Naime, mnogima će zvučati neverovatno da smo posetili Mesec, Mars, Veneru i neka druga tela u svemiru, a da istovremeno nismo mogli sa sigurnošću da odredimo koliko sati traje dan na Saturnu, ali to je istina.
Zašto?
Naime, ogromna gasna planeta nema čvrstu površinu i na njoj značajna obeležja koja se mogu pratiti tokom njegove rotacije. Takođe, Saturn ima i neuobičajeno magnetno polje koje krije brzinu rotacije planete.
Ispostavilo se da se odgovor na to pitanje krio u prstenovima.
Kristofer Mankovič, apsolvent astronomije i astrofizike na Univerzitetu UC Santa Cruz, proučavao je merenja koja je Kasini sprovela nad ledenim prstenovima Saturna. Primetio je da prstenovi reaguju na vibracije same planete, delujući slično kao seizmografi, tj. merni instrumenti kojima se mere i beleže pokreti tla prilikom zemljotresa.
Naime, unutrašnjost Saturna vibrira na frekvencijama koje uzrokuju varijacije u gravitacionom polju planete, a koje onda deluju na prstenove.
"Čestice u prstenovima osećaju te promene u gravitacionom polju", rekao je Mankovič. "Na određenim mestima ove čestice osećaju te oscilacije baš u pravom trenutku u svojim orbitama pa postupno prikupljaju dodatnu energiju, a ta se energija prenosi i očitava kao talas", objasnio je.
Mankovič je svoje istraživanje objavio 17. januara u časopisu "Astrophysical Journal" i u njemu je opisao kako je razvio modele Saturnove unutrašnje strukture koja bi odgovarala talasima prstenova. To mu je omogućilo da prati kretanja u unutrašnjosti planete, a time i njenu rotaciju.
Prema nalazima Mankoviča, dan na Saturnu traje 10 sati, 33 minuta i 38 sekundi, što znači da je nekoliko minuta kraći nego što je procenjeno 1981. godine kada je NASA-ina letelica Vojadžer putem radiosignala približno odredila dužinu trajanja dana na toj planeti.
Ideja da se Saturnovi prstenovi mogu upotrebiti za proučavanje seizmologije planete prvi put je predložena 1982. godine, mnogo pre nego što su takva opažanja bila izvodiva.
Astrofizičar Mark Marli detaljno je predstavio tu ideju u svom doktoratu 1990. godine i napomenuo da će misija Kasini, koja je tada bila tek u fazi planiranja, biti u stanju da napravi opažanja potrebna kako bi se proverila njegova teza.
"Dve decenije kasnije, u poslednjim godinama misije Kasini, Naučnici su analizirali prikupljene podatke i pronašli oscilacije u prstenovima na onim mestima gde je to Marli predvideo", rekao je koautor novog istraživanja, astrofizičar Džonatan Fortni.
Misija letelice Kasini završila se u septembru 2017. godine, kada je ona namerno usmerena prema Saturnu, kako ne bi, zbog nedostatka goriva, završila na jednom od Saturnovih prirodnih satelita.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar