Fondacija Rajts lajvlihud nagrade navela je među ovogodišnjim dobitnicima Aleša Beljackog i centar za ljudska prava Vjasna na čijem je čelu, za "odlučnu borbu za ostvarenje demokratije i ljudskih prava u Belorusiji".
Iranska advokatica Nasrin Sotudeh, koja je branila aktiviste, opozicione političare i žene optužene zbog skidanja marama, dobila je nagradu za "neustrašivi aktivizam, po ogroman lični rizik, u promovisanju političke slobode i ljudskih prava u Iranu".
Ranije ovog meseca 57-godišnja Sotudeh prebačena je iz zatvora u bolnicu severno od Teherana posle štrajka glađu za bolje zatvorske uslove i oslobađanje političkih zatvorenika u jeku pandemije. Ona je u međuvremenu prekinula štrajk glađu koji je počeo sredinom avgusta.
Sotudeh je uhapšena je 2018. pod optužbom za urotu i propagandu protiv iranskih vladara i osuđena je na 38 godina zatvora i 148 udaraca bičem.
Nagrada je takođe dodeljena američkom advokatu za građanska prava Brajanu Stivensonu zbog njegovih "inspirativnih napora da reformiše američki krivični sistem i unapredi rasno pomirenje suočeno sa istorijskom traumom".
Aktiviskinja za ekologiju i ljudska prava Loti Kaninghem Ren iz Nikaragve je četvrti laureat, a nagrada joj se dodeljuje "zbog neumorne posvećenosti zaštiti domorodačke zemlje i zajednica od eksploatacije i krađe".
"Ovogodišnji laureati ujedinjeni su u njihovoj borbi za jednakost, demokratiju, pravdu i slobodu. Suprotstavljajući se pravnim sistemima i diktatorskim političkim režimima oni su uspešno ojačali ljudska prava, osnažili građanska društva i osudili institucionalnu zloupotrebu", rekao je izvršni direktor Fondacije i nećak osnivača Ule fon Ukskul.
On je rekao da nagrada naglašava povećane pretnje demokratiji globalno. "Krajnje je vreme da svi mi koji podržavamo demokratiju širom sveta ustanemo i podržimo jedni druge", rekao je Ukskul.
Dobitnici dobijaju po milion kruna (110.100 dolara) a ceremonija uručenja nagrada biće organizovana virtuelno 3. decembra. Rajt lajvlihud nagradu ustanovio je švedsko-nemački filantrop Jakob fon Ukskul 1980. godine kako bi se odalo priznanje ljudima za rad na poljima za koja se ne može dobiti Nobelova nagrada. Među ranijim dobitnicima ove nagrade je i švedska ekološka aktiviskinja Greta Tunberg.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar