Njena najbolja prijateljica Dijala izašla je nakon nje i takođe se srušila na pod. Tokom sledećeg sata onesvestilo se devet drugih devojčica i jedan dečak iz škole Federal 1. Padali su u nesvest u učionicama, WC-ima ili u školskom dvorištu. Još 22 učenika prijavila su druge neobične simptome, poput povraćanja i glavobolje.
Esmeraldina mama Gledis dobila je SMS od nećake koja joj je poručila da odmah dođe u školu. Pronašla je Esmeraldu kako leži u dvorištu škole, nesposobna da govori ili stoji. Dijala je pala pokraj nje. Grupa druge dece takođe je ležala na podu.
Nekoliko učenika je prijavilo miris nečeg dimljenog, Esmeralda je rekla da ju je miris podsetio na lišće koje gori, zbog čega su vlasti posumnjale da je u ovaj događaj bila upletana marihuana. Međutim, sva testiranja na drogu bila su negativna. Lekari su zaključili da su Esmeralda i drugi učenici imali napade panike. Do sledećeg jutra sva deca su se potpuno oporavila.
Dve nedelje kasnije, 7. oktobra, u srednjoj školi u Bočilu, u meksičkoj državi Čijapas, najmanje 68 dece se onesvestilo, povraćalo ili bilo dezorijentisano. Desetine njih završila su u bolnici. Ovog puta testovi su otkrili tragove kokaina kod četvoro učenika.
Četiri dana nakon toga, 11. oktobra, dogodio se novi incident u srednjoj školi Federal 1 u Tapačuli; ovaj put se onesvestilo 18 dece, opet mahom devojčice. Gledis je ponovo dobila poruku i odjurila u školu.
Kad je stigla, njena ćerka je bila dobro, ali ubrzo je rekla da oseća neobičan miris paljevine i učinilo joj se da vidi krv. Nakon toga je opet pala u nesvest. Vlasti su nakon drugog incidenta u školu poslale pse koji su tražili drogu, ali nisu ništa pronašli, piše Biznis insajder.
Tokom sledeća dva meseca u najmanje šest srednjih škola u četiri meksičke države, međusobno udaljene stotinama kilometara, došlo je do epizoda masovnih nesvestica. Pozlilo je 227 dece, većinom devojčica. Nekoliko učenika bilo je bolesno danima ili nedeljama.
Gledis nije verovala lekarima koji su rekli da se radilo o napadima panike. Kao i drugi roditelji, zabrinula se da joj se ćerka drogira. Tokom prve posete bolnici porodica je dodatno platila krvne pretrage na marihuanu, kokain, opioide, metamfetamin i druge amfetamine. Svi su bili negativni.
Na društvenim mrežama i u meksičkim medijima pojavile su se razne teorije o mogućem uzroku; neki su naveli da se radi o trovanju đubrivom, retkoj bakterijskoj bolesti ili udisanju dima. Članak u "El Paisu", španskim novinama, piše da se možda u izvorima vode nalazila "nepoznata materija".
Epidemiolog Karlos Alberto Pantoja Melendez zainteresovao se za epizode nesvestice i napravio sopstvenu analizu. Jednu po jednu odbacio je gotovo sve moguće teorije.
"Možemo da isključimo droge budući da su skoro svi učenici bili negativni na testovima. Da je u pitanju droga, već bismo znali", kazao je.
Što se tiče bakterija u hrani ili piću, insekticida ili toplotnog udara, teško da bi svim učenicima simptomi došli istovremeno, smatra Melendez. Prema njegovom mišljenju, preostala je samo još jedna mogućnost - masovna histerija.
Napisao je 60 naučnih radova na temu masovnih histerija. Na kraju je još stručnjaka potvrdilo Pantojinu tezu.
Masovna histerija je redak psihološki fenomen pri kojem nakon jednog incidenta neobičnih simptoma (nesvestica, napadi, itd.) i druge osobe nehotice ponavljaju iste simptome. "Epidemije" masovne histerije mogu trajati nekoliko sati ili meseci, a javljaju se posebno u sredinama sa strogom hijerarhijom, gde ljudi provode puno vremena zajedno, kao što su verske ustanove i škole.
U Švedskoj su, na primer, zabeleženi brojni slučajevi dece izbeglica sa sindromom rezignacije. U 2011. u Njujorku veći broj učenika počeo se nekontrolirano da se trza. Od 2016. do 2018. u Nepalu učenike su hvatali masovni napadi plača i vikanja. Više od 1.000 dece 1962. godine u Tanzaniji nije moglo da prestane da se smeje mesecima.
Naime, od početka cele ove neobične situacije radna pretpostavka je bila da između škola u kojima je došlo do slučajeva nesvestica nema neke povezanosti. Međutim, krajem marta Melendez se čuo s epidemiološkinjom u Verakruzu, koja je rekla da su učenici iz škole "Técnica" bili u istoj WhatsApp grupi kao i oni iz škole Federal 1 u Tapačuli. U grupi su se delile vesti o prvim epizodama nesvestice.
Pantoja Melendez procenjuje da je uspeo da zabeleži prvi slučaj masovne histerije koja se širila onlajn, a za svoju tezu dobio je podršku još naučnika, kao što je dr Robert Bartholomev, profesor psihologije sa Univerziteta u Auklandu. On je konstatovao kako je komunikcija učenika preko aplikacija i društvenih mreža ili WhatsApp uzrok nesvestica devojaka u Meksiku kao i da se radilo o očiglednom repliciranju simptoma.
Prvi znakovi da društvene mreže mogu širiti slučajeve masovne histerije pokazali su se za vreme lokdauna u Velikoj Britaniji i još nekim zemljama kad je kod tinejdžera uočena pojava tikova nakon što su na TikToku gledali video zapise o ljudima s Turetovim sindromom.
Komentari 1
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar