Naučnici pronašli vezu između smanjenja ljudskog mozga i klimatskih promena
Naučnici su u novom istraživanju, koje je analiziralo klimatske podatke i ljudske ostatke u razdoblju od 50.000 godina, otkrili vezu između prethodnih klimatskih promena i smanjenja ljudskog mozga.
Foto: Pixabay
"S obzirom na nedavne trendove globalnog zagrevanja, od velike je važnosti istražiti i razumeti uticaj klimatskih promena na veličinu ljudskog mozga i na ljudsko ponašanje", piše u studiji kognitivni naučnik Džef Morgan Stibel iz Prirodnjačkog muzeja u Kaliforniji.
Stručnjaci su tokom istraživanja posmatrali kako se veličina mozga 298 primeraka promenila tokom poslednjih 50.000 godina i u kakvoj su relaciji te promene s podacima o globalnoj temperaturi, vlažnosti i količini padavina. Primetili su da se prilikom porasta globalne temperature znatno smanjila prosečna veličina mozga.
Stibel i njegove kolege analizirali su podatke o veličini lobanje iz deset odvojenih istraživanja, što se odnosilo na ukupno 373 merenja iz 298 ljudskih kostiju u rasponu od 50.000 godina. U procene je uključio veličine tela koje su prilagođene geografskoj regiji i polu kako bi procenio veličinu mozga, piše Science Alert.
Ostaci su razvrstani u četiri grupe na temelju perioda u kom su ljudi živeli: ostaci stari 100 godina, 5.000 godina, 10.000 godina i 15.000 godina. Zatim je uporedio veličinu mozgova s četiri klimatska istraživanja, uključujući temperaturne podatke iz Evropskog projekta za iskopavanje leda na Antarktiku (EPICA), ledenog jezgra C.
Naime, prilikom analize ledenog jezgra C stručnjaci su dobili tačna merenja površinske temperature unazad više od 800.000 godina. U poslednjih 50.000 godina dogodio se poslednji glacijalni maksimum, koji je uzrokovao da prosečne temperature budu niže sve do kraja kasnog pleistocena. Zatim su u holocenu prosečne temperature porasle, što nas je dovelo do današnjih dana.
Analiza je pokazala generalni obrazac promene veličine mozga ljudi, koji je korelirao s klimatskim promenama, odnosno s porastom ili smanjenjem temperatura. Uočeno je da se ljudima za vreme zagrevanja tokom holocena prosečna veličina mozga smanjila za više od 10,7 odsto.
"Izgleda da se promene veličine mozga događaju hiljadama godina nakon klimatskih promena", objašnjava Stibel.
Ovaj evolucijski obrazac dogodio se u relativno kratkom razdoblju, u rasponu od 5.000 do 17.000 godina, a trendovi sugerišu da bi trenutno globalno zagrevanje moglo imati štetne efekte na ljudske kognitivne sposobnosti.
"Čak i neznatno smanjenje veličine mozga kod današnjih ljudi moglo bi značajno uticati na našu fiziologiju, i to na načine koji su nam sada neshvatljivi", piše Stibel u istraživanju.
Analiza je pokazala da su vlaga i količina padavina takođe uticali na veličinu mozga. Iako je temperatura značajniji faktor, otkrivena je slaba korelacija između sušnih razdoblja i malo većeg volumena mozga.
Još postoje pitanja o tome šta tačno uzrokuje varijacije u veličini ljudskog mozga. Rezultati pokazuju da su klimatske promene povezane s razlikama u njegovoj veličini, ali izgleda da klima ne objašnjava sve evolucijske varijacije.
Pročitaj još
Prema Stibelu, promenama u veličini mozga mogli bi doprineti i faktori ekosistema poput količine predatora, indirektni klimatski efekti poput vegetacije i neto primarne proizvodnje ili neklimatski faktori poput kulture i tehnologije.
"Rezultati sugerišu da klimatske promene predviđaju veličinu ljudskog mozga, a određene evolucijske promene u mozgu mogu biti odgovor na stres iz životne sredine", zaključuje Stibel.
Istraživanje pod nazivom "Climate Change Influences Brain Size in Humans" objavljeno je u časopisu "Brain, Behavior and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Na današnji dan: Spasen originalni Robinzon Kruso, umrli Nenadović, Šantić, Mendeljejev i Rasel
02.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 2. februar, u svetu i kod nas.
Najhladnija noć ove zime u Moskvi: Temperatura pala na minus 21 stepen
01.02.2026.•
0
Noć između 31. januara i 1. februara bila je najhladnija u Moskvi od početka zimske sezone, sa najnižom zabeleženom temperaturom od minus 21 stepen Celzijusa, saopštio je meteorolog Jevgenij Tiškovec iz centra Fobos.
Hrvatska uvodi novi sistem naplate putarina: Bez čekanja u redovima i kućica za naplatu
01.02.2026.•
4
Hrvatska kao zemlja kojoj je turizam jedna od ekonomskih okosnica godinama je na udaru kritika zbog zastarelog i neefikasnog sistema naplate putarina koji uzrokuje velike gužve.
Upozoravanje drugih vozača na saobraćajne kamere kažnjivo u delovima Evrope: Jedna žena strogo kažnjena
01.02.2026.•
1
Prošlog leta, 2025. godine, 60-godišnja žena podelila je objavu na Fejsbuku.
Ko je koga jeo pre 150 miliona godina: Bebe dugovratih dinosaurusa bile su glavni plen predatora
01.02.2026.•
0
Istraživači su rekonstruisali mrežu ishrane ekosistema iz perioda jure u Koloradu i otkrili da su bebe dugovratih dinosaurusa bile glavni plen mesožderskih dinosaurusa pre 150 miliona godina.
Dve zemlje su usred pustinje, a uvoze pesak
01.02.2026.•
1
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dve zemlje koje su neraskidivo povezane sa pustinjom, svake godine uvoze milione tona peska iz Australije, Kine, Belgije.
Na današnji dan: Novi Sad postao slobodan grad, formalno završen Hladni rat
01.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 1. februar, u svetu i kod nas.
Objavljeno više od tri miliona stranica iz dosijea o Džefriju Epstinu
31.01.2026.•
1
Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država objavilo je više od tri miliona stranica dokumenata iz svojih dosijea o Džefriju Epstinu.
Na današnji dan: Rođen Laza Kostić, Britanija izašla iz EU
31.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 31. januar, u svetu i kod nas.
Preminula glumica Ketrin O’Hara, poznata po filmu "Sam u kući"
30.01.2026.•
2
Kanadska glumica Ketrin O’Hara, poznata po ulogama u filmovima "Sam u kući" i seriji "Dobro došli u Šits Krik", preminula je u 71. godini, potvrdio je njen menadžer.
Na današnji dan: Hitler postao kancelar, ubijen Gandi
30.01.2026.•
0
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 30. januar.
Zašto je i dalje važno da đaci pišu rukom
29.01.2026.•
1
Pisanje rukom sve je ređe. Mnogi đaci više ne mogu da pišu duže tekstove bez zamora. Prema mišljenju stručnjaka, pisanje rukom pomaže kao sredstvo učenja i razmišljanja.
Na današnji dan: Rođeni Čehov i Branko Miljković, umro Kišon, patentiran prvi automobil na benzin
29.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 29. januar, u svetu i kod nas.
Svet je na 85 sekundi od uništenja
28.01.2026.•
4
Zemlja je bliža razaranju nego što je ikad bila kako Rusija, Kina SAD i druge zemlje postaju sve agresivnije i nacionalističkije.
Na današnji dan: Island prvi legalizovao abortus, preminuo Duško Trifunović
28.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 28. januar, u svetu i kod nas.
Cirih na vrhu liste najskupljih gradova za život u 2026. godini
27.01.2026.•
2
Prema najnovijoj rang-listi platforme Nambijo, Cirih je najskuplji grad za život na svetu.
Naučnici identifikovali moždane talase koji određuju granice "tebe"
27.01.2026.•
0
U kom trenutku "ti" prestaješ, a spoljašnji svet počinje?
Najgore saobraćajne gužve su u Londonu
27.01.2026.•
0
Treću godinu zaredom London je proglašen najgorim megagradom na svetu po pitanju saobraćaja - sa prosečnom brzinom nešto većom od oko 16,5 km/h.
Zašto su Lego kockice tako skupe?
27.01.2026.•
8
Mnogi od nas vole Lego kockice. Oni sa decom znaju i da ih deca mnogo vole. Međutim, kada pogledate cene, zapitate se - zašto su tako skupe?
Na današnji dan: Umrli Sveti Sava i Đuzepe Verdi, oslobođen Aušvic, proglašena nezavisnost Grčke
27.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 27. januar, u svetu i kod nas.
Muzej Luvr zatvoren četvrti put od početka štrajka dela osoblja
26.01.2026.•
0
Muzej Luvr ostao je danas zatvoren po četvrti put od sredine decembra, kada je počeo štrajk dela osoblja koje traži bolje radne uslove, saopštilo je pariski muzej.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar