Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Prema podacima Narodne banke Srbije, gotovo celokupan priliv rezultat je reinvestirane dobiti, odnosno profita koji su strane kompanije ostvarile u Srbiji i odlučile da ponovo ulože u svoje poslovanje. Istovremeno, neto priliv novog vlasničkog kapitala praktično ne postoji - iznosio je minus 10 miliona evra, dok je reinvestirana dobit dostigla 1,273 milijarde evra.
Razliku do ukupnog neto priliva od 596 miliona evra umanjili su međukompanijski krediti, koji su bili negativni za 667 miliona evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Insajder da je činjenica da strane kompanije reinvestiraju dobit u Srbiji pre pozitivan nego negativan signal.
"Da su želele, tu dobit su mogle da iznesu iz zemlje. To bi bio pokazatelj da ne razmišljaju ozbiljno o tome da ostanu u Srbiji. Međutim, kada neko započne posao, ne potroši svu ostvarenu dobit, već jedan deo ponovo investira, za mene je to dobar signal. Ne mislim da je to loše, naprotiv. Loše bi bilo da su dobit koju su ostvarili izneli iz zemlje", kaže Savić.
Objašnjava da reinvestiranje dobiti pokazuje da kompanije planiraju da nastave poslovanje u Srbiji.
"Da ne planiraju ozbiljno da ostanu u Srbiji, zadržali bi postojeće kapacitete i izvlačili novac dokle god je to moguće. Kada reinvestirate dobit, to znači da planirate da ostanete duže. To je potvrda da biznis funkcioniše dobro i da kompanija ostvaruje profit. Činjenica da taj novac nije izvučen iz Srbije, niti usmeren u matičnu ili neku drugu zemlju, već je ponovo uložen u proširenje proizvodnje u Srbiji, govori da kompanija računa na nastavak poslovanja ovde", kaže Savić
Na pitanje da li gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala znači da Srbija postaje manje atraktivna za investitore ili je to pre svega posledica globalnih geopolitičkih okolnosti, Savić kaže da razloge prvenstveno ne vidi u domaćim prilikama.
"Rekao bih da to manjim delom ima veze sa Srbijom", kaže sagovornik Insajdera.
Savić smatra da Srbija i dalje ima određene prednosti u odnosu na zemlje u regionu kada je reč o privlačenju stranih investicija.
"Srbija možda ima i najbolje uslove među zemljama u ovom delu Evrope. Ima dosta prednosti, jer se, za razliku od nekih drugih zemalja koje su se opredelile isključivo za Evropsku uniju, Rusiju ili Kinu, nalazi u prilično dobroj poziciji. Sarađuje i sa Kinom i sa Evropskom unijom, imamo i ruske investicije, odnosno pitanje NIS-a koje još nije rešeno, kao i saradnju sa drugim zemljama", kaže on.
Savić ocenjuje da je gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala pre svega posledica globalne neizvesnosti, a ne pogoršanja investicione pozicije Srbije.
"To je pre svega posledica geopolitičkih okolnosti. Danas je veoma teško predvideti kako će situacija izgledati za godinu ili dve, zbog čega je okruženje za nove investicije veoma nepovoljno. Investitori traže izvesnost, a nje trenutno nema", kaže Savić.
Kao primer navodi kompanije koje u velikoj meri zavise od energenata.
"Ako uzmete, recimo, Železaru Smederevo, koja koristi velike količine gasa, pitanje nije samo kolika će biti cena gasa, već da li će ga uopšte biti. Evropska unija može da donese različite odluke koje bi mogle da utiču na snabdevanje Srbije. To je samo jedan primer", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost stvaraju ratovi i geopolitičke tenzije, koje utiču na cene energenata i transporta.
"Tu su rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku, mogućnost zatvaranja ključnih pomorskih pravaca, poput Ormuskog moreuza ili Sueckog kanala, što može da izazove rast cena nafte i troškova transporta. Cene nafte se menjaju iz dana u dan. Sve to investitorima šalje poruku da trenutno nije vreme za nove investicije", zaključuje Savić.
Savić kaže da investitori u ovakvim okolnostima moraju da računaju i na rizik od promena trgovinskih uslova.
"To je kao kada neko ima veliki kapital i želi da investira u proizvodnju, a postoji mogućnost da Evropska unija Srbiji uvede carine ili neka druga ograničenja. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Evropska unija i, ukoliko bi takve mere učinile da proizvodi iz Srbije više ne budu konkurentni na tom tržištu, postavlja se pitanje ko bi se u takvim okolnostima odlučio za novu investiciju", kaže Savić.
On dodaje da ga, upravo zbog brojnih neizvesnosti, ne iznenađuje izostanak novih ulaganja, već činjenica da postojeće kompanije i dalje reinvestiraju ostvarenu dobit.
"Za mene je iznenađenje da uopšte i reinvestiraju u Srbiji u ovom trenutku. Mi nemamo samo geopolitičke probleme, već i domaće. Pred nama su izbori i postoji politička neizvesnost", zaključuje Savić.
Savić naglašava da, kada govori o domaćim problemima, misli isključivo na njihov uticaj na ekonomiju i investicionu klimu.
"Govorim isključivo o stranim investicijama i ekonomiji, a ne o politici. Dok god postoji neizvesnost, teško je očekivati da će se neko odlučiti da ulaže. Strani investitori traže destinacije sa što manjim rizikom, bez obzira na to da li ulažu u proizvodnju ili u neke druge oblike imovine", kaže on.
Prema njegovim rečima, Srbija je u periodu stabilnijih međunarodnih i domaćih okolnosti bila atraktivna destinacija za strane investicije, dok današnje okruženje nosi znatno više rizika.
"Dok je geopolitička situacija bila povoljnija, a i domaće prilike stabilnije, Srbija je bila dobro mesto za investicije. Upravo zato me raduje činjenica da se dobit i dalje reinvestira. To znači da kompanije koje već posluju u Srbiji, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, i dalje procenjuju da je rizik poslovanja ovde relativno manji nego u nekim drugim zemljama", zaključuje Savić.
Pročitaj još
Stanić (PKS): Problem nije u Srbiji, već u zemljama iz kojih dolaze investicije
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije podseća da uprkos usporavanju privrede u Nemačkoj, koja je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, izvoz iz Srbije na to tržište poslednjih godina kontinuirano raste.
"Kada pogledate izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina, od kada se značajan deo Evropske unije, pre svega Nemačka, nalazi u stagnaciji, videćete da izvoz iz Srbije u tu zemlju kontinuirano raste. Nemačka je već pet-šest godina praktično u stagnaciji, ali naš izvoz raste", kaže Stanić.
Kako objašnjava, jedan od razloga je to što su kompanije koje posluju u Srbiji postale pouzdani dobavljači nemačke privrede.
"Kompanije osnovane nemačkim kapitalom, ali i druge koje su deo njihovih lanaca snabdevanja, pokazale su se kao pouzdani dobavljači nemačkim kompanijama, posebno u automobilskoj industriji, pre svega zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta", navodi Stanić.
Dodaje da su predstavnici nemačke privrede i ranije poručivali da, uprkos usporavanju nemačke ekonomije i političkim okolnostima u Srbiji, ne planiraju da napuste domaće tržište.
"Oni su rekli da, bez obzira na stagnaciju nemačke privrede i političku situaciju u Srbiji, ne odustaju od ovog tržišta. Zbog toga nastavljaju da obnavljaju industrijske kapacitete i proizvodna postrojenja u Srbiji, što podrazumeva i da deo ostvarene dobiti reinvestiraju", kaže Stanić.
Stanić ističe da se isti obrazac može uočiti i kod investitora iz drugih zemalja.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
0
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
2
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže zaštitu Brisela od kineske konkurencije
01.11.2026.•
5
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže od Brisela da ispita kineski uvoz pogrebne opreme, upozoravajući da niske cene kineskih proizvoda ugrožavaju njihove interese.
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
22
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
13
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
1
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Komentari 2
WV
najlakše
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar