Asteroid prošao veoma blizu Zemlje, primećen tek naknadno

Autor: 021.rs

Info
08.10.2025.
07:22
Zemlju je prošle nedelje za dlaku promašio mali asteroid nazvan 2025 TF, koji je u najbližoj tački preleteo svega oko 428 km iznad površine - približno na visini Međunarodne svemirske stanice.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Asteroid prošao veoma blizu Zemlje, primećen tek naknadno
Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)
Asteroid je preleteo preko Antarktika 1. oktobra. 
Ovo je druga najbliža poznata "prolazna" putanja asteroida koji nije udario u Zemlju.
Zanimljivo, asteroid nije otkriven dok nije već prošao pored Zemlje. 
Prvi ga je prijavio teleskop u Arizoni, četiri sata nakon što je već bio najbliže planeti. Naknadna analiza otkrila je da ga je ranije zabeležio i projekat Catalina Sky Survey.
 
Iako zvuči alarmantno, njegova veličina od samo jednog do tri metra znači da ne bi izazvao nikakvu štetu - eventualno bi stvorio svetlosni spektakl i eventualni mali meteoritski ostatak.
 
Prema procenama NASA-inog JPL centra, asteroid bi mogao da se vrati u aprilu 2087. godine, ali tada će proći na mnogo većoj udaljenosti - oko osam miliona kilometara od Zemlje, što je više od 20 puta dalje od Meseca.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ASTEROID

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

  • Slavica

    08.10.2025 • 14:23
    Asteroid
    Hahahahahaah, pored sve tehnologije, pa mogli su primetiti nakon udarca u zemlju !!! Hahahahah....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 1 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Zašto lenjir ima prazan prostor pre nule? Odgovor je jednostavniji nego što mislite
Zašto lenjir ima prazan prostor pre nule? Odgovor je jednostavniji nego što mislite
VIDEO: Urušio se zid na zgradi u Novom Sadu, beton se izlio porodici u stan
VIDEO: Urušio se zid na zgradi u Novom Sadu, beton se izlio porodici u stan
Šapčanka od 77 godina uvezla 450 polovnih vozila, bez prijave i plaćanja naknade
Šapčanka od 77 godina uvezla 450 polovnih vozila, bez prijave i plaćanja naknade

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

WWF: Srbija od sutra u ekološkom dugu

WWF: Srbija od sutra u ekološkom dugu

15.05.2026.• 3
Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) saopštila je da Srbija sutra ulazi u tzv. ekološki dug, koji predstavlja dan kada neka zemlja potroši više prirodnih resursa nego što će ih proizvesti u tekućoj godini.
Mreža X uvodi novu funkciju

Mreža X uvodi novu funkciju "Istorija"

15.05.2026.• 0
Društvena mreža X uvodi novu funkciju, nazvanu Istorija (History), koja korisnicima omogućava da na jednom mestu pregledaju sačuvane objave, "lajkovane" sadržaje, video-snimke i članke koje su ranije gledali ili čitali.

Uran i Neptun bi mogli biti puni stena

14.05.2026.• 2
Uran i Neptun su dve planete koje su istorijski klasifikovane i smatrane "ledenim divovima", a koje kruže daleko na hladnim ivicama našeg Sunčevog sistema.
Polovina mladih u Srbiji koristi AI svakog dana

Polovina mladih u Srbiji koristi AI svakog dana

12.05.2026.• 3
Generacija Z u Srbiji veštačku inteligenciju (AI) koristi gotovo rutinski - više od 80 odsto mladih smatra je delom svoje svakodnevice, a skoro polovina AI je i upotrebljava svakog dana.
Zemlja bez (mnogo) inovacija

Zemlja bez (mnogo) inovacija

12.05.2026.• 4
Neverovatno je koliko su Srbija i Srbi ponosni na Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, gorostase u primeni naučnih saznanja i pronalazače najvišeg svetskog renomea ponikle na ovim prostorima.
Najkomentarisanije