Zašto je danas teže sleteti na Mesec nego pre 50 godina?

Autor: Index.hr

Info

16.01.2024.

05:13

Prošlog ponedeljka, nakon uspešnog lansiranja, raketa Vulcan Centaur odvojila se od svemirske letelice Peregrine, koja je trebalo da sleti na Mesec.

Zašto je danas teže sleteti na Mesec nego pre 50 godina?

Foto: Pixabay

Astrobotic Technology, kompanija koja je razvila lender Peregrine, manje od 24 sata nakon uspešnog lansiranja saopštila je da odustaje od misije spuštanja na Mesec. Kompanija je rekla da je došlo do kritičnog gubitka pogonskog goriva zbog curenja na letelici. Peregrine nakon uspešnog lansiranja i odvajanja od rakete nije mogao da se postavi u položaj okrenut prema Suncu, verovatno zbog problema s pogonom, pa nije uspeo da napuni baterije.

Radilo se o prvoj američkoj misiji sletanja na Mesec od 1972. godine, odnosno od ere misija Apollo.

Dakle, prošlo je više od pola veka kako je NASA poslala astronaute na Mesec i nakon toga ih vratila kući žive i zdrave. Zar ne bi danas sletanje na Mesečevu površinu, nakon tolikog iskustva i razvoja tehnologije, trebalo da bude jednostavnije?

Više neuspešnih misija

Peregrine nije jedini takav neuspeh. Iako su Kina i Indija uspele da pošalju letelice na naš prirodni satelit, ruska Luna 25 prošle godine se srušila na površinu, gotovo 60 godina nakon što je sovjetska Luna 9 meko sletela na Mesec. Lenderi privatnih kompanija imaju stopostotnu stopu kvarova na Mesecu - izraelski lender Beresheet srušio se 2019, a japanski prošle godine.

Jedan od glavnih izazova, kaže Jan Vorner, bivši glavni direktor Evropske svemirske agencije (ESA), jeste težina.

"Uvek je veći rizik neuspeha ako ste lagani. A morate biti lagani ili nema lansiranja. Ne možete imati veliku sigurnosnu marginu", kazao je on.

Uz to, gotovo svaka svemirska letelica je prototip. Osim retkih slučajeva, kao što su komunikacioni sateliti Galileo, svemirske letelice pravljene su po porudžbini, odnosno ne proizvode se masovno s istim proverenim sistemima i dizajna. Kada takve letelice naiđu na problem u svemiru, niko ne može da im pomogne.

"Ako imate problema s automobilom, možete ga oterati kod majstora, ali u svemiru nema takve mogućnosti. Svemir je druga dimenzija", objašnjava Vorner, a prenosi "Gardijan".

Zašto je sada Mesec i dalje teško dostižna destinacija?

I sam Mesec donosi svoje izazove. Imamo gravitaciju, ali nema atmosferu. Za razliku od Marsa, gde svemirske letelice mogu da lete do odredišta i uspore spuštanje padobranima, sletanja na Mesec u potpunosti zavise od motora. Ako imate jedan motor, kao što to obično biva kod manjih sondi, njime mora da može da se upravlja jer ne postoji drugi način za kontrolisanje spuštanja.

Da stvar bude komplikovanija, motor mora da ima prigušivač koji može da smanji ili poveća potisak.

"Obično ih zapalite i oni imaju stalan potisak. Promena potiska povećava složenost postupka", kazao je Niko Detman, vođa ESA-ine grupe za istraživanje Meseca.

S obzirom na to da smo prvi put uspešno sleteli na Mesec u 60-im godinama prošlog veka, malo je teško pojmiti zašto je sada Mesec i dalje teško dostižna destinacija. Odgovor se možda krije u istoriji ulaganja u misije na Mesec. Naime, ubrzo nakon programa Apollo vlade više nisu bile zainteresovane za tako obimna ulaganja u svemirski program pa se na neki način "odustalo" od komplikovanijih misija.

Tvrdo i meko sletanje na Mesec

Kada je kineska svemirska letelica Chang'e 3 sletela na Mesec 2013. godine, radilo se o prvom mekom sletanju na naš prirodni satelit od sovjetske Lune 24 1976. godine. Meko sletanje (engl. soft landing) na Mesec, ili bilo koje drugo nebesko telo, znači kontrolisano spuštanje svemirske letelice na površinu a da pritom ne dođe do značajne štete na letelici i/ili njenim instrumentima.

Tvrdo sletanje (engl. hard landing) odnosi se na spuštanje na tlo pri kojem dolazi do značajnih oštećenja letelice, a često i do gubitka kontakta. Ovakva vrsta sletanja može biti namerna, odnosno planirana, ali se može raditi i o neuspelom pokušaju mekog sletanja.

"Mi zapravo decenijama nismo razvijali lendere, a radi se o prilično specijalizovanoj tehnologiji", kaže Detman.

Testiranje letelica je zbog toga ključna faza. Međutim, njih nije tako lako testirati kao rakete. Možemo proveriti rade li snaga i pogon, navigacija, komunikacije, instrumenti i njihovu otpornost na intenzivne vibracije tokom lansiranja, ali ne postoji dobar način za simulaciju sletanja na Mesec.

Tokom svemirske trke NASA je na Apollo potrošila vrtoglavih 25 milijardi dolara. Uprkos tome, doživela je niz neuspeha pre nego što je meko sletela na Mesec. Iako svemirska agencija sada ima 70 godina akumuliranog iskustva i znanja u izgradnji svemirskih sondi, NASA nastoji da smanji troškove i stimuliše američku svemirsku industriju ugovaranjem poslova s privatnim kompanijama.

"Sve te kompanije su relativno nove. U poređenju sa Apollo erom, one obavljaju ove misije za sitniš. Ipak, strategija bi trebalo da se isplati jer kompanije uče iz svojih neuspeha. I dalje je takav sistem jeftiniji kada se gleda ukupni broj misija, čak i ako se prvih nekoliko sruši", rekao je inženjer Džošua Rasera s Kraljevskog koledža u Londonu.

Teme

MESEC

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Be Good

16.01.2024 • 15:21

Kad se prva velika zavera razotkrije onda će se i ostale poprilično uzdrmati. Deluje mi da je ova blizu kraja tako da je sada brane svim snagama.

8 6 +2
Жоржо

16.01.2024 • 12:20

Обмана

Американци нису ни били на Месецу, оданде се нико не враћа. За полетање са Месеца потребно је шест пута мање горива, него за полетање са земље, пошто је толико пута слабија гравитација. Толику количину ракетног горива није могуће донети на Месец.

11 14 -3
Sindi

16.01.2024 • 10:20

Hm

Ranije nisu mogli da kontrolišu tvrdnje Rusa i Amerikanaca, tako da su labave tvrdnje da se iko spustio na mesec. Sada je druga priča. Ima više aktera koji mogu da vide mesec. Samo je Kina tamo. Svi ostali prodaju maglu. Zato su panično probali da pošalju letilice ali bezuspešno.

12 9 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.