Od večeras, 7. jula, stupa na snagu zabrana grčkih vlasti o prelasku svih kopnenih graničnih prelaza prema Grčkoj od 23 časa do 7 sati ujutru.
Potrebno trostruko više sredstava za razvoj čiste energije da bi se izbegle najgore posledice po klimu
Dostizanje globalnog cilja neto nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. nemoguće je bez velikog ubrzanja razvoja čistih tehnologija, navodi se u najnovijem specijalnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA) o inovacijama u području čiste energije.
Foto: Pixabay
Kako prenosi Blumberg, na osnovu IEA izveštaja, donosioci odluka će morati u ovoj deceniji da utrostruče količine novca namenjene za istraživanje i razvoj dobijanja čiste energije u svrhu izbegavanja najgorih posledica koje nam klimatske promene mogu doneti. Isto važi i za privatne kompanije i investitore.
IEA je sprovela analizu više od 400 čistih energetskih tehnologija, naglašavajući da, iako obnovljive tehnologije koje se trenutno koriste mogu obezbediti znatno smanjenje emisija ugljen-dioksida, one same nisu dovoljne za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Veliki deo smanjenja emisija do 2050. zasniva se na tehnologijama koje još uvek nisu ušle u masovnu upotrebu, prenosi portal Klima101.
Dok su u proizvodnji električne energije emisije značajno smanjenje zahvaljujući napretku tehnologija obnovljivih izvora energije, a pre svega zbog sve veće prisutnosti vetroparkova i solarnih farmi, u drugim sektorima nephodne su inovacije i dodatne investicije, ne bi li se i na tim poljima redukovala emisija ugljen-dioksida.
"Bez dekarbonizacije transportnog sektora, ne postoje šanse za postizanje klimatskih ciljeva", izjavio je izvršni direkotr IEA Fatih Birol za Rojters.
Osim transportnog sektora, značajnu ulogu igra i teška industrija. Tehnologije koje obezbeđuju proizvodnju cementa, čelika i određenih hemikalija bez upotrebe uglja, postoje, ali se i dalje nalaze u ranim fazama razvoja, čekajući na investicije koje bi omogućile njihovu primenu u industrijskim razmerama.
Četiri najkritičnije tehnologije u koje je potrebno ulagati jesu skladištenje obnovljive energije, hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida iz atmosfere, energija biomase i proizvodnja čistog vodonika, koje su uglavnom u fazi razvoja i/ili su skupe.
Ukoliko bi se novac, koji se trenutno širom sveta izdvaja za oporavak privrede nakon pandemije novog koronavirusa, u sumama koje se broje milijardama dolara, uložio u tržište gorenavedenih novih tehnologija, moglo bi da se spreči emitovanje oko 60 milijardi tona ugljen-dioksida u atmosferu, što je duplo više nego što je globalno emitovano iz energetskog sektora u 2019, navodi se u specijalnom IEA izveštaju.
Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Inace, nuklearne elektrane proizvode cistu energiju i ne treba nikakav novac da se razviju jer odavno vec postoje. Jedan kvadratni metar moderne nuklearne elektrane menja 100 kvadratnih kilometara solarnih panela, U prvodu, jedna nuklearna elektrana u Srbiji proizvodila bi dovoljno struje za nas i za izvoz, a isto to u solarnaim panelima ne bi stalo na teritoriju Srbije, i radilo bi samo danju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.