On je 1938. i 1939. godine prebacio 699 jevrejskih dečaka i devojčica vozovima preko Nemačke u Veliku Britaniju gde im je obezbedio engleske hraniteljske porodice da sačekaju kraj rata.
Smrt Vintona agencijama je potvrdio danas njegov zet.
Upravo na današnji dan, 1. jula pre 76 godina krenuo je iz Praga u London voz sa najvećom grupom, sa 241 jevrejskim detetom koje su njihovi roditelji dali da odu u nepoznato kako bi im spasili život, a sami su većinom stradali u holokaustu.
Kao mladi agent za prodaju nekretnina, Nikolas Vinton se 1938. godine obreo u Pragu kao dobrovoljac Britanskog komiteta za pomoć izbeglicama i izvukao je u nekoliko specijalnih vozova, plombiranih tokom prelaska preko Nemačke za koje je izmoljakao odobrenje od vlasti i od Hitlerovog Berlina čak 669 jevrejske dece.
Poslednji voz, septembra 1939. godine nije krenuo iz Praga jer je počeo Drugi svetski rat.
Vintonov podvig prekrila je nakon rata prašina zaborava, i otkrila ga je tek 80-tih godina prošlog veka istoričarka holokausta Elizabeta Maksvel.
BBC je Vintonu pred tv kamerama priredio tada nezaboravno iznenađenje - kada je okupio stotine "njegove" dece a na britanskog Šindlera ponovo je podsetio slovački režiser Matej Minač sa tri dokumentarna filma 1999., 2002. i 2011. godine.
"Nikijeva porodica", kako opisuje istoimeni Minačev poslednji dokumentarac broji danas preko 5.000 ljudi rasutih širom sveta, "Vintonove dece" i njihovih potomaka.
Entuzijasti iz Češke zajedno sa spasenom "Vintonovom decom" dosetili su se 2009. godine da bi mogli da spoje 70. godišnjicu transporta jevrejske dece iz Praga u Englesku u starateljske porodice i 100. rođendan samog Vintona i ponovo su uputili jedan voz sa starim vagonima iz onog vremena istom trasom dugom preko 1.200 kilometara preko Nemačke i Holandije.
Ser Nikolas Vinton je zbog podviga posle rata dobio više britanskih i čeških odlikovanja, a od britanske kraljice Elizabete II i plemićku titulu. Poslednje, najviše državno češko odlikovanje, Orden Belog lava preuzeo je krajem oktobra prošle godine, u zamku Lani kraj Praga od predsednika Češke Miloša Zemana.
"Na neki način nije trebalo da živim tako dugo da dam priliku svim tim ljudima da preuveličavaju to što sam napravio, čini mi se, pre 100 godina. Ja sam samo imao sreće da budem u pravo vreme na pravom mestu", kazao je preuzimajući odlikovanje Vinton.
Desetine hiljada čeških đaka potpisali su 2007. godine predlog da Nikolas Vinton dobije Nobelovu nagradu za mir.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar