Menu 021

Putin nije pozvan na obeležavanje godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata

Na 80. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata, 1. septembra u Varšavi, uz domaćina, predsednika Poljske Andžeja Dudu, porukom "pamćenje i upozorenje" Evropljanima će se obratiti i predsednici SAD Donald Tramp i Nemačke Frank Valter Štajnmajer, dok predsednik Rusije Vladimir Putin nije pozvan.
Info 25.08.2019. | 14:27
"Očekujemo prisustvo 40 inostranih delegacija, oko 250 gostiju iz celog sveta, među njima predsednike, premijere, predsednike parlamenata, ministre spoljnih poslova, ministre odbrane, a takođe i izaslanike evropskih kraljevskih porodica. Na Trgu Pilsudskog govore će održati predsednici Poljske, Nemačke i SAD", rekao je šef kancelarije poljskog predsednika Kšištof Ščerski.
 
Poljska konzervativna stranka koja je na vlasti "Pravo i Pravda" odabrala je format obeležavanja izbijanja Drugog svetskog rata u krugu današnjih saveznika iz NATO i Evropske unije, kako bi izbegli predsednika Rusije koji na ovu godišnjicu, za razliku od prethodne okrugle, nije pozvan. 
 
Zbog ranijih sporova oko obeležavanja te godišnjice na poluostrvu Vesterplate sa vlastima Gdanjska gde vlada poljska opozicija, i zbog Donalda Trampa, centralna svečanost je premeštena prvi put iz Gdanjska u Varšavu. 
 
Šef kancelarije poljskog predsednika rekao je novinarima da će "Sećanje i upozorenje" biti glavni motiv govora predsednika Poljske, Nemačke i SAD u Varšavi, a naći će se i na prigodnom zvonu koje će biti poklonjeno gradu Vjelunj. 
 
"Poruka godišnjice treba da bude upozorenje za budućnost u međunarodnim odnosima. Da sećanje na Drugi svetski rat bude upozorenje za savremeni svet da se granice ne menjaju silom, da se paktovi ne sklapaju iza leđa i na štetu drugih država, da se ne popušta pred agresivnim potezima nekih zemalja zbog toga da se produži mir, što kasnije donosi još gori ratni požar", rekao je Ščerski. 
 
Prethodno će zajedno nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer i predsednik Poljske Andžej Duda u svitanje 1. septembra odati poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata u gradu Vjelunj u centralnoj Poljskoj, koji su Hitlerovi avioni ratnog vazduhoplovstva prvo bombardovali u 4:40 časova ujutru, dok je gradić spavao, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj. Tri četvrtine Vjelunja ostalo je u ruševinama, bombardovane su i bolnica i sinagoga, a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari jer preciznog spiska nema, poginulo oko 1.200 ljudi. 
 
"Vjelunj je bombardovan među prvima, sasvim bespomoćan, nevini grad bez ikakvog vojnog ili strateškog značaja. Da pokažu da je rat totalni, bombardovana je bolnica, crkva, sinagoga, samo da se zaseje teror i započne totalni rat", kazao je Ščerski. 
 
Pre 10 godina, na 70. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata Vladimir Putin, tada premijer, bio je jedini od 20 pozvanih predsednika vlada kome je pripala čast da se na poluostrvu Vesterplate obrati Evropljanima. Putin je tada pozvao i ostale zemlje Evrope da osude svoje grehe i zločine prošlosti i dogovore sa nacistima, isto onako kako je to učinila Rusija osudom pakta Ribentrop-Molotov o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog Saveza. 
 
"Od 1934. godine do 1939. godine trajala su nastojanja da se umire nacisti koji su preuzeli vlast u Nemačkoj. To je rađeno preko paktova i sporazuma koji su s moralne tačke gledišta bili neprihvatljivi, a politički opasni i loši", rekao je tada Putin. 
 
On je podsetio da je i Poljska 1934. godine sklopila pakt o nenapadanju sa Hitlerovom Nemačkom, a takođe i na Minhenski sporazum velikih sila sa Nemačkom iz 1938. godine čija je žrtva još pred rat bila Čehoslovačka. Na 70. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata Putin je takođe podsetio na strahovitu cenu kojom je plaćena pobeda u ratu, posebno u njegovoj zemlji, pošto su, kako je naglasio, čitavu polovinu od 50 miliona poginulih predstavljali građani Sovjetskog Saveza. 
 
"Samo oslobađanje Gdanjska odnelo je živote 53.000 vojnika Crvene armije. Za oslobađanje Poljske živote je položilo čak 600.000 crvenoarmejaca", rekao je tada Putin.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Sokrat
    25.08.2019 16:09
    Pogrešan stav
    Jedna reč uslovljava i odredila je da Ruska stolica bude prazna a to je "Katinska šuma". Dovoljno.
  • Andrija Šrek
    25.08.2019 15:54
    ...
    Pa dobro, da se radi o proslavi završetka II svetskog rata, trebalo bi ga pozvati.
    Prilikom napada Nemačke na Poljsku 1939. na snazi je bio pakt Ribentrop-Molotov i SSSR je sa druge strane takođe napao Poljsku, tako da je ovo izostavljanje potpuno opravdano.
  • Laloš
    25.08.2019 15:20
    Ovo je ozbiljna sramota i skandal jer su Rusi sa svim Sovijetskim narodima položili 25 miliona života za poraz Hitlera. Ovi koji će prisustvovati nisu dali ni trećinu stradalih. Ne volim ni ja previše Putina ali on ovde predstavlja žrtve Rusije a ne današnju Rusiju. Samo da podsetim Amerikanci su ušli na evropsko ratište u junu 44. kada su videli da će Rusi pre ili kasnije da zgaze Naciste i da izađu na La Manš. Amera je poginulo 500.000 vojnika Britanaca 700.000..... Sve u svemu ovo je velika sramota.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest