Juče objavljena studija u časopisu "Nature Communications" navodi kako se ispod najudaljenije kore, plašta i tečnog spoljašnjeg jezgra nalazi čvrsti metalni centar Zemlje, koji zapravo ima još jedan skriveni sloj, odnosno "najdublje unutrašnje jezgro".
Monumentalno otkriće sugeriše da Zemlja ima pet glavnih slojeva umesto četiri i ponudilo je nove pojedinosti koje bi naučnici mogli da upotrebe za razjašnjavanje nekih od najstarijih misterija o našoj planeti i kako je nastala. U saopštenju za javnost se tvrdi kako su geonaučnici pre otprilike 20 godina prvi put sugerisali da bi Zemljino jezgro moglo imati dodatni, neprimetan sloj.
Autori nove studije tvrde kako su korišćenjem podataka prikupljenih merenjem seizmičkih talasa zemljotresa koji su prolazili kroz središte Zemlje, konačno otkrili to najdublje jezgro. Seizmički talasi su vibracije koje se kreću unutar ili duž površine Zemlje i kroz njene unutrašnje slojeve kao rezultat zemljotresa, vulkana ili drugih razloga.
Sastav novootkrivenog sloja je sličan onom iznad njega
"U ovoj studiji, po prvi put, izveštavamo o opažanjima seizmičkih talasa koji potiču od snažnih zemljotresa koji putuju napred-nazad s jedne strane zemaljske kugle na drugu do pet puta", piše koautor studije dr Tan-Son Pam, seizmolog i postdoktorand na Istraživačkoj školi nauka o Zemlji na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.
Pam smatra kako je razlog zašto ovaj sloj nije prethodno bio detaljnije posmatran taj što je njegov sastav toliko sličan onome što leži iznad njega. I ovaj novootkriveni centar, za koji studija izveštava da je verovatno metalna lopta široka 644 kilometra, i njegova spoljašnja opna izrađeni su od legure gvožđa i nikla, s određenim drugim elementima u tragovima.
"Osim toga, prelaz od skroz unutrašnje (čvrste) lopte do spoljašnje opne unutrašnjeg jezgra (takođe čvrste opne) čini se više postepenim nego oštrim. Zato ga ne možemo posmatrati putem direktnih refleksija seizmičkih talasa od njega", objasnio je Pam.
Unutrašnje jezgro ima izrazitu anizotropiju
Koristeći instrumente koji otkrivaju vibracijske talase, istraživači su otkrili da najdublje unutrašnje jezgro ima izrazitu anizotropiju, što je svojstvo materije koje joj omogućuje da poprimi različite karakteristike u zavisnosti od ugla iz kog joj se prilazi.
Primer predmeta koji je anizotropan je komad drva: mnogo je lakše raskomadati komad drva za ogrev tako da ga udarite u smeru njegovih vlakana nego o njega. Upravo je to ono obeležje koje razlikuje najdublje jezgro.
Ovo bi moglo omogućiti bolje razumevanje Zemljinog magnetnog polja
Kada je došlo do procene Zemljinog jezgra, istraživači su posmatrali koliko brzo seizmički talasi putuju kroz njega u različitim smerovima, i otkrili su da najdublje unutrašnje jezgro menja brzinu tih talasa na drugačiji način od sloja iznad njega, spoljašnjeg središnjeg jezgra.
Otkrivanje novog sloja više od 1.600 kilometara ispod naših nogu je značajno. Prisustvo jasnog najdubljeg jezgra moglo bi naučnicima pružiti bolje razumevanje Zemljinog magnetnog polja i kako se ono razvijalo i kako će se i dalje razvijati.
Pam ističe kako nam novo otkriće takođe "daje uvid u ono što se moglo dogoditi s drugim planetama".
"Uzmimo Mars kao primer. Još ne razumemo zašto je (Marsovo magnetno polje) prestalo da postoji", naglasio je.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar