Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Foto: 021.rs
Arsić je naveo za Insajder da se Srbija, osim toga, suočava sa čitavim nizom drugih rizika poput zadržavanja cena nafte na svetskom tržištu na visokom nivou ili eventualno skoka cena nafte na svetskom tržištu.
"Ako bi se to dogodilo, onda bi postojao rizik od povećanja kamatnih stopa i u Srbiji i u svetu. Kada je u pitanju rad Naftne industrije Srbije, najgori scenario bio bi da izostane dogovor između Rusa i MOL-a, a da Amerikanci uvedu sankcije. Koliko bi to nanelo štete privredi Srbije opet bi zavisilo od toga koliko bi to dugo trajalo. Ako bi to trajalo mesec ili dva, mi bismo to nekako premostili kao što se to dogodilo i prošli put. Sada su možda rezerve nafte nešto manje, ali i dalje postoje određene rezerve. Uvozili bi naftu, tako da pretpostavljam da to ne bi toliko negativno uticalo na privredu Srbije", naveo je on.
Arsić je napomenuo da jedan od kompromisa koji je možda najmanje bolan jeste da se od Mađarske ne traži da kupe zavisna preduzeća, kao što je Petrohemija.
"To su i Rusi jedva kupili. Mi smo desetak ili petnaest godina pokušavali da ih ubedimo da kupe. Ako Mađari to ne bi hteli, to za nas ne bi bilo toliko nepovoljno. Šteta bi svakako postojala, neki ljudi bi ostali bez posla, ali to bi bila manja šteta od drugih mogućih scenarija. Drugo, moglo bi da dođe do smanjenja obima proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije ako dođe do transakcije. Opet, to zavisi od toga koliko bi to smanjenje bilo", navodi ekonomista.
Dodaje da ne veruje da će biti naročito veliko, jer se radi o relativno dobroj rafineriji i Mađarima se ne isplati da iz Mađarske transportuju naftu do većeg dela Srbije.
"Ako bi oni hteli da snabdevaju Srbiju sopstvenom naftom iz Mađarske, to bi uglavnom bilo isplativo za severne delove Srbije, a za ostatak zemlje bilo bi isplativije da koriste preradu u Naftnoj industriji Srbije, koja ima kvalitetnu rafineriju. Rusi su zaista tehnološki unapredili preradu nafte tokom prethodnih petnaestak godina", pojasnio je profesor.
Prema statističkim podacima se čini da srpska ekonomija uspeva da odoli svim izazovima i pritiscima koji se dešavaju u svetu. Arsić je naveo da privreda Srbije je u prvom kvartalu ostvarila relativno visoku stopu rasta od 3,2 odsto i po tome je sada na četvrtom mestu među evropskim zemljama.
"Veću stopu rasta imaju samo tri evropske zemlje. Verovatno će i Albanija imati veću stopu, mada još nisu objavljeni zvanični podaci. To je generalno visok rast za Srbiju imajući u vidu okolnosti u kojima posluje evropska i svetska privreda. Što se tiče bafera o kojima predsednik govori, to se pre svega odnosi na to da Srbija ima mali javni dug i da postoji mogućnost da sada, u kriznim vremenima, poveća fiskalni deficit, a da to ne dovede u pitanje javne finansije Srbije. Time što će smanjiti akcizu, dati eventualno neke subvencije i slično, kupiti dodatna sredstva za robne rezerve. Sve su to načini da se ublaži kriza, ali nisu održivi na duži rok", rekao je.
Ne može se to dugoročno primenjivati, pogotovo kada gledamo održivost javnih finansija Srbije, napomenuo je Arsić.
"Nije dovoljno posmatrati samo javni dug, potrebno je posmatrati i troškove njegovog finansiranja. Srbija, iako ima relativno malo učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu, zadužuje se po kamatnim stopama koje su skoro duplo veće nego u razvijenim zemljama. Zbog toga ne bi trebalo da se poredimo sa razvijenim zemljama kada je u pitanju javni dug, već sa sličnim zemljama iz regiona poput Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije", naveo je on.
Upitan da li se može porediti kada je u pitanju rast BDP-a, koji je sada u Srbiji 3,2 odsto, a u Nemačkoj je tek nešto iznad nule, Arsić je pojasnio da to nije uporedivo, pre svega zato što visoko razvijene zemlje za svaki procenat rasta moraju da ostvare mnogo veći tehnološki napredak, što je skupo i neizvesno.
"Njihov rast se velikim delom zasniva na tehnološkim inovacijama, dok se rast zemalja kao što je Srbija zasniva na preuzimanju i kopiranju tih inovacija, što je mnogo jeftinije i manje rizično. To je jedno moguće objašnjenje. Drugo je proces konvergencije. Zemlje koje su manje razvijene trebalo bi da se razvijaju brže od razvijenih zemalja ako uspostave dobar privredni sistem i imaju otvorenu trgovinu i razmenu kapitala sa svetom. Srbija ima i jedno i drugo. Ako pogledamo koje su se zemlje poslednjih godina brzo razvijale, to su zemlje iz regiona poput Crne Gore, Albanije i Hrvatske. One su čak imale brži rast od Srbije u poslednjih nekoliko godina", naveo je Arsić.
Pročitaj još
Na pitanje koliko bi Srbiji trebalo godina i koliki privredni rast da bismo se približili razvijenim evropskim zemljama, Arsić je odgovorio da ono što je realno za jednu evropsku zemlju kao što je Srbija jeste prosečna stopa rasta od oko četiri odsto u dužem periodu.
"Razvijene zemlje rastu po stopi od jedan do jedan i po odsto, što znači da bismo svake godine smanjivali razliku za dva do tri procentna poena. Sada smo na nešto više od 50 odsto proseka razvijenih zemalja Evropske unije. To znači da bi nam trebalo više od dvadeset godina da ih sustignemo. To bi zapravo bio veliki istorijski uspeh. Od 1870. godine, od kada postoje procene za Srbiju, pa sve do početka 21. veka, Srbija nije značajno popravila svoju relativnu poziciju u odnosu na Nemačku. Tek poslednjih desetak do petnaest godina ta pozicija se popravlja", kazao je Arsić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lažni evri prodaju se i preko Tiktoka i Telegrama
25.10.2026.•
0
Društvena mreža u kineskom vlasništvu objavila je desetine oglasa kojima se promoviše prodaja falsifikovanog novca.
Srbiji se to već jednom dogodilo: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme?
25.10.2026.•
0
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Mijušković objašnjava tri razloga rasta cene nafte: Stabilizacija se očekuje tek naredne godine
25.10.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu premašila je 117 dolara po barelu, a analize ukazuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara.
Istraživanje: Svetska privreda otporna uprkos tenzijama, napreduje primena AI
25.10.2026.•
0
Svetska privreda zadržava otpornost uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, neizvesnosti u međunarodnoj trgovini i inflatornim pritiscima, dok se primena veštačke inteligencije ubrzava.
Nizak vodostaj Dunava smanjio broj putnika na kruzerima
24.10.2026.•
0
Zbog nepovoljnih hidroloških uslova i niskog vodostaja Dunava, broj putnika na rečnim kruzerima u Srbiji do kraja septembra bio je za oko 12 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Krajem septembra osigurani depoziti u bankama veći za 3,4 milijarde evra nego u isto vreme 2025.
24.10.2026.•
1
Osigurani depoziti u bankama u Srbiji su krajem septembra ove godine bili veći za 3,4 milijarde evra u odnosu na isto vreme 2025. i iznose 37,5 milijarde evra, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.
Sindikati Škode prete štrajkom ako se radnicima zamrznu plate
24.10.2026.•
4
Sindikati najveće češke fabrike automobila Škoda u Mladoj Boleslavi kategorično odbijaju zahtev matičnog koncerna Folksvagen da se plate, bonusi i premije zamrznu do 2030. godine čak i u toj uspešnoj fabrici.
Nikolić: Ako imate platu od 120.000 dinara, polovinu je pojela inflacija
24.10.2026.•
37
Novinarka i urednica Biznis magazina Radojka Nikolić kaže da nas čeka novi talas inflacije.
Putniković: Trajniji pad cene nafte moguć tek uz mir u Ukrajini i na Bliskom istoku
23.10.2026.•
2
Za trajniji pad cena nafte na svetskom tržištu neophodno je da se postigne dugotrajan mir u Ukrajini i na Bliskom istoku, ocenila je urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.
Firma iz Gadžinog Hana zapošljava radnike iz Indije, Senegala i Filipina: U Srbiji ne može da ih pronađe
23.10.2026.•
14
Preduzeće za proizvodnju komunalne opreme "Resor" u Gadžinom Hanu zaposlilo je u proteklih mesec dana 13 radnika iz Indije.
Objavljene nove cene goriva
23.10.2026.•
11
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Postupak likvidacije u fabrici "Kaizen": Bez posla ostaje oko 350 radnika
23.10.2026.•
14
Turska tekstilna fabrika "Kaizen" u Smederevu zvanično je pokrenula postupak likvidacije zbog čega će oko 350 radnika ostati bez posla, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Severna Makedonija: Četvorogodišnjak najmlađi milioner u 2025. godini
22.10.2026.•
0
Najmlađi denarski milioner po prihodima u Severnoj Makedoniji u 2025. godini је četvorogodišnje dete, a najstariji 97-godišnji penzioner, objavila je je Uprava javnih prihoda.
Mark Zakerberg će napustiti Kaliforniju ako se uvede porez na milijardere
22.10.2026.•
3
Kompanija "Meta" saopštila je danas da bi njen izvršni direktor Mark Zakerberg mogao da napusti Kaliforniju ako ta savezna država uvede porez za milijardere, piše magazin Politiko.
Novosadski startap "Knjigapriča" ima novog vlasnika iz Poljske
21.10.2026.•
2
Poljska Audioteka postala je većinski vlasnik novosadske platforme za audio-knjige "Knjigapriča". Nenad Iđoški ostaje na čelu kompanije, dok su među prvim planovima širenje kataloga i izlazak na hrvatsko tržište.
Bajatović: Izvozna privreda budućnost Srbije, gasna pouzdanost oslonac
21.10.2026.•
6
Nije prošla nezapaženo izjava Dušana Bajatovića da je trenutni ekonomski model iscrpljen i da će trajati samo da završetka izložbe Ekspo.
Koliko su primenjive ekonomske teorije i istraživanja: Šta one znače potrošačima?
21.10.2026.•
1
Očekivanja građana i privrede utiču na inflaciju, potrošnju i investicije, a time i na rezultate državne ekonomske politike. Istraživanje nobelovaca ukazuju na značaj ponašanja domaćinstava i kompanija.
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
18
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
29
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
4
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
Komentari 4
Plaćač poreza
Ne mogu ni da poverujem sa nekome u Srbiji jesu.
da znate
Tek toliko
.
Novac od prodaje Vojvodini!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar