Ometanja koja su proizvod upotrebe mobilnog telefona, cigareta, muzike ili hrane uzročnici su i do 30 odsto saobraćajnih nesreća, dok se 20 odsto nesreća pripisuje umoru kao uzročniku, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Zbog toga će do 2022. godine nove sigurnosne tehnologije postati obavezne u svim novim evropskim vozilima.
Boš, poznata nemačka kompanija za inženjering i tehnologiju, pozicionirala se kao glavni dobavljač ove tehnologije, objavivši u decembru da je razvila sistem za praćenje unutrašnjosti vozila koji otkriva uspavane i rastrojene vozače.
Tehnologija koja će početi da se ugrađuje u vozila 2022. godine, koristi kamere i veštačku inteligenciju kako bi otkrila kada su očni kapci vozača postali "teški", kada vozač gleda u telefon ili se okreće prema nekome od putnika.
Algoritam je namešten tako da koristi snimke stvarnih situacija u vožnji i donosi procenu umora vozača u zavisnosti od položaja njegovih kapaka i brzine treptaja oka.
"Na osnovu ovih parametara može se prepoznati da li ste umorni", kaže za CNN Anet Fišer, promotorka Bošovog novog sistema praćenja.
Tada sistem može da upozori vozače, preporuči pauzu ako ustanovi umor ili čak reaguje smanjenjem brzine vozila. Oblik upozorenja, bilo da je to zvuk, svetlo, usporavanje ili čak volan koji vibrira, zavisiće od željam proizvođača automobila, jer će sistem biti prilagođen njihovom brendu kao i potrošačima.
Spasavanje života
Saobraćajne nesreće širom sveta uzročnik su više od milion izgubljenih ljudskih života svake godine, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za 2018. godinu. Upotreba telefona, bilo da je u rukama ili ne, povećava rizik od sudara četiri puta, dok slanje poruka povećava rizik i do 23 puta.
"Umor je posebna tema za one kojima je vožnja deo profesionalnih obaveza", kaže Džošua Heris, direktor kampanje za bezbednost na putevima u Velikoj Britaniji. "Ovi vozači često su za volanom duže razdoblje, a neretko upravljaju i ogromnim vozilima koja mogu da naprave veliku štetu u slučaju sudara. Tehnologija igra važnu ulogu u težnjama da se postigne sigurnost na putevima i pozdravljamo razvoj sistema koji poboljšavaju sigurnost", kaže on.
Dadli Kurtis, menadžer za komunikacije pri Evropskom veću za sigurnost transporta, slaže se da će dugoročno ovi sistemi doprineti značajnom smanjenju broja saobraćajnih nesreća.
"Ali proći će dosta vremena dok sva vozila dobiju ovu tehnologiju", upozorava on. "U međuvremenu, moramo ovaj problem rešavati i iz drugih uglova. Na primer, iako u Evropi postoje ograničenja u broju dozvoljenih sati provedenih za volanom, trebalo bi strože sprovoditi i regulisati ova ograničenja."
S druge strane, postoji opasnost i da će se vozači previše oslanjati na ove sisteme.
"Vozači i dalje moraju da preuzmu odgovornost za potpunu budnost i koncentraciju tokom vožnje, čak i ako su svi ovi sistemi ugrađeni u njihova vozila", kaže Kurtis.
Problemi s privatnošću
Dodatna briga je privatnost, jer sistemi za nadzor vozača preko kamera prikupljaju veliku količinu ličnih podataka o vozaču i putnicima.
Prema Bošu, podatke koje je prikupio njihov sistem procenjivaće samo softver u samom automobilu, i oni neće biti sačuvani niti prosleđeni Bošu ili nekom drugom.
Anet Fišer dodaje da, ako proizvođač automobila želi da prikupi bilo kakve podatke od vozača, prvo mora dobiti saglasnost.
Kurtis smatra da je transparentnost ključna za poverenje korisnika. On podstiče proizvođače automobila da jasno objasne kako tehnologija funkcioniše, kako se podaci koriste i koliko dugo se čuvaju.
"Ako vam to može spasiti život i živote drugih ljudi, svaki takav sistem trebalo bi da bude dobro prihvaćen", zaključio je Kurtis.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar