dalje među najjeftinijima u Evropi su energija i komunalije.
Naime, prosečne cene stanovanja, snabdevanja vodom, strujom, gasom i drugim gorivima u Srbiji je prošle godine bilo na svega 38,8 odsto evropskog proseka. Takođe, za dve godine relativno smo poskupeli prema proseku EU za svega oko jedan procentni poen.
Tu su od Srbije jeftiniji samo BiH, S. Makedonija i Turska. Čini se da je ovde i najveći raspon u cenama između zemalja. Tako je najjeftinija BiH sa 29,5 odsto proseka dok je najskuplja Švajcarska sa 213,1 odsto proseka, što je više nego dva puta skuplje od proseka koji, recimo predstavlja Estonija u ovoj oblasti.
Ako isključimo stanovanje, samo struja, gas i druga goriva (ne misli se na derivate nafte) su na polovini evropskog proseka. Samo Crna Gora, BiH, Mađarska i Turska imaju jeftiniju energiju od Srbije u Evropi.
Nešto skuplji od nas bili su Albanija i S. Makedonija, i iznenađujuće na prvi pogled, Norveška.
Prošle godine najskuplja je bila Nemačka sa sa 22,4 odsto skupljom energijom od proseka EU.
U odnosu na 2023. godinu energija u Srbiji u odnosu na evropski prosek poskupela je brže za 3,4 procentna poena.
Gorivo
Kada se radi o gorivu za transport, benzinu i dizelu, cene u Srbiji prošle godine bile su blizu proseka EU. Gorivo u Srbiji bilo je za svega oko četiri odsto jeftinije od proseka EU. Poređenja radi, dve godine ranije, 2023, ta razlika je bila devet odsto. Jeftinije gorivo prošle godine u proseku su plaćali stanovnici 20 evropskih (EU i ne-EU) zemalja, a 14 ih je plaćalo skuplje gorivo od stanovnika Srbije.
Razlika u prosečnoj ceni goriva u Srbiji i najjeftinijoj Turskoj bila je 29 odsto, a u odnosu na Severnu Makedoniju gorivo kod nas je bilo skuplje za 24 odsto. Svi ostali naši susedi, sem Albanije, plaćali su jeftinije gorivo prošle godine. Najskuplje gorivo 2025, plaćali su Islanđani, 28,4 odsto više od proseka EU.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
4
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
55
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Komentari 34
Saša kg
Sole
Tomas
Akcije traju po nedelju dana i može se nabaviti sve vrlo povoljnije nego kod nas!
Ako uporedimo cene goriva opet se ovde ne iznosi istina,gorivo u Srbiji je skuplje nego u Madjarskoj,Slovačkoj,Češkoj,Nemačkoj,Švedskoj u Danskoj je približno ista cena!
Kriz sve države prošao i točio!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar