Slučaj NIS: Ima li političke volje za rešenje?
OFAC, kancelarija američke vlade za kontrolu imovine u inostranstvu, ponovo je produžila rok za dogovor Gaspromnjefta i MOL-a oko kupoprodaje Naftne industrije Srbije.
Foto: 021.rs
Ovoga puta partnerima je dato samo desetak dana da potvrde duge pregovore, a vreme za dogovor ističe 16. juna, baš onoga dana do kada najboljoj ovdašnjoj kompaniji važi privremena dozvola za rad.
Ukoliko ostane aktuelna vlasnička struktura, Ameri prete aktiviranjem sankcija prema NIS-u. Krupna posledica bila bi skori prestanak rada Rafinerije Pančevo, za Srbiju od izuzetne važnosti jer obezbeđuje goriva svih vrsta i isporuku primarnog benzina "Petrohemiji", od koje ovaj prerađivač izdvaja niz sirovina za proizvodnju više vrsta plastičnih masa.
Lanac dalje prerade uključuje stotinak plastičarskih firmi u Srbiji na koje otpada petina proizvedenih masa, dok se ostatak izvozi i Petrohemiji godišnje donosi između 140 i 220 miliona evra.
Gasprom bi da kupi MOL
Otuda je razumljiva spremnost Srbije da učini sve kako bi se nastavio uobičajeni rad rafinerije, kompanije NIS i cele petrohemijske branše. Nevolja je što je NIS pod američkim sankcijama i potpuni izlazak Rusa iz vlasničke strukture je američki uslov za ukidanje kazne. Otuda i razgovori oko prodaje NIS-a čiji se godišnji profit donedavno vrteo oko 250 miliona evra. Tu je, naravno, i oko 12.500 odlično plaćenih radnih mesta.
Dugo je izgledalo da je mađarski MOL, vodeća regionalna naftna kompanija, kupac, time i budući vlasnik. Gaspromnjeft, razumljivo, nije voljan da prodaje kompaniju koju je kupio pred raspadom i sa 973 miliona evra duga. MOL je bio izuzetak zbog odličnih odnosa Rusije i Mađarske tokom 16 godina vladavine Viktora Orbana i, još više, zbog plana Gasproma da, kada se politička situacija na Starom kontinentu stabilizuje, kupi ceo MOL, time i NIS.
Izvanredni politički odnosi dve države (Rusije i Mađarske) su bazična pretpostavka ovog dugoročnog plana. Ali kada je na izborima 12. aprila pobedio Orbanov rival Mađar, došlo je do zaokreta.
Bez fabrike propilena
Pokazalo se da je problem upravo Petrohemija i meseci pregovora utrošeni su upravo da se ovaj proizvođač sirovinskih masa za plastičarsku industriju uklopi u aranžman. Firma se, inače, u sastavu NIS-a našla tek pre tri godine (dotle je bila samostalna kompanija) sa ciljem da prebacivanjem 90 odsto vlasništva naftnoj firmi plati poveći dug, ali i da NIS ulaganjem oko 150 miliona evra u narednih pet godina izgradi pogon za proizvodnju polipropilena kojim bi se poslovanje "Petrohemije" proširilo, racionalizovalo i finansijski znatno poboljšalo.
Slabost Petrohemije je dosta uzan proizvodni profil, zasnovan na proizvodnji etilena i polietilena, naročito se ispoljava u vreme slabije potražnje za petrohemijskim proizvodima kakvo traje nekoliko godina unazad, što je i rezultovalo gubicima koji se na prvi mah ne vide, jer su pokriveni zaradom NIS-a.
Treba reći da je kriza zahvatila celu petrohemijsku branšu, pa su u gubicima i slični segmenti u MOL-u i drugim kompanijama. U celoj Evropi petrohemijski kapaciteti rade sa cirka 65 odsto kapaciteta i to je osnovni razlog što su svuda u minusu.
Pročitaj još
Kriza petrohemije
Sa druge strane, NIS godišnje prerađuje oko 4,4 miliona tona sirove nafte, iz čega se dobije oko dva miliona tona dizela, 600.000 tona benzina, 180.000 tona kerozina, dosta ostalih proizvoda, ali i oko 500.000 tona primarnog benzina, polazne petrohemijske sirovine.
Otuda interes naftaša da se poveže sa petrohemičarima, što je čest slučaj i u svetu. Tehnološki nije moguća prerada iza koje bi ostalo manje primarnog benzina.
Problem MOL-a je što su njegove rafinerije u Budimpešti i Bratislavi odavno integrisale tamošnje petrohemijske prerade i to u još većoj meri nego što je NIS. Kupovinom NIS-a dobio bi dodatne petrohemijske kapacitete, a već duži period sa i ovim što već poseduje ne ide dobro i prave mu gubitke. Vreme je ozbiljne i prilično duge krize petrohemijske branše iz čega je iznikao problem u pregovorima MOL-a i Gaspromnjefta.
