Jeleni Karleuši, Aci Lukasu i Harisu Džinoviću poručeno je, u julu, da nisu dobrodošli u Hrvatsku, na ostrvo Barbarinac kod Splita, a protiv najavljenih koncerata Dina Merlina u Beogradu pokrenuta je peticija u Srbiji, koja je kasnije povučena.
Najnoviji primer stiže iz Banja Luke, čiji gradonačelnik Draško Stanivuković je, pre neki dan, tražio zabranu nastupa beogradskog reperskog dvojca Desingerice i Pljugice.
Sagovornici
Danasa ocenjuju da su takve zabrane posledica nacionalizama i mržnje u regionu, koji ne da se još uvek nije oslobodio nacional-šovinističkih politika, već se one prenose na lokalni nivo. S druge strane, kažu neki od njih, muzičarima koji promovišu nasilje, nacionalizam i fašizam, treba zabraniti održavanje koncerata na mestima koja su u vlasništvu lokalnih samouprava.
Radiša Selaković, generalni menadžer BAZZUM džez festivala u Užicu, kaže da su te zabrane "deo nacional-šovinističke politike koja nije nestala sa prostora bivše Jugoslavije i koja se samo ciklično intenzivira u svim bivšim jugoslovenskim republikama".
"Takva politika iz devedesetih godina sada se spušta na lokalni nivo i mislim da je to nekakav oblik dirigovane priče usmerene ka predstavnicima lokalnih samouprava, pojedinim udruženjima i organizacijama", dodaje Selaković.
U zabranama prepoznaje i "lične frustracije političara", navodeći primer gradonačelnika Banja Luke.
"To je veoma loša pojava, jer je uloga muzike, ma kakva bila, da spaja ljude, a ne da ih razdvaja, po bilo kom osnovu. Gradonačelnici bi trebalo da osluškuju ono šta građani traže i nema razloga da zabranjuju koncerte", poručuje Selaković.
Sličnog stava je Sead Biberović, izvršni direktor NVO Urban-in iz Novog Pazara, koji ocenjuje da je to "kontinuiran proces održavanja, širenja i produbljivanja mržnje prema ‘onim drugima’, ma ko ti drugi bili".
"To je jedan od mnogih modela za održavanja vladajućih struktura u ovim našim jadnim balkanskim državicama, a zasniva se na zloupotrebi nacionalizma i upotrebi šovinizma za ličnu dobit, skoro, svih političara na prostorima bivše Jugoslavije", navodi Biberović.
Takve prilike, dodaje, "traju još od kraja osamdesetih godina prošlog veka".
"Sadašnje vladajuće strukture, kao i one iz devedestih, ne bi mogle opstati u normalnim vremenima, pa im je u interesu da učine sve da i dalje u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj... preživljavamo u uslovima koje normalan mentalni sklop ne može da shvati, a kamoli da prihvati", smatra Biberović.
"Daleko od normalnog je to da neki lokalni moćnik, ma ko to bio, zabrani koncert bilo koje pevačice ili pevača, osim ako to što rade nije protivzakonito. Daleko je od normalnog i organizovati potpisivanje peticije i prikupiti 50.000 potpisa za zabranu ulaska u zemlju nekoga ko želi da peva u nekom gradu, a ko je (možda, navodno, čuli smo, priča se…) rekao nešto protiv 'nas', a možda i nije rekao", ističe Biberović.
Njegov sugrađanin, politikolog Fahrudin Kladničanin, poručuje da bi muzičarima "koji na bilo koji način promovišu nasilje, nacionalizam, fašizam, a posebno ako u okviri svog nastupa i fizički manifestuju nasilje, trebalo zabraniti održavanje koncerata na površini koja je u vlasništvu lokalne samouprave".
"Pošto živimo u radikalno populističkom vremenu, podjednako su za društvo i omladinu opasni Desingerica, Pljugica, ali i sijaset drugih knindži, nindži i ostalih promotera užasnih vrednosti, od veličinja osuđenih ratnih zločinaca, do pozivanja na klanje, razaranje, spaljivanje i šta sve uključuju takvi repertoari", navodi Kladničanin.
Petar Peca Popović, muzički kritičar, novinar i publicista iz Beograda, kaže da "ne može da govori u ime gradonačelnika u drugim državama", ali da on "sigurno, ne bi zabranjivao koncerte muzičara".
Komentari 4
Ali zaista, sta ce
Sremac
Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar