Koristite li ChatGPT ili druge AI alate? Evo kolika je stopa upotrebe u EU, a kolika u Srbiji

Autor: Index.hr

Info

06.01.2026.

16:37

Generativna veštačka inteligencija (Gen AI) u kratkom roku prešla je put od nove tehnologije do svakodnevnog alata.

Koristite li ChatGPT ili druge AI alate? Evo kolika je stopa upotrebe u EU, a kolika u Srbiji

Foto: Pixabay

Od privatne upotrebe do posla i obrazovanja, milioni ljudi širom Evrope danas se oslanjaju na alate poput ChatGPT, Gemini i Groka, ali se stope prihvatanja ove tehnologije drastično razlikuju među državama.

Alati generativne veštačke inteligencije korisnicima omogućavaju stvaranje novog sadržaja, poput teksta, slika, programskog koda ili video-zapisa, na osnovu jednostavnih upita.

Prema podacima Evrostata za 2025. godinu, otprilike trećina stanovnika Evropske unije uzrasta od 16 do 74 godine bar jednom je koristila neki od ovih alata, piše Euronews Next, prenosi Index.hr.

Velike razlike od severa do juga

Međutim, podaci za 33 evropske zemlje otkrivaju ogroman jaz u korišćenju veštačke inteligencije - od svega 17 odsto u Turskoj do 56 odsto u Norveškoj. Unutar same Evropske unije raspon se kreće od 18 odsto u Rumuniji do 48 odsto u Danskoj.

U čak 13 evropskih zemalja više od 40 odsto stanovništva koristilo je alate generativne veštačke inteligencije. U tu grupu, pored Norveške i Danske, spadaju Švajcarska (47 odsto), Estonija (47 odsto), Malta (46 odsto), Finska (46 odsto), Irska (45 odsto), Holandija (45 odsto), Kipar (44 odsto), Grčka (44 odsto), Luksemburg (43 odsto), Belgija (42 odsto) i Švedska (42 odsto).

S druge strane, u osam zemalja manje od četvrtine stanovništva koristi ove alate. Pored Turske i Rumunije, tu su Srbija (19 odsto), Italija (20 odsto), Bosna i Hercegovina (20 odsto), Severna Makedonija (22 odsto), Bugarska (23 odsto) i Poljska (23 odsto).

Među najvećim ekonomijama EU, Italija (20 odsto) i Nemačka (32 odsto) nalaze se ispod proseka Unije, dok su Španija (38 odsto) i Francuska (37 odsto) nešto iznad njega, pokazujući jasnu podelu između digitalno naprednijeg severa i zapada i juga i istoka Evrope koji zaostaju.

Digitalna pismenost je ključna

Stručnjaci objašnjavaju da ove razlike nisu slučajne.

"Pre svega, stope usvajanja veštačke inteligencije uglavnom prate opšti nivo digitalne razvijenosti neke zemlje. Države koje beleže najveće usvajanje, poput Danske i Švajcarske, već su veoma napredne u digitalizaciji", izjavio je za Euronews Next Kolin van Nurt, istraživač na Univerzitetu KU Leuven u Belgiji.

On ističe da stanovnici tih zemalja već poseduju digitalne veštine, češće koriste internet i generalno su skloniji tehnologiji.

"To se vidi u podacima: u zemljama sa nižim stepenom usvajanja ljudi je ne koriste jer nisu znali da generativna veštačka inteligencija postoji ili ne znaju kako da je koriste", dodao je on.

Van Nurt naglašava da je jedno imati pristup tehnologiji, a sasvim drugo razumeti kako je iskoristiti.

"Mnogi ljudi širom Evrope kažu da ne koriste generativnu veštačku inteligenciju jednostavno zato što ne znaju za šta bi je koristili. To pokazuje da je 'AI pismenost' ogroman faktor", rekao je Van Nurt.

Iako vlade mogu da podstiču korišćenje, Van Nurt zaključuje da se čini kako "temeljna digitalna kultura i praktične veštine građana imaju veći uticaj".

Podaci takođe otkrivaju da se veštačka inteligencija znatno češće koristi u privatne svrhe nego za posao. U proseku, na nivou EU, 25 odsto ljudi koristilo je AI alate iz ličnih razloga, dok ih je 15 odsto koristilo u poslovne svrhe.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

veštačka inteligencija

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.