U poslednje dve decenije broj katastrofa prouzrokovanih ekstremnim vremenskim prilikama gotovo se udvostručio. Između 1980. i 1999. ih je bilo 3,6 hiljada, a od tada 6,6 hiljada, stoji u izveštaju objavljenom uoči Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, koji se obeležava u utorak.
Oko četiri petine katastrofa u tom razdoblju otpada na poplave i oluje, ali beleži se i više suša, šumskih požara i toplotnih talasa.
"Svesno smo destruktivni. To je jedini zaključak do kojeg možemo da dođemo", rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za borbu protiv katastrofa, dodavši da svet kasni u delovanju protiv tih katastrofa.
"Covid-19 je poslednji dokaz da se politički i ekonomski zvaničnici tek treba da se uključe u svet oko sebe", poručila je Mizutori.
U poslednjih 20 godina katastrofe su odnele više od 1,2 miliona života i uticale na 4,2 milijarde ljudi.
Prouzrokovale su gotovo tri milijarde dolara ekonomskih gubitaka, što je dvostruko više u odnosu na dve decenije pre toga.
U zajedničkom uvodu UN-ovom izveštaju, Mizutori i Debarati Guha-Sapir iz belgijskog Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa napisale su kako su agencije za upravljanje prirodnim nepogodama svojom pripremljenošću ipak spasile mnoge živote.
Među državama koje su imale velike evakuacije i time spasile mnoge živote su Indija i Bangladeš. Ali izgledi tih država "i dalje su usmereni protiv njih, posebno zbog industrijalizovanih nacija koje neizmerno ne uspevaju da smanje emisije gasova staklene bašte", u skladu s dogovorom ograničenja globalnog zagrevanja na 1.5 stepeni Celzijusa, pišu dve autorke.
Gotovo nijedna nacija nije učinila dovoljno da spreči talas smrti i bolesti koji je uzrokovala pandemija koronavirusa, uprkos upozorenjima UN-ovih agencija, dodale su.
"Nejasno je zašto svojom voljom i svesni nastavljamo sejati seme svog uništenja, usprkos naučnim dokazima da svoj jedini dom pretvaramo u nenastanjiv pakao za milione ljudi", stoji u uvodu.
Guha-Sapir je upozorila da ako se ekstremni vremenski uslovi nastave, i brojčano rastu kao u prošle dva decenije, da "budućnost čovečanstva izgleda veoma sumorno".
Kako bi se to izbeglo svet mora brzo delovati na prevenciji, prilagođavanju na klimatske promene i smanjivanju rizika od katastrofa, zaključila je Mizutori.
Komentari 3
tek će biti
svetska vlada
Promisao
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar