"Pojedine crkve nisu samo slavile 'anšlus', već su podržavale nacističku politiku, bilo da se radilo o antisemitizmu, ili brisanju navodno nevrednih života, što nam se danas čini izdajom jevanđelja", navodi se u saopštenju predsedništva Ekumenskog saveta crkava u Austriji povodom 80. godišnjice od kada je Hitler pripojio rodnu Austriju Trećem rajhu.
Hrišćanske crkve moraju, kako se ukazuje, priznati da su u sedam godina nacističke vladavine, krive "zbog gledanja u stranu i pomaganja".
Otpor je iz crkava usledio samo pojedinačno, ukazuje se u saopštenju.
"Od 11. marta 1938. godine mnogi Austrijanci su se ogrešili. I hrišćanske crkve su bile pogođene svime što je pripremilo teren za nacistički režim", dodaje se u "priznanju".
Austrija u ponedeljak obeležava 80 godina "anšlusa", raznim manifestacijama koje treba da podsete na tamnu prošlost ove zemlje, koje se mnogi građani nerado prisećaju.
Kako su Austrijanci Hitlerov potez dočekali sa oduševljenjem
Kada su nemačke snage ušle u Austriju 12. marta 1938. nije to bilo samo puko pripajanje Austrije nacističkoj Nemačkoj, već i važan strateški potez u pripremi za Drugi svetski rat.
Mnogi Austrijanci pozdravili su takozvani anšlus s Nemačkom oduševljenjem. Represija je počela gotovo odmah.
Rođeni Austrijanac Adolf Hitler dugo je o tome sanjao. Odluku o pripojenju Austrije doneo je nakon što evropske sile nisu reagovale na njegovo kršenje Versajskog ugovora i ulazak vojske u demilitarizovano Porajnje 1936. godine.
Prethodno su nacistički aktivisti uspeli da potkopaju politički sistem u Austriji, kaže istoričar Oliver Rathkolb.
"Austrija je bila spremna da bude napadnuta", naglasio je.
Nemački južni sused imao je za ponuditi mnogo dobara: zlato i devizne rezerve, gvozdenu rudu i zalihe nafte, mnogo nezaposlenih radnika za automobilsku i avioindustriju i nekoliko borbenih divizija.
Austrijanci u tome nisu videli nikakav problem u martu 1938. Naprotiv, bili su ekstatični.
"To nije bilo slavlje, to je bila histerija", kaže Rathkolb.
Masa je bila na ulicama dok je Hilter sa svojim konvojem prolazio od granice do Beča, gde je formalno proglasio pripajanje. Na Heldenplacu ga je gledalo 250.000 ljudi.
Pogrom Jevreja počeo je odmah. Antisemitizam je "bio duboko ukorenjen u društvu", kaže Rathkolb.
Jevreje su njihovi sugrađani javno ponižavali. Bilo je slučajeva da su ih prisiljavali da čiste ulice četkicama za zube. Imovinu su im opljačkali komšije i kolege.
U prvim nedeljama nakon anšlusa u austrijskim zatvorima već je bilo 70 hiljada političkih zatvorenika.
Organizovane deportacije Jevreja počele su 1939. godine. Oko 130.000 je uspelo da pobegne iz zemlje, ali su 65.000 postali nacističke žrtve.
Međunarodna zajednica ostala je pasivna dok je Hitler "proždirao" Austriju. Jedina zemlja koja je protestovala u tadašnjoj svetskoj organizaciji, Ligi naroda, bio je Meksiko.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar