Građani Nemačke danas biraju novi parlament i političko usmerenje nakon Angele Merkel

Građani Nemačke danas biraju novi saziv parlamenta, čime posredno odlučuju i o nasledniku kancelarke Angele Merkel i smeru kojim će se zemlja kretati.
Glavna borba vodi se između konzervativnog bloka Angele Merkel, socijaldemokrata i opozicione stranke Zeleni.
 
Konzervativna koalicija, koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU), bori se da izbegne poraz od Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), prvi od 2002. godine. Te tri stranke sada čine veliku crno-crvenu koaliciju.
 
Najnovije ankete ukazuju na tesnu trku demohrišćanskog bloka CDU-CSU i socijaldemokrata, kojima daju blagu prednost, dok su Zeleni na trećem mestu.
 
Očekuje se da u Bundestag uđu i partije koje su i do sada imale poslanike, liberalna Slobodna demokratska stranka (FDP), ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) i Levica, koja je na krajnje levim pozicijama.
 
CDU, aktivna u celoj zemlji sa izuzetkom Bavarske, i CSU, koja deluje samo u Bavarskoj, istakle su kao kandidata za kancelara Armina Lašeta, guvernera najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija.
 
Socijaldemokrate su se odlučile za dosadašnjeg vicekancelara i ministra finansija Olafa Šolca, a kandidatkinja Zelenih je kopredsednica stranke Analena Berbok.
 
Rejting Šolca je rastao poslednjih nedelja, uz pad podrške njegovim rivalima, predsedniku CDU Lašetu i Analeni Berbok. Šolca su građani proglasili i pobednikom sve tri televizijske debate kandidata za kancelara.
 
Ankete pokazuju da nijedna stranka neće dobiti 30 odsto glasova, što bi bio rekordno slab rezultat prvoplasirane partije u Nemačkoj. Pobednička partija do sada je najmanje glasova dobila 1949. godine, kada je CDU osvojila 31 odsto.
 
Takav ishod će gotovo izvesno dovesti do dugih pregovora o novoj vladajućoj koaliciji.
 
Osvajanje prvog mesta bio bi veliki podsticaj za socijaldemokrate, koje su dale tri od osam posleratnih kancelara, ali su u 12 od poslednjih 16 godina bile slabiji partner u vladama Angele Merkel.
 
Broj mogućih koalicija je velik. Ukoliko ne bude ponovo formirana velika koalicija CDU-CSU i SPD, što u ovom trenutku obe strane isključuju, analitičari ukazuju da su realne tri opcije.
 
Prva je takozvana "semafor koalicija" SPD, Zelenih i FDP, kod koje glavnu prepreku predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.
 
Savez koji mnogi smatraju najvećom šansom Armina Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima. Za tu "Jamajka koaliciju", prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.
 
U obzir dolazi i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Levice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu nemačke spoljne politike, pošto se Levica zalaže za okončanje svih misija nemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a.
 
Olaf Šolc je u više navrata naglasio da bilo kakvo učešće u vladi čija bi okosnica bile socijaldemokrate, podrazumeva privrženost NATO-u i vrednostima EU.
 
Vodeće stranke iznose različite stavove u pogledu ekonomije i klimatskih promena.
 
Dok Lašet insistira da ne treba da bude povećanja poreza u vreme oporavka od pandemije korona virusa, Šolc i Berbok se zalažu za povećanje poreza najbogatijim Nemcima, kao i minimalne zarade.
 
Kad je reč o borbi protiv klimatskih promena, konzervativci polažu nade u tehnološka rešenja i tržišni pristup, dok Zeleni žele da znatno povećaju cene ugljenika i da okončaju upotrebu uglja ranije nego što je planirano. Socijaldemokrate ističu potrebu zaštite radnih mesta dok najveća evropska ekonomija prelazi na energiju koja je u većoj meri zelena, navodi Asošiejted pres.
 
Merkel, koja je i dalje veoma popularna u Nemačkoj, objavila je 2018. godine da se neće kandidovati za peti kancelarski mandat, usled čega su današnji izbori prvi u posleratnoj Nemačkoj na kojima se aktuelni kancelar ne bori za reizbor.
 
Odlazeća kancelarka nije samo jedina žena, već je i najmlađa osoba koja je preuzela tu funkciju, pošto je 22. novembra 2005. imala 51 godinu. Ona je 16 godina kancelarka, a duge mandate na čelu vlade imala su još dva nekadašnja lidera CDU, Helmut Kol (1982–1998) i Konrad Adenauer (1949–1963).
 
Na izborima učestvuje 47 stranaka, što je rekord od ujedinjenja dve Nemačke 1990. godine, ali šanse za ulazak u parlament ima mali broj njih.
 
Pravo glasa ima 60,4 od 83 miliona stanovnika Nemačke.
 
Na prethodne parlamentarne izbore, 2017. godine, izašlo je 76,2 odsto gradjana Nemačke s pravom glasa. Rekordna izlaznost na izborima bila je 91,1 odsto, 1972. godine, u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Najmanji odziv birača zabeležen je 2009. godine, 70,8 odsto.
 
Birači mogu da glasaju na biračkom mestu ili poštom. Udeo gradjana koji glasaju putem pošte u stalnom je porastu i iznosio je 28,6 odsto 2017. godine. Zbog pandemije korona virusa, sada se očekuje novi rekord.
 
Odmah nakon zatvaranja biračkih mesta u 18.00, biće objavljeni rezultati na osnovu izlaznih anketa, odnosno izjašnjavanja građana za koga su glasali, neposredno po izlasku sa biračkih mesta.
 
Nešto kasnije će biti objavljene prve projekcije, a "privremeni rezultati" posle ponoći ili ujutru. Do objave zvaničnih konačnih rezultata može da prođe i nekoliko sedmica.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Preminuo Kolin Pauel

Prvi Afroamerikanac na mestu državnog sekretara SAD, Kolin Pauel, preminuo je danas od posledica virusa kovid19 u 85. godini, javlja CNN.