Za 021.rs neki od njih su pričali kako izgleda njihov život od kada su ruski vojnici ušli u zemlju.
Bivša ukrajinska novinarka koja je do početka rata rukovodila zubarskom klinikom, Katerina Ivanova trenutno se nalazi u predgrađu Kijeva. Kao volonterka prikuplja novac i kupuje lekove i medicinsku opremu i priprema i odnosi hleb onima kojima je potreban.
Kako navodi za 021.rs rat je "prekinuo mnoge logističke lance", apoteke u delu grada u kom živi ne rade i mnogi ljudi koji boluju od raka, dijabetesa i drugih bolesti su ostali bez neophodnih lekova.
"Imam ugovor sa velikim medicinskim skladištem gde sam ranije kupovala lekove za zubarsku kliniku, pa sada, u komunikaciji sa lokalnom zajednicom, kupujem lekove za njih. To mi ispunjava dan. Takođe brinem za decu - imam ih dvoje. Komšije su otišle u Poljsku, nisu povele psa. Tako da hranim i njihovog psa. Takve male stvari pomažu da se pronađe smisao i nastavi sa životom", priča ova Ukrajinka.
Ceo komšiluk je vrlo solidaran, kaže i dodaje da je u poslednjih nekoliko dana upoznala više ljudi nego u poslednje tri godine.
"Neko sprema hleb, neko nosi hranu onima kojima je potrebna. Mnogi muškarci su se pridružili teritorijalnoj odbrani. Svi rade šta mogu", ističe.
Kako kaže za 021.rs, rat je promenio njen život i život njene porodice.
"Ne možemo da radimo trenutno, neki od kolega su napustili Kijev u potrazi za bezbednijim mestom, kao i mnogi naši pacijenti. Deca ne idu u školu. Ostajemo kod kuće i pokušavamo da živimo normalno, koliko god je to moguće", kaže Katerina.
Prvih pet dana je sa porodicom spavala na podu, ispod stepenica.
"Moj sin je nazvao ovo malo sklonište 'soba Harija Potera'. Sada se usuđujemo da spavamo u krevetima, ali sve u našem skloništu je pripremljeno", navodi.
Kaže da Ukrajinci osećaju fantastičnu podršku širom sveta, ali da ne zna šta bi, osim toga da "NATO zaštiti njihovo nebo" moglo zapravo da pomogne.
"Ne znam kada će se ova noćna mora završiti, ali to je moja najveća želja. Ne mogu da gledam kako se uništavaju ljudski životi, ubijaju deca i uništavaju gradovi. Ako Rusija prestane da se bori, neće biti rata. Ako Ukrajina prestane da se bori, neće biti Ukrajine", tvrdi Katerina.
Konstantin Jaremenko se preselio iz Kijeva na zapad Ukrajine, zato što je Kijev bio granatiran i morao je da pomogne roditeljima da se presele iz Zaporožja i odu za Poljsku.
Za 021.rs prisetio se prvog dana rata.
"Dan mi je počeo zvukom tri bombe koje su eksplodirale u blizini. Probudile su me. Nikad neću zaboraviti taj osećaj. Onda sam pripremio kuću, blokirao prozore, skupio sve važne stvari blizu ranca, stavio tansportere za mačke pored vrata, pripremio krevet u hodniku gde imam dva zida između mene i potencijalne eksplozije. Novac i hranu sam pripremio pre početka rata. Bio sam spreman i uradio sam to nekoliko nedelja ranije. Niko mi nije verovao da je najgori scenario moguć. Bio sam u pravu", priča Konstantin za naš portal.
Sada volontira i pomaže ljudima da se povežu. Takođe, on drži besplatne joga časove kako bi pomogao ljudima da se opuste u kriznoj situaciji.
"Pomaže da se ne misli o ratu i smrtima. Kada pomažeš oslobođen si straha", ističe.
Ljudi se, kaže, suočavaju sa različitim emocijama - "neki su hrabri, neki krive jedni druge, a neki su veoma agresivni prema neprijateljima".
Dmitro Nakonečnji je trenutno u Lavovu. Njegov glavni cilj je, ističe, da pomogne ukrajinskoj ekonomiji, pa, u skladu sa tim pokušava da nastavi uobičajene poslovne aktivnosti.
"Osim toga doniram u fondove, pružam logističku pomoć kod smeštaja za izbeglice i slično", dodaje.
Kako kaže za 021.rs, njegov dan se nije mnogo promenio sa početkom rata. Jedina nova stvar su, navodi, česti pozivi od ljudi koji traže privremeno sklonište pre nego što krenu dalje u Evropu.
"Moj grad je bezbedan. Izbeglice, zatvorene radnje i povremene vazdušne uzbune su jedini podsetnici na ono što se dešava. Skoro svi koje poznajem su uključeni u neki vid volonterskih aktivnosti - od besplatnog prevoženja ljudi do grupa za emocionalnu podršku", priča Dmitro.
Dmitro kaže da Ukrajinci vide i cene podršku koju dobijaju, ali da je uvek potrebno više. Ne očekuje da će se rat brzo završiti jer smatra da Rusija ima dovoljno ljudstva da nastavi da vodi aktivan rat bar još nekoliko meseci.
"Čak i nakon pobede, imaćemo mnogo posla. A pošto su naše poljoprivredne aktivnosti trenutno 'zamrznute', globalna kriza nije daleko", zaključuje.
Prema navodima UNCHR, Ukrajinu je od prvog dana ruske invazije napustilo više od 1,5 miliona ljudi, a taj broj raste iz dana u dan. Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Frandi izjavio je da se u narednim danima očekuje da će biti pređen broj od dva miliona ukrajinskih izbeglica.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
_sudnica.jpg "Albanac u Hagu svedočio o maltretiranju koje je preživeo u pritvoru OVK")
Komentari 3
B
Ukrajina je tamo gde je. Ljudi koji tamo zive su jednostavno tamo i ne mozete ih pomeriti ni unistiti. "Ukrajina treba da bude most izmedju Istoka i Zapada. Za Ruse to nikad nece biti samo jos jedna susedna zemlja". Ovo je napisao Kisindzer 2014.
Goran
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar