Zub neandertalca pronađen kod Niša otkriva zašto su ljudi postali pametniji

Za zub neandertalca sa lokaliteta pećine Pešturina kod Niša utvrđena je starost od oko sto hiljada godina.
Zub neandertalca pronađen kod Niša otkriva zašto su ljudi postali pametniji
Foto: Pixabay (ilustracija)
Zub predstavlja najstarije ostatke neandertalca kod kojih su naučnici uspešno rekonstruisali oralni mikrobiom i utvrdili prisustvo posebne grupe streptokoka koje imaju važnu ulogu u preradi skroba koji je doprineo moždanom razvoju.
 
Arheolozi su u pećini Pešturina kod Niša pronašli i alatke koje su koristili neandertalci, a pronašli su i ostatke samih neandertalaca. Sada su ti ostaci detaljno analizirani i analiziran je genetički materijal koji se očuvao u zubnom kamencu, objašnjava profesor Dušan Mihailović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
 
"Sekvencionisanjem tog očuvanog DNK, kolege iz različitih zemalja su izolovale veliki broj bakterija koje čine takozvani oralni mikrobiom i Pešturina trenutno predstavlja najstariji fosil u svetu iz koga je uspeštno rekonstruisan taj mikrobiom, što pruža izvanredan uvid u to čime su se oni hranili i u mnoge druge aspekte njihovog života", naglašava profesor za RTS.
 
U istraživanju je učestvovao međunarodni tim naučnika iz 13 zemalja. Arheolozi iz Srbije već više od 10 godina istražuju paleolitska nalazišta Pešturina i Balanica kod Niša. Pronađeni su fosilni ostaci praljudi stari i preko 400 hiljada godina u pećini Balanica, a ostaci neandertalca iz pećine Pešturina su stari 100.000 godina.
 
Rezultati ovog istraživanja su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu "Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America". Tu su izložene analize bakterija koje čine oralni mikrobiom a koje potiču od čovekolikih majmuna, od ljudskih predaka, uključujući i neandertalce i one koje su izolovane iz kamenca modernih ljudi.
 
Na osnovu toga je tačno moglo da se vidi kako su se bakterije u našim ustima menjale, kako se menjala njihova struktura, koje su bile zastupljene i zahvaljujući tim analizama je dobijen uvid u način ishrane neandertalaca i sve promene koje su se odigrale u poslednjih nekoliko miliona godina.
 
"U našim ustima se javlja ogroman broj dobrih i loših bakterija. Određeni soj dobrih bakterija se vezuju za enzim amilaza koji omogućava preradu skroba u šećere. To je bitno sa aspekta ljudske evolucije jer je upravo takav način ishrane omogućio povećanje moždanog kapaciteta, odnosno veličine mozga i samim tim su stvoreni uslovi za kognitivni razvoj koji je bio preduslov za sve ono što se dogodilo kasnije kroz istoriju ljudskog roda", navodi Mihailović.
 
U nauci ne postoji saglasnost koji faktori su uticali na povećanje moždanog kapaciteta ljudi. Dugo je vladalo mišljenje da je proizvodnja alatki i oruđa najviše doprinela, a tek potom način ishrane i društvene okolnosti. Čuvena je hipoteza da je do toga došlo zbog razvoja društvenih mreža.
 
Međutim, to povećanje moždanog kapaciteta se očigledno odigralo u nekoliko koraka. Postoje dva skoka - jedan se odigrao pre dva miliona godina, a drugi pre 300 do 400 hiljada godina.
 
Uaočene su promene i razlike između mikrobioma afričkih hominida i mikrobioma neandertalaca i modernih ljudi. 
 
"Ovo je zanimljivo i stoga što se smatralo da su neandertalci bili isključivo lovci i koristili samo meso u ishrani. Nalaženi su, istina, mikrofosili biljaka na arheološkim nalazištima, međutim, ovo je prvi direktan dokaz bioloških promena koje su se dešavale u organizmu tih naših predaka. To je pokazalo da su oni koristili skrob, da su koristili biljke u ishrani - krtole, lukovice, semenke i da su dosta koristili biljnu hranu", dodaje profesor Dušan Mihailović.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost jer pravo novinarstvo vredi.

  • Tasve

    11.06.2021 13:08
    Komentatori definitivno nisu
    Da - smo
    panetniji
    razmak posle zareza
    Ne - znam
    Da - li
    ...?
  • Tasa

    06.06.2021 09:00
    Tasa
    A ko kaze dasmo panetniji. Ljudi su gori nego najgore zveri,dokazano sa argumentima!
  • X

    06.06.2021 07:39
    X
    Neznam zaista koliko su ljudi i dali su postali pametni...?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Džef Bezos 20. jula leti u svemir

Osnivač Amazona, Džef Bezos, leteće u svemir sledećeg meseca sa svojim bratom, u prvom svemirskom letu svoje raketne kompanije "Blue Origin", saopštio je ovaj milijarder.

Životinje sa većim mozgom duže zevaju

Studija o zevanju kod životinja, koju su radili naučnici iz Holandije, Austrije, Švajcarske, Češke i SAD, bavila se ponašanjem životinja u zoološkim vrtovima širom sveta.