To je danas objavio londonski list Dejli mejl, uz podsećanje da je Karadžić (75) u sredu prebačen u Britaniju iz pritvora Tribunala u Hagu.
Dejli mejl piše da je zatvor na ostrvu Vajt u kanalu Lamanš, poznatiji po ranijem imenu Parkherst, izabran zato što u njemu Karadžiću ne bi trebalo da preti velika opasnost od drugih zatvorenika. Po londonskom listu, postojao je strah da bi u drugim velikim zatvorima Karadžić bio na meti osvetničkih napada islamskih terorista koji u njima služe kazne.
Iz izveštaja britanskog nadzornog organa iz 2019, Dejli mejl citira da su u zatvoru B kategorije na ostrvu Vajt smešteni "uglavnom seksualni prestupnici" i da "40 odsto populacije čine zatvorenici stariji od 50 godina".
"Mnogi od tih zatvorenika su starci, a neki i krhki", piše u tom izveštaju, po londonskom dnevniku.
Prosečan godišnji trošak po zatvoreniku u zatvoru na ostrvu Vajt iznosi oko 30.000 funti, precizira Dejli mejl, ali će u Karadžićevom slučaju ti troškovi za britanske poreske obveznike biti veći. Na ostrvu Vajt postoje dve zatvorske lokacije bivši Parkherst i Albani.
Parkherst je od vojne bolnice pretvoren u zatvor 1863. i u prošlosti je važio za jedan od najstrožih zatvora u Britaniji. Zatvor Albani izgradjen je šezdesetih godina dvadesetog veka. Na ostrvu Vajt kazne su služili neki od najozloglašenijih britanskih kriminalaca, poput mafijaša braće Krej, masovnih ubica Pitera Satklifa i Jana Brejdija i zlostavljača dece, nekadašnje rok zvezde Gerija Glitera.
Ostrvo Vajt je grofovija u jugoistočnoj Engleskoj i najveće englesko ostrvo. Od obala Hempšira udaljeno je između dve i pet milja. Najbliži veliki gradovi na kopnu su Portsmaut i Sautempton. Na ostrvu Vajt živi 138.000 stanovnika.
Pre nego što je prebačen na ostrvo Vajt, Karadžić je u pritvoru u Ševeningenu bio od kraja jula 2008, kada je bio uhapšen u Srbiji. Haški sud je 20. marta prošle godine pravosnažno osudio Karadžića na doživotni zatvor.
Apelaciono veće sudskog Mehanizma, pravni naslednik Haškog tribunala, time je usvojilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Karadžić, u martu 2016, bio osudjen na 40 godina zatvora. Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Apelaciono veće je Karadžića pravosnažno oslobodilo optužbe za genocid u još šest opština u BiH. Prvu optužnicu protiv Karadžića, za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je podigao u novembru 1995.
Komentari 6
NS
Znaci cilj im je bio da mi kao narod budemo optuzeni za grnocid a ne samo Karadzic individualnom krivicom.
Ne trudi se Engleska toliko i ne trosi toliko novca samo zbog jednog coveka od 75 god njoj je pravi cilj nasa drzava!
xqt
Bili Piton
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar