Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Foto: 021.rs
Nije detaljnije objasnio kako će ova podrška da izgleda, ali stručnjaci ovaj potez ocenjuju kao marketinški trik pred izbore, a svaku jednokratnu pomoć za dijasporu kao neadekvatnu.
"Uskoro ćemo uraditi projekat subvencionisanja i davanja podrške ljudima koji su u inostranstvu i hoće da se vrate. Da se vrate i učine našu zemlju ponosnom", rekao je Vučić u obilasku Regionalnog trening centra za dualno celoživotno obrazovanje "Svilajnac", bez bilo kakvih dodatnih detalja.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Žarković ocenjuje za Novu ekonomiju da kratkoročne subvencije za privlačenje dijaspore nazad u Srbiju ne bi bile dobro rešenje, jer tim građanima ne bi dale razlog da se duže vreme zadrže u zemlji.
"Osoba koja razmišlja o povratku mora da ima neki plan: posao, poslovnu priliku ili drugi razlog zbog kojeg želi da se vrati. Na primer, neka kompanija može da privuče stručnjaka da dođe u Srbiju. Ne vidim zašto bi država nekome plaćala da se vrati u Srbiju. Takva mera bi mogla samo kratkoročno da privuče ljude", kaže Žarković.
Bez jasnog i dugoročnog plana, kako kaže, ne postoji mogućnost da država bude sigurna da će zadržati povratnike, pogotovo kada je reč o mladim ljudima.
"Oni bi mogli da iskoriste novčanu pomoć, ali to ne znači da će ostati u zemlji. Posebno kada je reč o mladima, koji su veoma mobilni i čiji se životni planovi često menjaju, ne postoji garancija da osoba neće uzeti subvenciju i ponovo otići", kaže ona.
Ekonomista i nekadašnji član Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija Vladimir Grečić kaže za Novu ekonomiju da nikada nije falilo subvencija, ali da je pitanje kako se do njih dolazi.
"Kod nas je bilo primedbi da se subvencije i podrška ne dodeljuju pod jednakim uslovima, odnosno da ih neko dobija, a neko ne. Kada pitate predstavnike Ministarstva privrede o investicijama, oni tvrde da nema razlike između građana Srbije i pripadnika dijaspore u mogućnosti da dobiju subvencije", kaže Grečić.
Glavna primedba, čak i investitora iz inostranstva, jeste da se zakon ne primenjuje dosledno.
"Zato je manje važno da li subvencije formalno postoje, a mnogo važnije da li neko zaista može da ih dobije pod jednakim i transparentnim uslovima", kaže Grečić.
Grečić objašnjava da su glavni motivi za odlazak u inostranstvo zarade, uslovi rada i životno okruženje, kao i stabilne političke i ekonomske prilike u zemlji, na primer da se ne uvode ad hok mere i da se naprasno ne menjaju zakoni.
"Zato insistiram na značaju životnog okruženja. Ukoliko je ljudima život ovde bolji, sigurniji, jeftiniji i da kažem, slobodniji, zašto bi odlazili negde drugde?", dodaje Grečić.
Pročitaj još
Miodrag Kreculj, član Saveta Odbora za iseljeništvo Matice srpske iz Minhena i delegat dijaspore iz Nemačke u prvom sazivu Skupštine dijaspore 2010. godine, smatra da subvencije same po sebi mogu predstavljati podsticaj za investiranje, ali teško da mogu biti dovoljan razlog za masovniji povratak stanovništva ukoliko domaće tržište rada nije u stanju da ponudi odgovarajuća i održiva radna mesta.
Dodaje da je teško očekivati da bi se veći broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih povratnika dugoročno zadovoljio poslovima niske produktivnosti i niskih zarada, poput dostave hrane, vožnje autobusa, rada u uslužnim delatnostima ili drugih slabije plaćenih zanimanja.
"Takav nesklad između kvalifikacija i ponude radnih mesta mogao bi da dovede do fenomena 'odliva mozgova u obrnutom smeru', odnosno do toga da se deo povratnika, nakon kratkog boravka u zemlji, ponovo iseli u inostranstvo", kaže Kreculj.
Mađarska je bila u sličnom problemu, a Srbija ima slična rešenja
Mađarska se susretala sa sličnim problemima kao Srbija, velikim odlivom stanovnika, a predsednik Vučić se prihvata sličnih mera kao Vlada Viktora Orbana 2015. godine.
Mađarska je te godine pokrenula program pod nazivom "Vratite se kući, mladi!", koji je prvenstveno mladima iz Velike Britanije nudio finansijsku pomoć za stanovanje, pronalazak posla, plaćenu avionsku kartu i džeparac od 100.000 forinti mesečno, odnosno oko 350 evra, pisao je Time pozivajući se na mađarske medije.
Nakon nekoliko godina, 2023. Vlada Mađarske je oformila još jednu strategiju koja je ovaj put bila usmerena na sve generacije u dijaspori. Vlada Mađarske je tada najavila otvaranje 27 kancelarija širom zemlje, telefonske korisničke službe i internet portala preko kojih bi povratnici mogli da dobiju administrativnu pomoć za, na primer, izdavanja ličnih dokumenata, pisao je mađarski portal Hungary Today.
