Na primer, nedavno su na Marsu snimljene čudne staklene kuglice i neobični "tornjevi". Susedna Venera ispod svoje guste atmosfere krije tajne do kojih još uvek ne možemo u potpunosti da dopremo, a temperature na njenoj površini mogu da dostignu i 470 stepeni Celzijusa; što je dovoljno da se otopi olovo.
Posebno su zanimljivi meseci koji kruže oko gasovitih džinova i koji ispod svoje zamrznute površine kriju okeane u kojima se možda mogao formirati život. A sada su naučnici otkrili da na jednom od njih sneg verovatno pada "naopako".
Okean na mesecu u kojem bi moglo biti života
Jupiterov mesec Evropa je za astrobiologe jedan od najintrigantnijih objekata u Sunčevom sistemu. Ispod njegove ledene kore krije se okean dubok od 60 do 150 kilometara. Mada je Evropa manja od Zemlje, u njenom okeanu se možda nalazi dvostruko više vode nego u svim okeanima na našoj planeti.
Taj površinski sloj verovatno je formiran od podvodnog snega koji umesto da pada - lebdi nagore. Naime, prema novom istraživanju, ledena kora Evrope se najverovatnije delimično sastoji od ledenog, odnosno takozvanog frazilnog leda; pahuljaste gomila ledenih kristala koje takođe možemo videti ispod ledenih ploča na Zemlji, piše Live Science.
Frazilni led sadrži samo delić soli koja se nalazi u ledu iz same kore, što ukazuje na to da bi smrznuti pokrivač na Evropi mogao biti manje slan nego što se mislilo.
"Kada istražujemo Evropu, zanima nas salinitet i sastav okeana jer je to jedna od stvari koja će uticati na njegovu potencijalnu nastanjivost ili čak vrstu života koji se tamo možda razvio", rekla je geofizičarka Natali Volfenbarger sa Instituta za geofiziku Univerziteta Teksas.
Nova misija na Evropu
NASA bi u oktobru 2024. trebalo da lansira novu letelicu, "Europu Clipper", koja bi imala za cilj da proveri da li je taj mesec pogodan za razvoj života. Plan je da letelica napravi na desetine bliskih preleta i prikupi informacije o tome postoje li ispod površine Evrope područja u kojima bi moglo biti uslova za nastanak života.
Naučnici sa Univerziteta Teksas rade na razvoju radara koji bi mogao prodreti kroz koru tog meseca i zaviriti u tajne njegovog okeana. U sklopu projekta hteli su da bolje razumeju strukturu same ledene ploče pa su analizirali dva glavna načina na koja se led formira ispod ledenih pokrivača Antarktika.
Jedan oblik, kongelacijski led, raste s površine ledene ploče, dok se drugi, frazilni, formira u hladnoj morskoj vodi i lebdi ka gore kao pahuljice obrnutog snega da bi na kraju ostao zarobljen ispod ledene površine.
Drugačija struktura ledenog pokrivača
Evropa, kao i Antarktik, verovatno ima nizak temperaturni gradijent, što znači da s većom dubinom nema značajnije promene u temperaturi vode. Volfenbarger smatra da je u takvim uslovima uobičajena formacija frazilnog leda. Ako je takva vrsta leda česta i na Evropi, to bi moglo značiti da ledena kora ima drugačiji sastav nego što se mislilo.
Dok kongelacijski led može sadržavati 10 odsto soli okolne morske vode, frazilni je čistiji, odnosno sadrži samo 0,1 odsto soli. Ne samo da bi ovakav led s manjom količinom soli mogao uticati na strukturu i čvrstinu ledene kore Evrope, već bi takođe mogao uticati na efikasnost Kliperovog radara.
"Ovo istraživanje nam omogućuje da postavimo bolje temelje za misiju Kliper", rekao je astrobiolog Stiv Vens iz NASA-inog instituta "Jet Propulsion Laboratory".
Komentari 2
Инспектор Вишекруна
Stara kajla
Pravljenje Sneška Belića može da bude zeznuto, a sankanje ne mogu ni da zamislim.
Zato je čišćenje snega prava milina- sam se očisti ispred garaže !!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar