Oni tvrde da se zbog unutrašnjeg hlađenja u poslednjih nekoliko stotina miliona godina ovo nebesko telo smanjilo za 50 metara, te da je još uvek tektonski aktivno, piše portal Stuff.
Postepeno se "skupljajući" Mesec postaje naboran. Naučnici su to uporedili sa "skupljanjem" bobice grožđa koja se smanjuje i bora pretvarajući se u grožđicu. No, za razliku od fleksibilne kožice grožđa Mesečeva površinska kora je krhka pa se pri skupljanju raspada.
Do ovih pojava dolazi kad se kora pomera i gura jedan deo iznad drugog. Pritom se formiraju neobične stene koje se mogu videti na površini. Visoke su i duge kilometrima. Stene koje su se ranije rasule ostavile su trag po celoj površini, a novi podaci NASA misije ukazuju na to da se i danas duž tih rascepa događaju potresi.
Nova istraživanja omogućili su algoritmi kojima su obrađeni seizmički podaci iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, što je doprinelo rasvetljavanju tektonske aktivnosti na Mesecu i njihovom boljem razumevanju.
Od ranije se zna da se na Mesecu događaju četiri vrste potresa - prva tri tipa se odnose na duboke potrese koje uzrokuju sudari meteorita ili toplotni potresi uzrokovani Sunčevom toplinom, no oni su relativno slabi. Četvrta vrsta takozvanih "plitkih" potresa je snažnija i može dostići jačinu do 5,5 stepeni po Rihteru te trajati i do 10 minuta.
"Analizom smo zaključili da je ovakva aktivnost još uvek prisutna i da verovatno izaziva potrese i danas kad se Mesec i dalje postupno hladi i smanjuje", potvrđuje Tomas Vaters, viši naučnik Centra za Zemlju i planetarne studije koji deluje pri vašingtonskom Smitsonijanu. Dodaje da su "neki potresi prilično jaki te da mere i do 5,5 stepeni po Rihteru".
Naučnici su dobijene podatke uporedili sa slikama koje je 2010. godine napravio lunarni orbiter NASA.
Instrumenti koje su astronauti Apola 11 ostavili na Mesecu od 1969. do 1977. evidentirali su 28 različitih potresa. Naučnici su ustanovili da je najmanje osam potresa posledica pomeranja ploča ispod površine Meseca, a ne udara asteroida.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar