evolucija

Ljudi još nisu "dovršeni" - nastavljamo da evoluiramo i prilagođavamo se svetu oko nas, a zapisi te adaptacije ispisani su u našem telu.

Divlji paradajz vrste Solanum pennellii sa Galapagosa pokazao je neobičan evolutivni obrazac - biljke sa mlađih zapadnih ostrva ponovo aktiviraju drevne gene koje moderne biljke više ne koriste.

Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu su otkrili novi deo ljudske evolucije, pokazavši da preci čoveka potiču od susreta dve sada nestale vrste pre oko 300.000 godina.

Naši drevni rođaci trčali su na dve noge, kao i homosapijensi, međutim njihova brzina bila je mnogo manja nego naša.

Meteorit koji je pao na Zemlju pre više od tri milijarde godina izazvao je ogromno uništenje, ali je bio i "džinovska bomba za đubrivo" bakterijama i drugim jednoćelijskim organizmima.

Od vremena kolonizacije, oko stotinu autohtonih biljnih i životinjskih vrsta u Australiji formalno je na listi izumrlih zbog ljudskih aktivnosti. Stvarni broj je nesumnjivo daleko veći.

Ukoliko gledamo kroz prizmu postojećeg tehnološkog i medicinskog napretka, mogli bismo osećati optimizam u pogledu prosperiteta čovečanstva u budućnosti.

Međunarodni tim naučnika saopštio je da drevni ljudski fosil nedavno pronađen u Kini ne deluje kao da je pripadao ijednom do sada pronađenom homininu.

Naučnici su u novom istraživanju, koje je analiziralo klimatske podatke i ljudske ostatke u razdoblju od 50.000 godina, otkrili vezu između prethodnih klimatskih promena i smanjenja ljudskog mozga.

Za zub neandertalca sa lokaliteta pećine Pešturina kod Niša utvrđena je starost od oko sto hiljada godina.