Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Prema podacima Narodne banke Srbije, gotovo celokupan priliv rezultat je reinvestirane dobiti, odnosno profita koji su strane kompanije ostvarile u Srbiji i odlučile da ponovo ulože u svoje poslovanje. Istovremeno, neto priliv novog vlasničkog kapitala praktično ne postoji - iznosio je minus 10 miliona evra, dok je reinvestirana dobit dostigla 1,273 milijarde evra.
Razliku do ukupnog neto priliva od 596 miliona evra umanjili su međukompanijski krediti, koji su bili negativni za 667 miliona evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Insajder da je činjenica da strane kompanije reinvestiraju dobit u Srbiji pre pozitivan nego negativan signal.
"Da su želele, tu dobit su mogle da iznesu iz zemlje. To bi bio pokazatelj da ne razmišljaju ozbiljno o tome da ostanu u Srbiji. Međutim, kada neko započne posao, ne potroši svu ostvarenu dobit, već jedan deo ponovo investira, za mene je to dobar signal. Ne mislim da je to loše, naprotiv. Loše bi bilo da su dobit koju su ostvarili izneli iz zemlje", kaže Savić.
Objašnjava da reinvestiranje dobiti pokazuje da kompanije planiraju da nastave poslovanje u Srbiji.
"Da ne planiraju ozbiljno da ostanu u Srbiji, zadržali bi postojeće kapacitete i izvlačili novac dokle god je to moguće. Kada reinvestirate dobit, to znači da planirate da ostanete duže. To je potvrda da biznis funkcioniše dobro i da kompanija ostvaruje profit. Činjenica da taj novac nije izvučen iz Srbije, niti usmeren u matičnu ili neku drugu zemlju, već je ponovo uložen u proširenje proizvodnje u Srbiji, govori da kompanija računa na nastavak poslovanja ovde", kaže Savić
Na pitanje da li gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala znači da Srbija postaje manje atraktivna za investitore ili je to pre svega posledica globalnih geopolitičkih okolnosti, Savić kaže da razloge prvenstveno ne vidi u domaćim prilikama.
"Rekao bih da to manjim delom ima veze sa Srbijom", kaže sagovornik Insajdera.
Savić smatra da Srbija i dalje ima određene prednosti u odnosu na zemlje u regionu kada je reč o privlačenju stranih investicija.
"Srbija možda ima i najbolje uslove među zemljama u ovom delu Evrope. Ima dosta prednosti, jer se, za razliku od nekih drugih zemalja koje su se opredelile isključivo za Evropsku uniju, Rusiju ili Kinu, nalazi u prilično dobroj poziciji. Sarađuje i sa Kinom i sa Evropskom unijom, imamo i ruske investicije, odnosno pitanje NIS-a koje još nije rešeno, kao i saradnju sa drugim zemljama", kaže on.
Savić ocenjuje da je gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala pre svega posledica globalne neizvesnosti, a ne pogoršanja investicione pozicije Srbije.
"To je pre svega posledica geopolitičkih okolnosti. Danas je veoma teško predvideti kako će situacija izgledati za godinu ili dve, zbog čega je okruženje za nove investicije veoma nepovoljno. Investitori traže izvesnost, a nje trenutno nema", kaže Savić.
Kao primer navodi kompanije koje u velikoj meri zavise od energenata.
"Ako uzmete, recimo, Železaru Smederevo, koja koristi velike količine gasa, pitanje nije samo kolika će biti cena gasa, već da li će ga uopšte biti. Evropska unija može da donese različite odluke koje bi mogle da utiču na snabdevanje Srbije. To je samo jedan primer", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost stvaraju ratovi i geopolitičke tenzije, koje utiču na cene energenata i transporta.
"Tu su rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku, mogućnost zatvaranja ključnih pomorskih pravaca, poput Ormuskog moreuza ili Sueckog kanala, što može da izazove rast cena nafte i troškova transporta. Cene nafte se menjaju iz dana u dan. Sve to investitorima šalje poruku da trenutno nije vreme za nove investicije", zaključuje Savić.
Savić kaže da investitori u ovakvim okolnostima moraju da računaju i na rizik od promena trgovinskih uslova.
"To je kao kada neko ima veliki kapital i želi da investira u proizvodnju, a postoji mogućnost da Evropska unija Srbiji uvede carine ili neka druga ograničenja. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Evropska unija i, ukoliko bi takve mere učinile da proizvodi iz Srbije više ne budu konkurentni na tom tržištu, postavlja se pitanje ko bi se u takvim okolnostima odlučio za novu investiciju", kaže Savić.
On dodaje da ga, upravo zbog brojnih neizvesnosti, ne iznenađuje izostanak novih ulaganja, već činjenica da postojeće kompanije i dalje reinvestiraju ostvarenu dobit.
"Za mene je iznenađenje da uopšte i reinvestiraju u Srbiji u ovom trenutku. Mi nemamo samo geopolitičke probleme, već i domaće. Pred nama su izbori i postoji politička neizvesnost", zaključuje Savić.
Savić naglašava da, kada govori o domaćim problemima, misli isključivo na njihov uticaj na ekonomiju i investicionu klimu.
"Govorim isključivo o stranim investicijama i ekonomiji, a ne o politici. Dok god postoji neizvesnost, teško je očekivati da će se neko odlučiti da ulaže. Strani investitori traže destinacije sa što manjim rizikom, bez obzira na to da li ulažu u proizvodnju ili u neke druge oblike imovine", kaže on.
Prema njegovim rečima, Srbija je u periodu stabilnijih međunarodnih i domaćih okolnosti bila atraktivna destinacija za strane investicije, dok današnje okruženje nosi znatno više rizika.
"Dok je geopolitička situacija bila povoljnija, a i domaće prilike stabilnije, Srbija je bila dobro mesto za investicije. Upravo zato me raduje činjenica da se dobit i dalje reinvestira. To znači da kompanije koje već posluju u Srbiji, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, i dalje procenjuju da je rizik poslovanja ovde relativno manji nego u nekim drugim zemljama", zaključuje Savić.
Pročitaj još
Stanić (PKS): Problem nije u Srbiji, već u zemljama iz kojih dolaze investicije
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije podseća da uprkos usporavanju privrede u Nemačkoj, koja je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, izvoz iz Srbije na to tržište poslednjih godina kontinuirano raste.
"Kada pogledate izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina, od kada se značajan deo Evropske unije, pre svega Nemačka, nalazi u stagnaciji, videćete da izvoz iz Srbije u tu zemlju kontinuirano raste. Nemačka je već pet-šest godina praktično u stagnaciji, ali naš izvoz raste", kaže Stanić.
Kako objašnjava, jedan od razloga je to što su kompanije koje posluju u Srbiji postale pouzdani dobavljači nemačke privrede.
"Kompanije osnovane nemačkim kapitalom, ali i druge koje su deo njihovih lanaca snabdevanja, pokazale su se kao pouzdani dobavljači nemačkim kompanijama, posebno u automobilskoj industriji, pre svega zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta", navodi Stanić.
Dodaje da su predstavnici nemačke privrede i ranije poručivali da, uprkos usporavanju nemačke ekonomije i političkim okolnostima u Srbiji, ne planiraju da napuste domaće tržište.
"Oni su rekli da, bez obzira na stagnaciju nemačke privrede i političku situaciju u Srbiji, ne odustaju od ovog tržišta. Zbog toga nastavljaju da obnavljaju industrijske kapacitete i proizvodna postrojenja u Srbiji, što podrazumeva i da deo ostvarene dobiti reinvestiraju", kaže Stanić.
Stanić ističe da se isti obrazac može uočiti i kod investitora iz drugih zemalja.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
4
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
1
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Komentari 2
WV
najlakše
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar