Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju

Autor: Insajder

Info
06.06.2026.
16:19 > 17:45
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
Foto: 021.rs
Arsić je naveo za Insajder da se Srbija, osim toga, suočava sa čitavim nizom drugih rizika poput zadržavanja cena nafte na svetskom tržištu na visokom nivou ili eventualno skoka cena nafte na svetskom tržištu.
 
"Ako bi se to dogodilo, onda bi postojao rizik od povećanja kamatnih stopa i u Srbiji i u svetu. Kada je u pitanju rad Naftne industrije Srbije, najgori scenario bio bi da izostane dogovor između Rusa i MOL-a, a da Amerikanci uvedu sankcije. Koliko bi to nanelo štete privredi Srbije opet bi zavisilo od toga koliko bi to dugo trajalo. Ako bi to trajalo mesec ili dva, mi bismo to nekako premostili kao što se to dogodilo i prošli put. Sada su možda rezerve nafte nešto manje, ali i dalje postoje određene rezerve. Uvozili bi naftu, tako da pretpostavljam da to ne bi toliko negativno uticalo na privredu Srbije", naveo je on.
Arsić je napomenuo da jedan od kompromisa koji je možda najmanje bolan jeste da se od Mađarske ne traži da kupe zavisna preduzeća, kao što je Petrohemija.
 
"To su i Rusi jedva kupili. Mi smo desetak ili petnaest godina pokušavali da ih ubedimo da kupe. Ako Mađari to ne bi hteli, to za nas ne bi bilo toliko nepovoljno. Šteta bi svakako postojala, neki ljudi bi ostali bez posla, ali to bi bila manja šteta od drugih mogućih scenarija. Drugo, moglo bi da dođe do smanjenja obima proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije ako dođe do transakcije. Opet, to zavisi od toga koliko bi to smanjenje bilo", navodi ekonomista.
 
Dodaje da ne veruje da će biti naročito veliko, jer se radi o relativno dobroj rafineriji i Mađarima se ne isplati da iz Mađarske transportuju naftu do većeg dela Srbije.
 
"Ako bi oni hteli da snabdevaju Srbiju sopstvenom naftom iz Mađarske, to bi uglavnom bilo isplativo za severne delove Srbije, a za ostatak zemlje bilo bi isplativije da koriste preradu u Naftnoj industriji Srbije, koja ima kvalitetnu rafineriju. Rusi su zaista tehnološki unapredili preradu nafte tokom prethodnih petnaestak godina", pojasnio je profesor.
Prema statističkim podacima se čini da srpska ekonomija uspeva da odoli svim izazovima i pritiscima koji se dešavaju u svetu. Arsić je naveo da privreda Srbije je u prvom kvartalu ostvarila relativno visoku stopu rasta od 3,2 odsto i po tome je sada na četvrtom mestu među evropskim zemljama.
 
"Veću stopu rasta imaju samo tri evropske zemlje. Verovatno će i Albanija imati veću stopu, mada još nisu objavljeni zvanični podaci. To je generalno visok rast za Srbiju imajući u vidu okolnosti u kojima posluje evropska i svetska privreda. Što se tiče bafera o kojima predsednik govori, to se pre svega odnosi na to da Srbija ima mali javni dug i da postoji mogućnost da sada, u kriznim vremenima, poveća fiskalni deficit, a da to ne dovede u pitanje javne finansije Srbije. Time što će smanjiti akcizu, dati eventualno neke subvencije i slično, kupiti dodatna sredstva za robne rezerve. Sve su to načini da se ublaži kriza, ali nisu održivi na duži rok", rekao je.
 
Ne može se to dugoročno primenjivati, pogotovo kada gledamo održivost javnih finansija Srbije, napomenuo je Arsić.
 
"Nije dovoljno posmatrati samo javni dug, potrebno je posmatrati i troškove njegovog finansiranja. Srbija, iako ima relativno malo učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu, zadužuje se po kamatnim stopama koje su skoro duplo veće nego u razvijenim zemljama. Zbog toga ne bi trebalo da se poredimo sa razvijenim zemljama kada je u pitanju javni dug, već sa sličnim zemljama iz regiona poput Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije", naveo je on.
 
Upitan da li se može porediti kada je u pitanju rast BDP-a, koji je sada u Srbiji 3,2 odsto, a u Nemačkoj je tek nešto iznad nule, Arsić je pojasnio da to nije uporedivo, pre svega zato što visoko razvijene zemlje za svaki procenat rasta moraju da ostvare mnogo veći tehnološki napredak, što je skupo i neizvesno.
 
"Njihov rast se velikim delom zasniva na tehnološkim inovacijama, dok se rast zemalja kao što je Srbija zasniva na preuzimanju i kopiranju tih inovacija, što je mnogo jeftinije i manje rizično. To je jedno moguće objašnjenje. Drugo je proces konvergencije. Zemlje koje su manje razvijene trebalo bi da se razvijaju brže od razvijenih zemalja ako uspostave dobar privredni sistem i imaju otvorenu trgovinu i razmenu kapitala sa svetom. Srbija ima i jedno i drugo. Ako pogledamo koje su se zemlje poslednjih godina brzo razvijale, to su zemlje iz regiona poput Crne Gore, Albanije i Hrvatske. One su čak imale brži rast od Srbije u poslednjih nekoliko godina", naveo je Arsić.
Na pitanje koliko bi Srbiji trebalo godina i koliki privredni rast da bismo se približili razvijenim evropskim zemljama, Arsić je odgovorio da ono što je realno za jednu evropsku zemlju kao što je Srbija jeste prosečna stopa rasta od oko četiri odsto u dužem periodu.
 
"Razvijene zemlje rastu po stopi od jedan do jedan i po odsto, što znači da bismo svake godine smanjivali razliku za dva do tri procentna poena. Sada smo na nešto više od 50 odsto proseka razvijenih zemalja Evropske unije. To znači da bi nam trebalo više od dvadeset godina da ih sustignemo. To bi zapravo bio veliki istorijski uspeh. Od 1870. godine, od kada postoje procene za Srbiju, pa sve do početka 21. veka, Srbija nije značajno popravila svoju relativnu poziciju u odnosu na Nemačku. Tek poslednjih desetak do petnaest godina ta pozicija se popravlja", kazao je Arsić.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Petrohemija Pančevo Naftna industrija Srbije NIS

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

  • Plaćač poreza

    06.06.2026 • 19:05
    Ja znam da se mnogi neće složiti ali meni ne mogu nikakvi rusi i Kinezi biti pre braća niti bliži ni draži od Rumuna, Crnogoraca, Bošnjaka a i Hrvata.
    Ne mogu ni da poverujem sa nekome u Srbiji jesu.

  • da znate

    06.06.2026 • 18:04
    Preuzima Srbija umesto MOL-a
    Tek toliko

  • .

    06.06.2026 • 16:59
    Nis je najvećim delom vojvodjanski Naftagas.

    Novac od prodaje Vojvodini!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 4 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Uvredljivi transparenti za Vučića na primorju Crne Gore:
Uvredljivi transparenti za Vučića na primorju Crne Gore: "Bježi mi kugo sa ognjišta mila"
Manji Grčić nostrifikacija diplome tražena nakon što je RTS već konstatovao urednu prijavu
Manji Grčić nostrifikacija diplome tražena nakon što je RTS već konstatovao urednu prijavu
Vladimir Mihić ostaje bez posla na Filozofskom fakultetu posle prigovora Drida, Senat glasao tajno
Vladimir Mihić ostaje bez posla na Filozofskom fakultetu posle prigovora Drida, Senat glasao tajno

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom

Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom

04.06.2026.• 2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Najkomentarisanije