Slučaj NIS: Ima li političke volje za rešenje?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

08.06.2026.

19:06 > 19:05

OFAC, kancelarija američke vlade za kontrolu imovine u inostranstvu, ponovo je produžila rok za dogovor Gaspromnjefta i MOL-a oko kupoprodaje Naftne industrije Srbije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Slučaj NIS: Ima li političke volje za rešenje?

Foto: 021.rs

Ovoga puta partnerima je dato samo desetak dana da potvrde duge pregovore, a vreme za dogovor ističe 16. juna, baš onoga dana do kada najboljoj ovdašnjoj kompaniji važi privremena dozvola za rad.

Ukoliko ostane aktuelna vlasnička struktura, Ameri prete aktiviranjem sankcija prema NIS-u. Krupna posledica bila bi skori prestanak rada Rafinerije Pančevo, za Srbiju od izuzetne važnosti jer obezbeđuje goriva svih vrsta i isporuku primarnog benzina "Petrohemiji", od koje ovaj prerađivač izdvaja niz sirovina za proizvodnju više vrsta plastičnih masa.

Lanac dalje prerade uključuje stotinak plastičarskih firmi u Srbiji na koje otpada petina proizvedenih masa, dok se ostatak izvozi i Petrohemiji godišnje donosi između 140 i 220 miliona evra.

Gasprom bi da kupi MOL

Otuda je razumljiva spremnost Srbije da učini sve kako bi se nastavio uobičajeni rad rafinerije, kompanije NIS i cele petrohemijske branše. Nevolja je što je NIS pod američkim sankcijama i potpuni izlazak Rusa iz vlasničke strukture je američki uslov za ukidanje kazne. Otuda i razgovori oko prodaje NIS-a čiji se godišnji profit donedavno vrteo oko 250 miliona evra. Tu je, naravno, i oko 12.500 odlično plaćenih radnih mesta.

Dugo je izgledalo da je mađarski MOL, vodeća regionalna naftna kompanija, kupac, time i budući vlasnik. Gaspromnjeft, razumljivo, nije voljan da prodaje kompaniju koju je kupio pred raspadom i sa 973 miliona evra duga. MOL je bio izuzetak zbog odličnih odnosa Rusije i Mađarske tokom 16 godina vladavine Viktora Orbana i, još više, zbog plana Gasproma da, kada se politička situacija na Starom kontinentu stabilizuje, kupi ceo MOL, time i NIS.

Izvanredni politički odnosi dve države (Rusije i Mađarske) su bazična pretpostavka ovog dugoročnog plana. Ali kada je na izborima 12. aprila pobedio Orbanov rival Mađar, došlo je do zaokreta.

Bez fabrike propilena

Pokazalo se da je problem upravo Petrohemija i meseci pregovora utrošeni su upravo da se ovaj proizvođač sirovinskih masa za plastičarsku industriju uklopi u aranžman. Firma se, inače, u sastavu NIS-a našla tek pre tri godine (dotle je bila samostalna kompanija) sa ciljem da prebacivanjem 90 odsto vlasništva naftnoj firmi plati poveći dug, ali i da NIS ulaganjem oko 150 miliona evra u narednih pet godina izgradi pogon za proizvodnju polipropilena kojim bi se poslovanje "Petrohemije" proširilo, racionalizovalo i finansijski znatno poboljšalo.

Slabost Petrohemije je dosta uzan proizvodni profil, zasnovan na proizvodnji etilena i polietilena, naročito se ispoljava u vreme slabije potražnje za petrohemijskim proizvodima kakvo traje nekoliko godina unazad, što je i rezultovalo gubicima koji se na prvi mah ne vide, jer su pokriveni zaradom NIS-a.

Treba reći da je kriza zahvatila celu petrohemijsku branšu, pa su u gubicima i slični segmenti u MOL-u i drugim kompanijama. U celoj Evropi petrohemijski kapaciteti rade sa cirka 65 odsto kapaciteta i to je osnovni razlog što su svuda u minusu.

Kriza petrohemije

Sa druge strane, NIS godišnje prerađuje oko 4,4 miliona tona sirove nafte, iz čega se dobije oko dva miliona tona dizela, 600.000 tona benzina, 180.000 tona kerozina, dosta ostalih proizvoda, ali i oko 500.000 tona primarnog benzina, polazne petrohemijske sirovine.

Otuda interes naftaša da se poveže sa petrohemičarima, što je čest slučaj i u svetu. Tehnološki nije moguća prerada iza koje bi ostalo manje primarnog benzina.

Problem MOL-a je što su njegove rafinerije u Budimpešti i Bratislavi odavno integrisale tamošnje petrohemijske prerade i to u još većoj meri nego što je NIS. Kupovinom NIS-a dobio bi dodatne petrohemijske kapacitete, a već duži period sa i ovim što već poseduje ne ide dobro i prave mu gubitke. Vreme je ozbiljne i prilično duge krize petrohemijske branše iz čega je iznikao problem u pregovorima MOL-a i Gaspromnjefta.

Posledice bombardovanja

Mada je u beogradskoj ekonomskoj čaršiji bilo predloga da MOL kupi NIS bez Petrohemije, država Srbija, bez čije saglasnosti nema prodaje, odlučila se za kompletan aranžman. U suprotnom verovatno da polovina Petrohemije morala da se ugasi, a polovina od 1.600 zaposlenih bi ostala bez posla.

Postavlja se pitanje zašto se u okviru Petrohemije nije izgradila nedostajuća fabrika polipropilena čijim radom bi se znatno proširio asortiman i, naročito, poboljšala poslovnost?

Svakako da u Pančevu rade stručni ljudi i čuvena direktorka Petrohemije Vera Kažić za svog mandata (1986–1995) pripremala je ovakav razvoj firme. No, nastupilo je ratno vreme, Srbiji su nametnute sankcije, tokom NATO agresije 1999. godine Petrohemija je bombardovana čak sedam puta.

Uništeno je 40 odsto kapaciteta, najteže su stradali pogon za elektrolizu i fabrika VCM. Iscurilo je preko 460 tona visokotoksičnog vinil-hlorida, a pogođeni su i rezervoari za hlor, srećom bili su prazni.

Gasprom kao partner

Posle ovakvog razaranja, trebalo je da prođu godine kako bi se obnovila. Povremene krize na svetskom petrohemijskom tržištu usporavale su obnovu. Kompanija je opstala, obnovila i u pojedinim segmentima proširila proizvodnju.

No, novca i partnera za tako ozbiljnu investiciju kao što je fabrika polipropilena nije bilo sve dok NIS nije, nakon intenzivnog i dosta dugog pritiska srpskih vlasti, prihvatio da pripoji i ulaganjem dodatno razvije i Petrohemiju.

Time je Gaspromnjeft pokazao da je pouzdan i korektan partner, tim pre što je više puta ispoljavao slične gestove dobre volje. Primera radi, pristao je da u proizvodnom programu ostane onoliko mazuta koliko je potrebno EPS-u i srpskim toplanama koje još uvek troše ovo ekološki neprihvatljivo gorivo, mada bi daljom preradom mazuta NIS postigao bolju finansijsku kalkulaciju.

Podsetimo se da je Gaspromnjeft ulaganjem otprilike dve milijarde evra i dobrim poslovnim vođenjem NIS od velikog gubitaša preokrenuo u godinama vodeću srpsku kompaniju. Nije teško saglasiti se da je iznađen pravi partner.

Otuda se poslednjih meseci među naftašima, petrohemičarima i ostalim privrednicima sve češće može čuti da bi za Srbiju ponajbolje bilo da se rešenje za NIS iznađe u sklopu šireg otopljavanja odnosa na Starom kontinentu i to tako da se, uz manje korekcije, sačuva postojeća vlasnička, time i upravljačka struktura.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.