Žarković podseća na to da ni tada imigranti nisu bili motivisani isključivo većom platom, te ni mere Vlade Mađarske ne vidi kao dobro rešenje.
"Slična situacija postojala je i u Mađarskoj nakon ulaska u Evropsku uniju, kada je veliki broj lekara otišao u druge zemlje, a njihov odlazak nije bio motivisan isključivo finansijama, već pre svega boljim uslovima rada. Mere poput besplatne avionske karte ili jednokratne pomoći od nekoliko stotina evra teško mogu nekoga da podstaknu da se vrati na duži period. Neko takvu pogodnost može da iskoristi, ali ona sama po sebi ne menja razloge zbog kojih je osoba otišla", kaže ona.
Pre nekoliko godina država je uvela program poreskih olakšica za firme koje zapošljavaju ljude iz dijaspore i program za povratak zdravstvenih radnika u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu Ministarstva zdravlja. Za godinu i po dana oko 300 zdravstvenih radnika se vratilo iz Švajcarske, Nemačke, Francuske, Norveške i Švedske, a posao su pronašli u Kraljevu, Niškoj Banji, Novom Sadu, Mladenovcu i drugim gradovima.
Međutim, Žarković i u takvim merama vidi samo kratkoročno rešenje jer ono cilja samo jedan deo problema.
"To je kratkoročna mera koja je usmerena samo na visinu dohotka. Takva olakšica može privremeno da podstakne nekoga da se vrati i iskoristi pogodnost, ali ne rešava strukturne probleme zbog kojih ljudi odlaze", navodi Žarković.
Priliv deviza iz inostranstva bi mogao da opadne
Grečić navodi da neke računice pokazuju da je pre 10 godina školovanje jednog intelektualca (državu i roditelje) ukupno koštalo 300.000 evra, a iseljavanjem 30.000 visokoobrazovanih stručnjaka, Americi i Evropi je Srbija praktično poklonila bar devet milijardi evra. Danas je taj broj mnogo veći, kaže Grečić, ali se određeni deo vraća kroz doznake.
Iz inostranstva se u Srbiju i dalje slivaju milijarde evra kroz doznake, penzije, poklone, džeparac i druge lične transfere. Prošle godine njihov priliv iznosio je oko 4,57 milijardi evra, što je bilo približno 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini, pokazuju podaci Svetske banke.
Priliv po osnovu ličnih transfera premašio je 4,63 milijarde evra 2022. godine. Nakon pada u 2024, prošle godine je ponovo zabeležen rast.
Opširnije čitajte na Novoj ekonomiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
23.10.2026.•
11
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Postupak likvidacije u fabrici "Kaizen": Bez posla ostaje oko 350 radnika
23.10.2026.•
10
Turska tekstilna fabrika "Kaizen" u Smederevu zvanično je pokrenula postupak likvidacije zbog čega će oko 350 radnika ostati bez posla, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Severna Makedonija: Četvorogodišnjak najmlađi milioner u 2025. godini
22.10.2026.•
0
Najmlađi denarski milioner po prihodima u Severnoj Makedoniji u 2025. godini је četvorogodišnje dete, a najstariji 97-godišnji penzioner, objavila je je Uprava javnih prihoda.
Mark Zakerberg će napustiti Kaliforniju ako se uvede porez na milijardere
22.10.2026.•
1
Kompanija "Meta" saopštila je danas da bi njen izvršni direktor Mark Zakerberg mogao da napusti Kaliforniju ako ta savezna država uvede porez za milijardere, piše magazin Politiko.
Novosadski startap "Knjigapriča" ima novog vlasnika iz Poljske
21.10.2026.•
2
Poljska Audioteka postala je većinski vlasnik novosadske platforme za audio-knjige "Knjigapriča". Nenad Iđoški ostaje na čelu kompanije, dok su među prvim planovima širenje kataloga i izlazak na hrvatsko tržište.
Bajatović: Izvozna privreda budućnost Srbije, gasna pouzdanost oslonac
21.10.2026.•
5
Nije prošla nezapaženo izjava Dušana Bajatovića da je trenutni ekonomski model iscrpljen i da će trajati samo da završetka izložbe Ekspo.
Koliko su primenjive ekonomske teorije i istraživanja: Šta one znače potrošačima?
21.10.2026.•
1
Očekivanja građana i privrede utiču na inflaciju, potrošnju i investicije, a time i na rezultate državne ekonomske politike. Istraživanje nobelovaca ukazuju na značaj ponašanja domaćinstava i kompanija.
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
18
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
29
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
4
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
AI bum podstiče inflaciju: Teret na građanima i manjim firmama
20.10.2026.•
1
Američke Federalne rezerve (FED) suočavaju se sa sve većim izazovom u suzbijanju inflacije, jer snažna ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i rast cena.
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
21
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
35
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Komentari 20
Heruvim
U mrak da vratimo?
PajO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar