Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze. Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde, piše BBC na srpskom.
Ipak, istraživanje mora da se nastavi i tokom decembra prikupljaće se još podataka, piše
britanski Gardijan. Većina ljudi neće biti vakcinisana pre Nove godine, a prvi koji bi trebalo da prime vakcinu su zdravstveni radnici. Neke države su izrazile nameru da među prvima budu i pripadnici osetljivih grupa, odnosno stariji građani i osobe sa hroničnim bolestima.
Stručnjaci tvrde da će biti potrebno više od jedne vakcine da se završi globalna epidemija, a upravo je već nekoliko drugih proizvođača blizu proboja. Najbliža novom uspehu je oksfordska vakcina, čije testiranje je u jednom trenutku prekinuto, ali ubrzo ponovo nastavljeno.
Profesor Endru Polard, vođa oksfordskog tima za vakcine, kaže da izgleda da će, po prvi put, vakcina za virus korona moći da spreči infekcije pre nego što se dese, a ne samo da spreči umiranje od bolesti koja se već razvila.
Profesor Robin Šatok koji vodi drugi tim za vakcinu kaže da, iako Fajzer/Biontek vakcina još uvek ne znači kraj pandemije, ona je početak globalnih napora da se pandemija stavi pod kontrolu, a to je, navodi, svojevrsno svetlo na kraju tunela.
"To je velika stvar za Fajzer i Biontek, ali i za vakcine uopšte", kaže Šatok za Gardijan.
Fajzer/Biontek vakcina bi mogla da bude prva odobrena vakcina koja koristi novu tehnologiju "mRNA" koja ubrizgava deo genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem. Šatok kaže da je procedura vrlo bezbedna i da bi mogla da bude korišćena i za odbranu od drugih smrtonosnih virusa. Loša strana je, piše Gardijan, to što je potrebno da vakcina bude čuvana na -80 stepeni Celzijusa, što bi moglo da bude problem u siromašnijim zemljama koje nemaju ovakve specijalne hladnjake za vakcine.
Vilijam Haseltajn, stručnjak za zarazne bolesti, rekao je za Biznis Insajder da želi prvo da vidi istraživanja koja potkrepljuju tvrdnju da je Fajzerova vakcina efikasna. On je prethodno kritikovao ostale učesnike u trci za vakcinu, kao što je Moderna, koji su objavljivali rezultate u vestima pre nego što su objavili istraživanje potkrepljeno činjenicama.
Naročito je problematično to što Fajzer nije dao detalje o bezbednosnom profilu vakcine, kao što su frekvencija i ozbiljnost nuspojava, što su podaci koji se očekuju "u narednim nedeljama". Haseltajn je takođe postavio pitanje da li vakcina smanjuje ozbiljnost bolesti i utiče na broj hospitalizacija i smrti uzrokovanih infekcijom.
Kada će Srbija dobiti vakcinu?
Trenutno se već nekoliko država takmiči u "rezervaciji" zaliha nove vakcine, među kojima su prve Sjedinjene američke države.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se krajem oktobra ili početkom novembra potpisati ugovor o poručivanju nemačko-američke Fajzer vakcine, te da će Srbija do marta 2021. dobiti 350.000 vakcina koje bi pre svega bile namenjene radnicima u zdravstvenom sistemu i većem delu vojske i policije, ali i da će pokušati da nabave vakcine za najugroženije građane pre nove godine.
Nakon jučerašnjeg potpisivanja "Malog Šengena", Vučić je rekao da je moguće da će države potpisnice (Srbija, Severna Makedonija i Albanija) da se "pojave zajedno u nabavci vakcina".
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 3
Nik
Dejan
Kimi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar