Japan se bukvalno zaglavio na faks mašinama, disketama i pečatima
Kada pomislite na Tokio, verovatno pomislite na blještave nebodere, brze vozove ili filmove kao što su "Akira" ili "Ghost in the Shell)", u kom je prikazan futuristički Japan s inteligentnim robotima i hologramima.
Foto: Pixabay
No, postoji strana Japana koju nećete pronaći u spomenutim i drugim sličnim filmovima. Ta strana su faks mašine, diskete i pečati s mastilom, koji ne postoje u mnogim razvijenim državama.
Za stanovnike ove zemlje to u najboljem slučaju znači neprijatnost, a u najgorem slučaju želja da sebi čupaju kosu.
"Japanske banke su vrata za pakao. Možda bi slanje faksa pomoglo", sarkastični je komentar jednog korisnika Fejsbuka, prenosi Klix.ba.
Razmere ovog problema postale su zastrašujuće tokom pandemije koronavirusa, kada se japanska vlada borila da nespretnim digitalnim alatima odgovori na krizu. Posle toga je uložila veliki napor da premosti jaz u digitalizaciji, što je značilo i osnivanje agencije za digitalizaciju. To se dogodilo 36 godina posle nastanka World Wide Weba (www) i pola veka nakon što je poslat prvi e-mail.
Digitalizacija je sada ubrzana, ali se postavlja pitanje zašto je bilo potrebno toliko vremena da ona počne i da li će Japan po ovom pitanju sustići druge države.
Kako se Japan "zaglavio"
Japan nije uvek bio u zaostatku. Naime, 1970-ih i 1980-ih je u celom svetu bio predmet divljenja, što se ogledalo i u popularnosti kompanija kao što su Sony, Toyota, Panasonic i Nintendo. Međutim, to je počelo da se menja pojavom računara i interneta.
Prema rečima Daisukea Kavaija, direktora Programa za ekonomsku sigurnost i politiku inovacija na Univerzitetu u Tokiju, dok je svet prihvatao ekonomiju vođenu softverom, zemlja izlazećeg Sunca, sa svojom snagom u hardveru, sporo se prilagođavala toj promeni. Istakao je da je niz faktora pogoršao problem.
Pročitaj još
Naime, Japan nije dovoljno ulagao u informacijsku i komunikacijsku tehnologiju (IKT), a kako se njegova elektronska industrija smanjivala, inženjeri su se okretali stranim kompanijama. To je za posledicu imalo vlast s niskim nivoom digitalne pismenosti i nedostatak kvalifikovanih tehnoloških radnika.
Različita ministarstva su vremenom usvojila sopstvene, šarolike IKT strategije, ali nikada nije postojao jedinstven vladin napor, što znači da se javni sektor nikada nije pravilno modernizovao i ostao je zavisan o papirnim dokumentima i ručno rezbarenim, personalizovanim pečatima zvani hanko, koji se koriste za proveru identiteta. Uticali su i kulturološki faktori.
"Japanske kompanije su poznate po kulturi izbegavanja rizika, hijerarhijskom sistemu zasnovanom na senioritetu i sporom donošenju odluka - procesu zasnovanom na konsenzusu. Sve to je ometalo inovacije", istakao je Kavai.
Usled značajnog smanjenja stope nataliteta, mnogo je više starijih nego mladih. Veći broj starijih znači i veće nepoverenje prema novim tehnologijama, oprez zbog digitalnih prevara i preferiranje tradicionalnih metoda. Džonatan Kupersmit, profesor emeritus istorije na Univerzitetu Texas A&M, naglasio je da je ta apatija bila široko rasprostranjena.
Naime, male firme i pojedinci nisu se osećali obaveznim da pređu s faksa na računar - zašto kupiti novu skupu mašinu i učiti kako je koristiti, kada faks dobro radi i svi ga u Japanu koriste? Veće firme i ustanove poput bolnica, kao i banke smatrale su previše remetilačkim modernizovati se za svakodnevne usluge.
"Što ste veći, to je teže promeniti nešto, posebno softver", kazao je Kupersmit, koji o japanskom odnosu prema faksu piše u svojoj knjizi iz 2015.
Svaki novitet predstavlja pravnu glavobolju. Primera radi, električni trotineti su doveli do novih saobraćajnih propisa. Tako je i digitalizacija Japana zahtevala promenu nekoliko hiljada propisa, ali parlamentarci jednostavno nisu imali podsticaj da to urade. Uostalom, digitalizacija nije ključno pitanje na izborima.
Koliko Japanci nisu skloni velikim i naglim promenama pokazuje i to da je 2021. bilo 400 prigovora iz različitih ministarstava na vladinu odluku o ukidanju faksa. Posebno je teško ukinuti ono što je ukorenjeno u kulturi, kao što je pečat hanko. Ipak, Kavai očekuje da će Japan u narednih pet do 10 godina uspeti da u digitalizaciji sustigne zapadne zemlje, piše CNN.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Meta testira aplikaciju za pravljenje priča za decu uz pomoć veštačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija "Meta" počela je da testira novu aplikaciju StoryKit, koja uz pomoć veštačke inteligencije generiše personalizovane priče za decu.
Sve više studenata koristi veštačku inteligenciju
23.07.2026.•
2
Sve veći broj studenata u Nemačkoj koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, tokom studiranja, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj visokog obrazovanja (CHE).
Kada bi Mesec iznenada nestao - evo šta bi se dogodilo
23.07.2026.•
0
Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Modeli veštačke inteligencije OpenAI samostalno probili ograničenja i izveli sajber napad
22.07.2026.•
2
Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli AI tokom bezbednosnog testiranja samostalno zaobišli ograničenja testnog okruženja, ostvarili pristup internetu i izveli hakerski napad na platformu Hugging Face.
NASA će uložiti više od dve milijarde dolara u misiju na Mars
22.07.2026.•
3
Američka Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (NASA) saopštila je da planira da potroši nešto više od dve milijarde dolara za razvoj i slanje svemirske letelice na nuklearni pogon na Mars.
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
12
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
20.07.2026.•
1
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
VIDEO: Meteorit koji je pao na kuću u Nju Džersiju sadrži "vanzemaljske" aminokiseline
19.07.2026.•
1
Meteorit težak više od dva kilograma, koji je pre dve godine probio krov jedne kuće u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, mogao bi da rasvetli kakva je drevna voda postojala u Sunčevom sistemu.
Istraživanje: Veštačka inteligencija neće potisnuti starije radnike s posla ako primene iskustvo
19.07.2026.•
1
Veštačka inteligencija neće nužno potisnuti starije zaposlene sa tržišta rada, ali će od njih zahtevati prilagođavanje i usvajanje novih digitalnih veština kako bi ostali konkurentni.
Prvi dijagnostički rendgenski snimci napravljeni tokom svemirskog leta
19.07.2026.•
0
Članovi posade jednog komercijalnog svemirskog leta prvi put su napravili dijagnostičke rendgenske snimke u orbiti, koristeći uređaj koji bi mogao da unapredi zdravstvenu zaštitu tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
19.07.2026.•
0
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
Srbija među 29 zemalja koje su osnovale Svetsku organizaciju za AI
19.07.2026.•
1
U Šangaju je 29 zemalja, među kojima su Kina, Rusija i Srbija, potpisalo sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Više od 75 odsto mladih u EU ima osnovne digitalne veštine, Srbija iznad proseka
19.07.2026.•
4
Skoro tri četvrtine mladih u Evropskoj uniji uzrasta od 16 do 24 godine, konkretno 74,6 odsto, ima bar osnovne digitalne veštine, a Srbija je sa 77,1 odsto iznad evropskog proseka, objavio je Evrostat.
VIDEO Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota: Borili se i kad su im otpali delovi
19.07.2026.•
4
Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota održano je u kineskom gradu Šenžen, a roboti su odmerili snage u udarcima pesnicama i nogama, pa čak i nastavili borbu nakon gubitka delova tela.
Britanske vlasti će istražiti TikTok zbog mera za bezbednost dece
17.07.2026.•
0
Britanski regulator medija Ofkom pokrenuo je istragu o TikToku kako bi utvrdio da li je njegova britanska podružnica propustila ili nastavlja da propušta da zaštiti decu od štetnog sadržaja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar