IZOLACIJA KNJIGAMA: Komičar Zoran Kesić predlaže čitaocima 021.rs šta da čitaju

"Ne volim ljudima ništa da preporučujem, tim pre što jedan lek za nekoga može biti spasonosan, a kod drugoga može da izazove proliv. I zato ova top lista nije nikakva moja preporuka, već ću prosto da kažem šta trenutno čitam, ili sam nedavno čitao. Istovremeno zabranjujem svima koji se odluče da nešto od toga pročitaju, da me naknadno optužuju zbog svoje eventualne dijareje. Pazite šta jedete i pazite šta čitate. Nisam vam ja kriv", kaže komičar Zoran Kesić, isti onaj koji neviđeno nervira jednog narodnjačkog entertejnera, jednog ozonatora i jednog respiratora.

Lista njegovih književnih preporuka za čitaoce 021.rs izgleda ovako:

Sad čitam "Dinu" Frenka Herberta. Znam, znam... Sramota je što je nisam odavno pročitao, ali uvek me je odbijala količina toga. Teško je utvrditi uopšte koliko tu knjiga uopšte ima. Ali ako je nekada vreme za obimno štivo, to je sada. Ali na stranu broj strana. Gutam ovu knjigu. Svaki slobodan trenutak provodim na peščanoj planeti Arakis i čim završim sa preporukama nastavljam potragu za začinom.

Bilo bi mi i glupo da ne pročitam "Dinu" koja je bila opsesija jednog od mojih omiljenih strip scenarista, genija, čarobnjaka i gurua Alehandra Hodorovskog.

Pre "Dine" pročitao sam "Besnilo" Borislava Pekića. Znam, znam... Sramota je što je nisam odavno pročitao, ali odbijala me tematika. Plašio sam se da uzmem tu knjigu u ruku da se ne bih zarazio. Ne figurativno zarazio knjigom, nego bukvalno da ne zapatim neku boleštinu. A kada je već proglašena pandemija, odmah sam je uzeo u ruke, jer ionako sam non stop u rukavicama. Au, kakva knjiga sunce ti ozonisano!!!

Majstor je majstor čega god da se dohvati. Ti kad vidiš Ronaldinja da igra mali fudbal, oduševiće te nekim potezom, jer on to bogomdano ima pa ima.

Ili Pekić. Uzme da napiše žanrovski roman, triler. I to je triler koji ne možeš da ispustiš iz ruku. To je kao da gledaš neku seriju, pa te klifhenger na kraju tera da odmah pogledaš još jednu epizodu. Ali sve vreme trilera - to je Pekić. Naglas čitam ženi neke rečenice. Volim majstorstvo, u bilo kojoj oblasti. 

I naravno, to što "Besnilo" prelazi u ozbiljnu i mučnu hororčinu, mnogo pre popularnih filmova i serija o zombijima, samo je poen više za našeg velikana Pekića.

"Homo Deus" Juvala Noe Hararija. Ta knjiga i "21 lekcija za 21. vek" istog pisca. Da je taj Harari u našoj zemlji sigurno bi nam bio jedan od čestih analitičara u emisiji.

Na vrlo pitak, razuman, duhovit i kritički način nam piše o stvarima koje suštinski već znamo, ali ume on to lepo sve da složi, poređa i objasni nam zašto se šta desilo i šta je tu ko kome šta.

Kako da mi se ne sviđa knjiga koja se bavi svim onim čime se bavi i naša emisija. Politikom, ekonomijom, religijom, terorizmom, odnosom bogatih i siromašnih, naukom i strahom od nauke, sujeverjem, društvenim mrežama... Sve to čime se knjiga bavi je zapravo način da se objasni čovek.

Čovek i kako ga upotrebiti za svoje ciljeve. Čovek i šta sad on hoće.

Ili još bolje "čovek i kako prepoznati sve pokušaje da manipulišu tobom, čovekom".

"Crna knjiga" Luke Tripkovića. Ovo sam počeo da čitam, pa prekinuo, ali ću da nastavim. Naravno, ima gomila knjiga koje počneš da čitaš, daš im šansu, ali se smoriš i batališ, jer su dosadne i zašto da gubiš vreme na budalaštine.  Ali ova me nije smorila, nisam prekinuo sam da je čitam svojom voljom. Dete mi je nekako zavuklo knjigu ispod ugaone garniture i nisam dva meseca mogao da je nađem.

U njoj ima jedan novinar koji je nekada bio ozbiljan novinar, voleo svoj posao, ali je u nekom trenutku odustao od toga i postao tabloidni lešinar. Zanima me hoće li se objasniti u knjizi zašto je pristao na to i ima li mu spasa. Ima jedan zamenik minista, lopina teška. Ima neka vlast koja mnogo liči na ovu današnju. Imaju neki kompjuteraši, imaju neke ribe, ima jedna što se udavila, pa da l’ se udavila ili je ubijena, ima politike, ima kriminala, ima i virtuelne realnosti... Radujem se nastavku čitanja.

I za kraj, nije knjiga, ali se čita. Grafička novela, ili ajde da ne mistifikujemo, strip legenardnog Alana Mura "Watchmen" ("Nadzirači").

Naravno da je nisam sad pročitao prvi put. Sad sam je pročitao treći put, ali nisam je čitao odavno, a pročitao sam je uoči gledanja istoimene serije, kao i čitanja nastavka stripa. I ovo sve pišem kako bih poentirao i sam zabio gol koji sam pre par minuta, divnim centaršutom sam sebi nabacio. O majstorima i majstorstvu.

Dakle, da napravim uvod i zalet za seriju i novi strip, uzmem "Watchmena" da ga ponovo pročitam i tu se zeznem, jer uništim, i zadovoljstvo serije, i zadovoljstvo stripa. Ni jedno ni drugo nisu ni blizu originala, jer nemaju osnovni sastojak - Alana Mura.

Nemaju majstora. Ne vredi. Sve je to manje ili više čitljivo, ili gledljivo, ali prosto ne oduševljava. A ja volim da me nešto oduševi."