Veliki asteroid će 2029. za dlaku promašiti Zemlju, ali postoji jedan problem

Autor: 021.rs

Info

09.08.2026.

09:30 > 15:18

U aprilu 2029. godine redak posetilac proći će kroz prostor u blizini Zemlje. Asteroid 99942 Apofis - svemirska stena duga oko 370 metara - proleteće na manje od 32.000 kilometara od Zemlje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Veliki asteroid će 2029. za dlaku promašiti Zemlju, ali postoji jedan problem

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Naučnici su više puta preračunavali njegove putanje i danas su sigurni koliko je to uopšte moguće da Apofis ne predstavlja neposrednu pretnju stanovnicima Zemlje.

Ali da li stanovnici Zemlje predstavljaju pretnju Apofisu? Odgovor na to pitanje je, iznenađujuće, možda, navodi se u radu objavljenom u časopisu "The Planetary Science Journal", prenosi ScienceAlert.

Konkretno, naša sklonost da prostor oko Zemlje zatrpavamo svemirskim otpadom mogla bi da ugrozi jedinstvenu naučnu priliku koja se pruža jednom u životu, smatraju fizičarka Đulija Sketino i stručnjak za astrodinamiku Alessandro Rosi sa Instituta za primenjenu fiziku "Nelo Karara" (IFAC) pri Italijanskom nacionalnom istraživačkom savetu (CNR).

"Stručnjak sam i za svemirski otpad i za dinamiku asteroida. Zato sam od samog početka, dok sam gledao uobičajene animacije Apofisove putanje tokom najbližeg prolaska, odmah počeo da se pitam postoji li mogućnost susreta sa ogromnom populacijom svemirskog otpada koji je napravio čovek", rekao je Rosi za ScienceAlert.

Bliski prolazak Apofisa mogao bi iz korena da promeni naše razumevanje asteroida.

Dok bude prolazio tik pored Zemlje, gravitacija naše planete povući će ga dovoljno snažno da promeni njegovo okretanje, potencijalno izazove klizišta, pa čak i "potrese" na asteroidu, a možda i otkrije šta se krije ispod njegove površine.

Dve letelice - misija RAMSES Evropske svemirske agencije i NASA-ina misija OSIRIS-APEX - planiraju da prate ovaj događaj do sada neviđenim nivoom detalja.

Međutim, tumačenje tih promena postaje mnogo teže ako Apofis pre toga dobije neočekivan udarac od nečeg drugog.

Rosi i Sketino želeli su da ispitaju da li bi asteroid tokom prolaska kroz oblast oko geosinhrone orbite (GEO) - područja oko Zemlje koje se proteže do nekoliko desetina hiljada kilometara, mogao da naiđe na svemirski otpad koji je napravio čovek.

Očekivali su da neće imati razloga za brigu. Većina svemirskog otpada kruži mnogo bliže Zemlji nego što će proći Apofis.

"Moram da priznam da sam očekivao 'nulti eksperiment', odnosno da neće biti mogućih interakcija. Iznenadila me je mogućnost da bi pojedini objekti mogli da se približe asteroidu na manje od nekoliko kilometara", rekao je Rosi.

Međutim, kada su istraživači pokrenuli simulacije, ispostavilo se da "nulti eksperiment" nije ono što se dogodilo. Modelovali su Apofisovu putanju - koja je veoma precizno određena zahvaljujući svim tim proračunima - kao i broj poznatih objekata u geosinhronoj orbiti. To je visina od oko 36.000 kilometara, na kojoj telo u orbiti prati Zemljinu rotaciju.

U simulacije su zatim dodali i populaciju neotkrivenog svemirskog otpada, a potom modelovali moguće ishode.

U većini scenarija sve prolazi bez problema. Ali, na iznenađenje istraživača, postoji mala, ali sasvim realna mogućnost da nešto iz geosinhrone orbite udari u Apofis.

Verovatno se sećate NASA-ine misije DART, koja je namerno promenila orbitu asteroida Dimorfos tako što je letelica namerno udarila u njega. Ovo nije takav slučaj.

Briga nije u tome da bi komad svemirskog otpada mogao značajno da promeni Apofisovu putanju. Sam udar verovatno ne bi bio katastrofalan. Mali krater ili oblak izbačenog materijala mogli bi čak da pruže dodatne podatke letelicama. Veći problem je što bi takav događaj otežao tumačenje rezultata prolaska.

Naučnici žele da posmatraju kako Zemljina gravitacija menja Apofis tokom bliskog prolaska. Neočekivani sudar pre toga mogao bi znatno da oteža razlikovanje promena koje je izazvala Zemlja od onih koje su posledica udara.

"Najvažnije je naglasiti da bilo kakav udar u asteroid ne bi značajno promenio njegovu orbitu. Najverovatnije posledice bile bi stvaranje malog kratera i oblaka izbačenog materijala. Oboje bi, u zavisnosti od njihove veličine, verovatno moglo da bude uočeno letelicama, koje pritom ne bi bile ugrožene tim materijalom. Postoji i mogućnost da instrumenti koje bi RAMSES trebalo da postavi na površinu (gravimetar i seizmometar) registruju signal nastao prilikom udara", rekao je Rosi.

Takav sudar takođe ne bi izazvao nekontrolisani Keslerov sindrom, rekao je Rosi. Za razliku od gusto popunjene niske Zemljine orbite, otpad u geostacionarnoj oblasti mnogo je ređe raspoređen, pa čak i ako bi udar izbacio nekoliko komada stene sa Apofisa, mala je verovatnoća da bi oni pogodili neki drugi objekat.

Ono na šta ova studija zapravo ukazuje jeste koliko malo znamo o populaciji sitnog svemirskog otpada koji kruži u visokim orbitama oko Zemlje. Dok se veliki objekti redovno prate, mnogi manji fragmenti praktično su nevidljivi.

Rosi se nada da će Apofisov prolazak biti dodatni podsticaj da se do 2029. godine stekne mnogo bolja slika o toj populaciji otpada.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "The Planetary Science Journal".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ASTEROID

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.