Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Iako kod domaćih trgovaca još nema velikih promena, ukoliko se visoke svetske cene zadrže, kafa u prodavnicama mogla bi da poskupi između pet i 10 odsto.
Cene kafe u Srbiji već su dostigle veoma visok nivo, a novi talas poskupljenja na svetskom tržištu mogao bi da ih dodatno poveća.
Za pakovanje od 200 grama tradicionalne mlevene kafe u domaćim marketima, u zavisnosti od proizvođača, potrebno je izdvojiti između 400 i 500 dinara, dok cena pakovanja od 500 grama dostiže i 1.150 dinara, piše Danas.
Poslednjih meseci kafa je ponovo u fokusu zbog novog rasta cena na svetskim tržištima, koji je rezultat kombinacije više faktora.
Iako je najveći talas poskupljenja zabeležen prethodnih godina, tokom 2026. usledio je novi rast, pre svega zbog vremenskih nepogoda u zemljama koje proizvode najveće količine kafe. Ovog leta berba kasni, a obilne padavine izazvale su zabrinutost zbog kvaliteta i količine zrna. Istovremeno, pad zaliha na svetskim berzama povećao je strah od nestašice, zbog čega su investicioni fondovi pojačali kupovinu fjučers ugovora, što je dodatno podiglo cene i pre nego što je došlo do stvarnog manjka kafe na tržištu.
Stručnjaci ocenjuju da rast cena nije posledica jednog događaja, već kombinacije klimatskih promena, slabijih prinosa u Brazilu i Vijetnamu kao najvećim proizvođačima, niskih berzanskih zaliha, skupljeg transporta zbog krize na Bliskom istoku i pojačane špekulativne trgovine.
Zbog svega toga kafa je poslednjih godina postala jedna od najnestabilnijih poljoprivrednih roba na svetskim berzama. Prema pisanju Gardijana, od 2021. godine do danas arabika je poskupela oko 230 odsto, a robusta oko 325 odsto.
Istovremeno, klimatske promene sve snažnije pogađaju najveće svetske proizvođače. Za kraj godine prognozira se pojava takozvanog "super El Ninja", vremenskog fenomena koji bi mogao dodatno da nanese štetu proizvodnji kafe.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas objašnjava da je osnovni uzrok rasta cena zabrinutost u vezi sa ponudom.
"Brazil je najveći svetski proizvođač arabike, a Vijetnam vodeći proizvođač robuste, pa problemi u te dve zemlje odmah pogađaju gotovo čitavo svetsko tržište. Visoke temperature, suša, nepravilne padavine i kašnjenje berbe mogu istovremeno da smanje količinu i kvalitet zrna", ukazuje on.
Špekulacije na berzama pojačavaju te promene, dodaje, ali ih obično ne stvaraju ni iz čega.
"Kada fondovi i trgovci procene da bi buduća ponuda mogla biti manja, kupuju terminske ugovore i dodatno podižu cenu. Dakle, klimatski rizik je osnovni uzrok, dok finansijsko tržište deluje kao pojačivač", pojašnjava Mijušković.
Prelivanje tog rasta cena na prerađivače nije trenutno ni potpuno, kaže ovaj sagovornik.
"Veliki prerađivači uglavnom unapred kupuju deo potrebnih količina i koriste dugoročne ugovore, zbog čega nekoliko nedelja mogu da amortizuju promenu. Međutim, ako visoke berzanske cene potraju, novi ugovori postaju skuplji i rast troškova se postepeno prenosi na maloprodaju", navodi on.
Mijušković objašnjava da kod pakovane pržene kafe sirovo zrno može okvirno činiti između trećine i polovine ukupnog troška, u zavisnosti od kvaliteta, vrste mešavine i poslovnog modela proizvođača.
"Ostatak čine prženje, gubitak mase tokom obrade, ambalaža, energija, transport, zarade, distribucija, trgovačke marže, porezi i marketing", dodaje.
Pročitaj još
Kako kaže, može se očekivati prelivanje ovog rasta cena na maloprodajne cene u Srbiji, ali sa vremenskim zakašnjenjem.
"Prerađivači uglavnom prvo troše zalihe i količine kupljene po ranijim cenama. Ako se sadašnji nivo berzanskih cena zadrži, prve korekcije u Srbiji mogle bi da se vide u naredna dva do četiri meseca, a puniji efekat nešto kasnije. Brzina prenosa zavisiće i od kursa dolara, jer se kafa na međunarodnom tržištu uglavnom plaća u dolarima, zatim od transporta, zaliha domaćih proizvođača i konkurencije među trgovinskim lancima", pojašnjava on.
Zato, kako navodi, maloprodajne cene ne moraju da reaguju istog trenutka, ali se dugotrajan rast nabavne cene na kraju teško može izbeći.
"Precizna procena tog poskupljenja zavisi od proizvođača i njegovih zaliha, ali bi umeren scenario mogao da znači rast maloprodajnih cena od približno pet do 10 odsto. Kod proizvoda sa većim udelom kvalitetnije arabike i kod kompanija koje nemaju dovoljno ranije ugovorenih zaliha, korekcija bi mogla biti i veća", upozorava on.
Međutim, Mijušković naglašava da ne treba berzanski rast preslikavati "jedan prema jedan".
"Ako sirova kafa poskupi 25 odsto, pakovanje ne mora poskupeti toliko, jer zrno predstavlja samo jedan deo konačne cene. Istovremeno, ako porastu dolar, energija, ambalaža i prevoz, prenos može biti snažniji nego što bi pokazala samo cena zrna", objašnjava ovaj sagovornik.
Ceo tekst Danasa možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
1
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
3
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
2
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
5
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
28
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
16
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Komentari 10
Slavko
Поп
Kafa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar