Naime, nivo kiseonika malo raste pa malo pada i to u količinama koji se ne mogu objasniti poznatim hemijskim procesima.
Ove varijacije otkrio je rover Curiosity koji polako i metodično putuje po dnu kratera i podnožju planine Šarp, koja se nalazi u njegovom središtu.
Rover ne analizira samo tlo Crvene planete nego i sastav Marsove atmosfere. Boravi u krateru daleke planete već tri Marsove godine (odnosno šest Zemljinih), a astrofizičari su primetili da se nivo kiseonika u atmosferi planete ne ponaša u potpunosti onako kako bi trebalo, piše "Science Alert".
Da ne bi bilo zabune, na Marsu nema puno kiseonika. Većinu njegove tanke atmosfere čini ugljen-dioksid (95 odsto), odnosno CO2. Ostatak čine: 2,6 odsto azot, 1,9 odsto argon, 0,16 odsto kiseonik i 0,06 odsto ugljen-monoksid (CO).
Suprotno tome, Zemljina atmosfera se sastoji uglavnom od zota (78,09 odsto) i kiseonika (20,95 odsto)
Na Marsu se tokom godine menja atmosferski pritisak. Na zimskoj hemisferi, CO2 se smrzava iznad pola, što na tom području uzrokuje pad pritiska. To rezultira preraspodelom gasova radi izjednačavanja atmosferskog pritiska na celoj planeti. U proleće se događa suprotan efekat, polarne kape ispuštaju CO2 čiji nivo onda raste na tom području da bi se kasnije izjednačio.
Dakle, fluktuacije nekih gasova mogu se predvideti srazmerno nivoima CO2. Argon i azot ponašaju se više-manje u skladu s tim modelom - ali ne i kiseonik.
Tokom proleća i leta nivo kiseonika se poveća za oko 30 odsto, vrativši se na normalan nivo u jesen. To se događa svake godine, ali kako količina povišene vrednosti kiseonika varira iz godine u godinu, čini se da nešto dodaje, a zatim ponovo oduzima taj gas iz vazduha.
Naučnici za sada ne znaju šta bi moglo da uzrokuje razliku u nivoima kiseonika, odnosno kakav se hemijski proces krije iza ove anomalije.
"Pokušavamo da shvatimo šta se događa", rekla je naučnica Melisa Trejner iz NASA instituta "Goddard Space Flight Center". "Činjenica da se stanje kiseonika ne ponavlja u istoj meri svake sezone upućuje na to da uzrok nije atmosferska dinamika. Očigledno se radi o nekom hemijskom izvoru za koji još uvek nemamo objašnjenja", dodala je.
Ali postoji jedan trag - metan. I njegov nivo se na Marsu drastično povećava tokom letnjih meseci, čak do 60 odsto. Možda nivo metana i kiseonika rastu u tandemu i ono što uzrokuje kolebanje nivoa metana uzrokuje i fluktuacije stanja kiseonika.
Oba gasa mogu da nastanu organskim putem; što bi značilo da su ih proizveli živi organizmi, ali i u geološkim procesima.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar