Usporava se nestajanje prašuma

Autor: Hina

Život
30.04.2026.
14:40 > 04:59
Iako se tropske prašume i dalje smanjuju, taj pad usporava nakon rekordnog nivoa iz 2024. godine, saopštio je Svetski institut za resurse (WRI).
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
U 2025. godini izgubljeno je 4,3 miliona hektara tropskih primarnih prašuma, što je područje približno veličine Danske, prema podacima laboratorije GLAD Univerziteta u Merilendu.
 
Međutim, to je 36 odsto manje od količine prašuma koje su nestale 2024. godine, prema WRI-ju.
Kodirektorka WRI-ja u Global Forest Watchu Elizabet Goldman, rekla je da su podaci ohrabrujući.
 
"Pad ove veličine u jednoj godini je ohrabrujući, pokazuje šta odlučna vladina akcija može da postigne. Ali deo pada odražava zatišje nakon ekstremne godine požara. Požari i klimatske promene međusobno se podstiču, a sa El Ninjom na horizontu za 2026. godinu, ulaganja u prevenciju i odgovor biće ključna jer ekstremni uslovi požara postaju norma", rekla je ona.
Uprkos padu, gubitak je ostao 46 odsto veći nego pre deset godina, objavio je WRI. Upozorio je da je uprkos napretku globalni gubitak šuma ostao iznad nivoa potrebnog za postizanje cilja zaustavljanja i preokretanja gubitka šuma do 2030. godine, obaveze koju je preuzelo više od 140 zemalja. Trenutni nivoi su oko 70 odsto previsoki, navodi WRI.
 
Veliki deo globalnog smanjenja odnosi se na Brazil, dom najveće svetske prašume, Amazonije. Brazil je smanjio gubitak primarnih šuma koji nije uzrokovan požarima za 41 odsto u poređenju sa 2024, dostigavši najniži nivo u istoriji, rekao je WRI.
 
Poljoprivredna ekspanzija ostala je vodeći pokretač deforestacije u svetu, iako su požari bili glavni uzrok, tvrdi WRI.
 
Direktor laboratorije GLAD Metju Hansen rekao je da su klimatske promene i krčenje zemljišta "skratili fitilj" globalnih šumskih požara.
"Bez hitnih mera za zaustavljanje gorenja i efikasnije upravljanje požarima, rizikujemo opstanak najvažnijih svetskih šuma."
 
Gubitak šuma ostao je visok u brojnim zemljama, uključujući Boliviju, Demokratsku Republiku Kongo, Peru, Laos i Madagaskar, saopštio je WRI. Kao faktore koji su tome doprineli naveli su širenje poljoprivrede, rudarstvo, požare i lokalnu zavisnost od šuma za hranu i gorivo.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Amazonska prašuma Prašuma

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

  • Milaan

    30.04.2026 • 15:11
    Možda da pitaju naprednjake kako šume sačuvat

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 1 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata:
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata: "Da je svih 230 notara overavalo potpise, morali bi po četiri u minuti"
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin,
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin, "student koji želi da uči", Željko Rebrača, Lidija Vukićević...

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Švajcarska objavila dosije od 200 strana o Mengeleu

Švajcarska objavila dosije od 200 strana o Mengeleu

11.09.2026.• 2
Švajcarska obaveštajna služba objavila je dosije od 200 stranica o nacističkom zločincu Jozefu Mengeleu, lekaru poznatom kao "Anđeo smrti" zbog sprovođenja užasnih medicinskih eksperimenata nad zatvorenicima u Aušvicu.
Najkomentarisanije