Posledice bombardovanja
Mada je u beogradskoj ekonomskoj čaršiji bilo predloga da MOL kupi NIS bez Petrohemije, država Srbija, bez čije saglasnosti nema prodaje, odlučila se za kompletan aranžman. U suprotnom verovatno da polovina Petrohemije morala da se ugasi, a polovina od 1.600 zaposlenih bi ostala bez posla.
Postavlja se pitanje zašto se u okviru Petrohemije nije izgradila nedostajuća fabrika polipropilena čijim radom bi se znatno proširio asortiman i, naročito, poboljšala poslovnost?
Svakako da u Pančevu rade stručni ljudi i čuvena direktorka Petrohemije Vera Kažić za svog mandata (1986–1995) pripremala je ovakav razvoj firme. No, nastupilo je ratno vreme, Srbiji su nametnute sankcije, tokom NATO agresije 1999. godine Petrohemija je bombardovana čak sedam puta.
Uništeno je 40 odsto kapaciteta, najteže su stradali pogon za elektrolizu i fabrika VCM. Iscurilo je preko 460 tona visokotoksičnog vinil-hlorida, a pogođeni su i rezervoari za hlor, srećom bili su prazni.
Gasprom kao partner
Posle ovakvog razaranja, trebalo je da prođu godine kako bi se obnovila. Povremene krize na svetskom petrohemijskom tržištu usporavale su obnovu. Kompanija je opstala, obnovila i u pojedinim segmentima proširila proizvodnju.
No, novca i partnera za tako ozbiljnu investiciju kao što je fabrika polipropilena nije bilo sve dok NIS nije, nakon intenzivnog i dosta dugog pritiska srpskih vlasti, prihvatio da pripoji i ulaganjem dodatno razvije i Petrohemiju.
Time je Gaspromnjeft pokazao da je pouzdan i korektan partner, tim pre što je više puta ispoljavao slične gestove dobre volje. Primera radi, pristao je da u proizvodnom programu ostane onoliko mazuta koliko je potrebno EPS-u i srpskim toplanama koje još uvek troše ovo ekološki neprihvatljivo gorivo, mada bi daljom preradom mazuta NIS postigao bolju finansijsku kalkulaciju.
Podsetimo se da je Gaspromnjeft ulaganjem otprilike dve milijarde evra i dobrim poslovnim vođenjem NIS od velikog gubitaša preokrenuo u godinama vodeću srpsku kompaniju. Nije teško saglasiti se da je iznađen pravi partner.
Otuda se poslednjih meseci među naftašima, petrohemičarima i ostalim privrednicima sve češće može čuti da bi za Srbiju ponajbolje bilo da se rešenje za NIS iznađe u sklopu šireg otopljavanja odnosa na Starom kontinentu i to tako da se, uz manje korekcije, sačuva postojeća vlasnička, time i upravljačka struktura.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
3
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
2
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
10
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
4
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
18
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
2
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Preduzećima u evrozoni sve teže da obezbede bankarske kredite
26.10.2026.•
1
Preduzećima u evrozoni sve je teže da obezbede kredite kod svojih banaka, dok rast cena goriva i troškova proizvodnje opterećuje njihove finansije.
Srpski učenici sve lošiji na PISA testiranju - to bi znatno moglo da košta ekonomiju
26.10.2026.•
4
Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen.
Lažni evri prodaju se i preko Tiktoka i Telegrama
25.10.2026.•
1
Društvena mreža u kineskom vlasništvu objavila je desetine oglasa kojima se promoviše prodaja falsifikovanog novca.
Srbiji se to već jednom dogodilo: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme?
25.10.2026.•
1
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Mijušković objašnjava tri razloga rasta cene nafte: Stabilizacija se očekuje tek naredne godine
25.10.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu premašila je 117 dolara po barelu, a analize ukazuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara.
Istraživanje: Svetska privreda otporna uprkos tenzijama, napreduje primena AI
25.10.2026.•
0
Svetska privreda zadržava otpornost uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, neizvesnosti u međunarodnoj trgovini i inflatornim pritiscima, dok se primena veštačke inteligencije ubrzava.
Nizak vodostaj Dunava smanjio broj putnika na kruzerima
24.10.2026.•
0
Zbog nepovoljnih hidroloških uslova i niskog vodostaja Dunava, broj putnika na rečnim kruzerima u Srbiji do kraja septembra bio je za oko 12 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Komentari 15
dacic
vreme jede
Damir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar