Japan se bukvalno zaglavio na faks mašinama, disketama i pečatima

Autor: Klix.ba

Info

17.08.2025.

23:27

Kada pomislite na Tokio, verovatno pomislite na blještave nebodere, brze vozove ili filmove kao što su "Akira" ili "Ghost in the Shell)", u kom je prikazan futuristički Japan s inteligentnim robotima i hologramima.

Japan se bukvalno zaglavio na faks mašinama, disketama i pečatima

Foto: Pixabay

No, postoji strana Japana koju nećete pronaći u spomenutim i drugim sličnim filmovima. Ta strana su faks mašine, diskete i pečati s mastilom, koji ne postoje u mnogim razvijenim državama.

Za stanovnike ove zemlje to u najboljem slučaju znači neprijatnost, a u najgorem slučaju želja da sebi čupaju kosu.

"Japanske banke su vrata za pakao. Možda bi slanje faksa pomoglo", sarkastični je komentar jednog korisnika Fejsbuka, prenosi Klix.ba.

Razmere ovog problema postale su zastrašujuće tokom pandemije koronavirusa, kada se japanska vlada borila da nespretnim digitalnim alatima odgovori na krizu. Posle toga je uložila veliki napor da premosti jaz u digitalizaciji, što je značilo i osnivanje agencije za digitalizaciju. To se dogodilo 36 godina posle nastanka World Wide Weba (www) i pola veka nakon što je poslat prvi e-mail.

Digitalizacija je sada ubrzana, ali se postavlja pitanje zašto je bilo potrebno toliko vremena da ona počne i da li će Japan po ovom pitanju sustići druge države.

Kako se Japan "zaglavio"

Japan nije uvek bio u zaostatku. Naime, 1970-ih i 1980-ih je u celom svetu bio predmet divljenja, što se ogledalo i u popularnosti kompanija kao što su Sony, Toyota, Panasonic i Nintendo. Međutim, to je počelo da se menja pojavom računara i interneta.

Prema rečima Daisukea Kavaija, direktora Programa za ekonomsku sigurnost i politiku inovacija na Univerzitetu u Tokiju, dok je svet prihvatao ekonomiju vođenu softverom, zemlja izlazećeg Sunca, sa svojom snagom u hardveru, sporo se prilagođavala toj promeni. Istakao je da je niz faktora pogoršao problem.

Naime, Japan nije dovoljno ulagao u informacijsku i komunikacijsku tehnologiju (IKT), a kako se njegova elektronska industrija smanjivala, inženjeri su se okretali stranim kompanijama. To je za posledicu imalo vlast s niskim nivoom digitalne pismenosti i nedostatak kvalifikovanih tehnoloških radnika.

Različita ministarstva su vremenom usvojila sopstvene, šarolike IKT strategije, ali nikada nije postojao jedinstven vladin napor, što znači da se javni sektor nikada nije pravilno modernizovao i ostao je zavisan o papirnim dokumentima i ručno rezbarenim, personalizovanim pečatima zvani hanko, koji se koriste za proveru identiteta. Uticali su i kulturološki faktori.

"Japanske kompanije su poznate po kulturi izbegavanja rizika, hijerarhijskom sistemu zasnovanom na senioritetu i sporom donošenju odluka - procesu zasnovanom na konsenzusu. Sve to je ometalo inovacije", istakao je Kavai.

Usled značajnog smanjenja stope nataliteta, mnogo je više starijih nego mladih. Veći broj starijih znači i veće nepoverenje prema novim tehnologijama, oprez zbog digitalnih prevara i preferiranje tradicionalnih metoda. Džonatan Kupersmit, profesor emeritus istorije na Univerzitetu Texas A&M, naglasio je da je ta apatija bila široko rasprostranjena.

Naime, male firme i pojedinci nisu se osećali obaveznim da pređu s faksa na računar - zašto kupiti novu skupu mašinu i učiti kako je koristiti, kada faks dobro radi i svi ga u Japanu koriste? Veće firme i ustanove poput bolnica, kao i banke smatrale su previše remetilačkim modernizovati se za svakodnevne usluge.

"Što ste veći, to je teže promeniti nešto, posebno softver", kazao je Kupersmit, koji o japanskom odnosu prema faksu piše u svojoj knjizi iz 2015.

Svaki novitet predstavlja pravnu glavobolju. Primera radi, električni trotineti su doveli do novih saobraćajnih propisa. Tako je i digitalizacija Japana zahtevala promenu nekoliko hiljada propisa, ali parlamentarci jednostavno nisu imali podsticaj da to urade. Uostalom, digitalizacija nije ključno pitanje na izborima.

Koliko Japanci nisu skloni velikim i naglim promenama pokazuje i to da je 2021. bilo 400 prigovora iz različitih ministarstava na vladinu odluku o ukidanju faksa. Posebno je teško ukinuti ono što je ukorenjeno u kulturi, kao što je pečat hanko. Ipak, Kavai očekuje da će Japan u narednih pet do 10 godina uspeti da u digitalizaciji sustigne zapadne zemlje, piše CNN.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.