Malo Nemaca kupuje sebi stanove: Više je razloga za to
Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
U Nemačkoj živi više od 83 miliona stanovnika na području od 357.580 kvadratnih kilometara. Od toga manje od polovine živi u sopstvena četiri zida. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, 2022. godine je 47 odsto nemačkih domaćinstava živelo u svoja četiri zida, a ostalih gotovo 53 odsto kao podstanari, što Nemačku stavlja na apsolutno dno u Evropi, ako se izuzme Švajcarska, piše Dojče vele.
Najviši procenat vlasništva nekretnina imaju Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora. U tim zemljama više od 90 odsto stanovništva živi u svojoj kući ili stanu.
Ali, zašto su razlike toliko velike?
Industrijalizacija i migracije iz sela u grad
Nemačka ima tako mali procenat vlasništva u poređenju s jugom i istokom Evrope pre svega zbog istorijskih razloga. Oni sežu u 19. vek, u vreme nakon francusko-pruskog rata i osnivanja Nemačkog carstva 1871. U to vreme Nemačka se razvila iz kasnofeudalne poljoprivredne zemlje u industrijsku naciju. A to znači da su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi tamo pronašli posao. Trebalo je, dakle, izgraditi brzo i mnogo jeftinih stanova.
Između 1880. i 1900. širom Nemačke niču veliki industrijski centri. Upravo iz tog vremena i potiče pojam "kasarne za stanovanje", što je opis za krajnje spartanski i vojnički životni standard koji je tamo prevladavao. Pojam je označavao i stambenu bedu u Nemačkom carstvu gde su velike mase u gradovima poput Berlina ili u Rurskoj oblasti živele u katastrofalnim uslovima.
Milioni beskućnika nakon Drugog svetskog rata
Nakon Drugog svetskog rata pritisak na stambeno tržište se, zbog uništavanja, dodatno povećao. Uništena je infrastruktura, kuće i brojni stanovi. Pritom treba dodati i milione prognanih iz istočnih krajeva Nemačke koji su tada pripali Poljskoj. Gotovo 21 milion ljudi tražilo je novi dom neposredno nakon završetka rata, a nedostajalo je oko 5,5 miliona stanova.
Nova vlast je pokušavala da brzo stvori novi životni prostor i to uz pomoć čitavog niza mera, a istovremeno se pokušavalo da se spreči eksplozivan rast stanarina zbog nestašice stambenog prostora.
Zato je stanogradnja proglašena za apsolutni prioritet.
"Izgradnja stanova je najvažniji uslov za to da se nemački narod odvede ka političkom, ekonomskom, ali i etičkom i kulturnom oporavku", rekao je u februaru 1950. tadašnji kancelar Konrad Adenauer govoreći o stambenoj krizi.
"Četvrtina stambenog fonda bila je izgubljena u ratu", navodi Konstantin Kolodilin iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).
U nekim gradovima stepen oštećenja bio je i znatno viši. Stanogradnja je proglašena za nacionalni prioritet.
Bum stanogradnje pedesetih
Godine 1950. konačno je donet tzv. prvi Zakon o stanogradnji. Kao rezultat tih mera, u godinama nakon rata izgrađeno je više od pet miliona novih stanova. Nestašica stanova bila je velika i u Istočnoj Nemačkoj. Istovremeno s prvim Zakonom o stanogradnji na Zapadu, i u DDR-u je donet tzv. Zakon o obnovi kako bi se podstakla stanogradnja. Taj zakon je sredinom pedesetih podstakao montažnu izgradnju stambenih blokova sovjetskog tipa, tipičnih za istok Evrope.
"U pedesetim i šezdesetim godinama pretežno su građeni stanovi za iznajmljivanje u vlasništvu građevinskih zadruga. Kao rezultat toga, postojao je visok procenat stanara", objašnjava profesor Ginter Fornholc, specijalizovan za istoriju gradnje.
Od tada se stopa podstanara neznatno promenila. Neke zgrade su prešle u vlasništvo kompanija za nekretnine, ali u stanovima su ostali podstanari.
Raznoliko tržište nekretnina za iznajmljivanje
Mihael Fojgtlender iz Nemačkog ekonomskog instituta (IW) ukazuje na još jedan razlog zašto manje od polovine svih nemačkih domaćinstava živi u svoja četiri zida, a mnogi su i u socijalno finansiranim društvenim stanovima.
"U Nemačkoj nikad nije bila izrazito podsticana kupovina nekretnina", kaže on.
Na nemačkom stambenom tržištu postoje i specifičnosti koje se ne baziraju samo na istoriji. Ponuda nekretnina za iznajmljivanje veoma je raznolika, kaže Fojgtlender.
"U drugim zemljama zapravo teško mogu da se iznajme porodične kuće ili stanovi visokog kvaliteta i tako različitih veličina", kaže on.
Osim toga, u Nemačkoj stanovništvo ne živi isključivo u velikim gradovima, kao npr. u Francuskoj. Stanovništvo u Nemačkoj je relativno dobro raspoređeno po teritoriji zemlje.
Pronaći stan u Berlinu - lutrija
Procenat vlasništva na kraju zavisi i od regiona u Nemačkoj. On je posebno nizak u većim nemačkim gradovima: u Berlinu, manje od 14 odsto. Slično je i u Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu ili Minhenu. U ruralnim sredinama, pak, znatno više ljudi živi u svoja četiri zida, nešto više od polovine. Najveći procenat vlasništva je u Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji.
Visoki troškovi kupovine i izgradnje
Fornholc smatra da na tržištu iznajmljivanja stanova vladaju dobri uslovi. Zaštita stanara u Nemačkoj relativno je visoka. Istovremeno, uslovi da sami dođete do nekretnine nisu baš laki.
Zbog raznih strogih građevinskih propisa, troškovi izgradnje nekretnine relativno su visoki, a to važi i za dodatne troškove pri kupovini nekretnine, poput poreza na promet nekretnina, koji u Nemačkoj sada iznosi čak 6,5 odsto.
Poređenja radi, u SAD je porez na promet nekretnina samo 0,3 procenta. Osim toga, u Nemačkoj su i javni beležnici i trgovci nekretninama osetno skuplji. Fojgtlender takođe propratne troškove prilikom kupovine nekretnine u Nemačkoj smatra veoma velikom preprekom pri kupovini sopstvenog krova nad glavom.
"Samo za te troškove morate da uštedite oko deset do dvanaest odsto kupoprodajne cene", kaže stručnjak.
Mnogi i nemaju pristup tržištu nekretnina, jer, prema statistikama, samo oko 15 odsto svih stanara raspolaže ušteđevinom od oko 60.000 evra. Propratne troškove banka ne pokriva kreditom, već kupci moraju da raspolažu tom svotom.
Pročitaj još
Nije loše što Nemci nemaju svoje domove
S tačke gledišta ekonomiste Kolodilina, činjenica da u Nemačkoj ima relativno malo vlasnika nekretnina nije nužno loša stvar. U inostranstvu Nemcima zavide na još kvalitetnom tržištu nekretninama.
"Ni 100 odsto podstanara, ni 100 odsto vlasništva nad nekretninom nisu korisni za društvo i privredu", smatra Kolodilin.
U nekim zemljama je jedini način da se živi u gradskim područjima - kupovina nekretnine. Ako to sebi ne možete da priuštite, na kraju ćete morati da smanjite druge troškove ili da putujete daleko na posao. Osim toga, stambeno tržište je nestabilnije kod tržišta s visokom stopom vlasništva.
"Cene rastu i sve više fluktuiraju, što ne doprinosi po svaku cenu stabilnosti tržišta", zaključuje stručnjak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Najmanje 300 škola u Italiji evakuisano nakon pretnji bombama
11.11.2026.•
0
Najmanje 300 škola u Italiji evakuisano je danas nakon što su na njihove imejl adrese stigle identične poruke sa pretnjama bombama, u kojima se preti i italijanskoj premijerki Đorđi Meloni.
Mađar: Ne postoji jeftin ruski gas, cena se vezuje za evropsku berzu TTF
11.11.2026.•
4
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da ne postoji jeftin ruski gas za Mađarsku.
Kompanije od danas ponovo mogu da isplaćuju plate preko računa u Alta banci Bitolj
11.11.2026.•
0
Narodna banka Severne Makedonije saopštila je da će kompanije koje su redovno isplaćivale zarade preko Alta banke Bitolj od danas ponovo moći to da rade.
Španija u generalnom štrajku zbog visokih troškova stanovanja
11.11.2026.•
3
Više miliona radnika u Španiji stupilo je u generalni štrajk, sa zahtevom da vlada reši veliku stambenu krizu u zemlji.
Američki ministar finansija hitno premešten u vojnu bazu zbog iranske pretnje smrću
11.11.2026.•
0
Američki ministar finansija Skot Besent premešten je iz svoje rezidencije u Vašingtonu u vojnu bazu zbog pretnji po njegov život koje su, prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, upućene iz Irana.
Putnik na letu za Nju Orleans tvrdio da ima bombu
11.11.2026.•
0
Muškarac (34) je uhapšen nakon što je tokom leta kompanije "Junajted erlajns" iz Njuarka za Nju Orleans rekao članovima posade da ima bombu, saopštila je kancelarija šerifa okruga Džeferson.
Zatvori u Engleskoj i Velsu krcati: Prevremeno pušteno još 650 zatvorenika
11.11.2026.•
2
Britanska vlada pustila je na slobodu još 650 zatvorenika u okviru trećeg talasa programa prevremenog otpuštanja sa ciljem da se smanji prenatrpanost zatvora širom Engleske i Velsa.
Mađarska nije odobrila Ukrajini otvaranje preostala dva pregovaračka klastera sa EU
11.11.2026.•
1
Mađarska je na sastanku Radne grupe za proširenje i zemlje koje pregovaraju o pristupanju EU odbila da odobri rezultate skrininga za klastere 4 i 5 u okviru pregovora Ukrajine o pristupanju EU.
Peter Mađar: Srbija i njeno novo rukovodstvo mogu da računaju na Mađarsku
11.11.2026.•
7
Premijer Mađarske Peter Mađar izjavio je da Srbija i njeno novo rukovodstvo mogu da računaju na Mađarsku i da bi želeo da među prvima poseti novo rukovodstvo ili da ga ugosti u svojoj zemlji.
Ministar odbrane SAD: Postupak za moje smenjivanje je politički spektakl, farsa i sabotaža
10.11.2026.•
0
Ministar odbrane SAD Pit Hegset ocenio je pokretanje postupka da bude smenjen kao "politički spektakl", "farsu" i "sabotažu" i to protiv američkih vojnika, prenosi Asošijeted pres.
Nakon 14 dana od izbora novi saziv izraelskog Kneseta počeo sa radom
10.11.2026.•
1
Nakon što je svih 120 članova izraelskog parlamenta Kneseta pojedinačno položilo zakletvu, sekretar Kneseta uputio je najbolje želje 26. sazivu parlamenta.
FOTO, VIDEO Više od 50 vozila učestvovalo u dva lančana sudara u Bugarskoj: Poginulo više od 12 osoba
10.11.2026.•
3
Više od 12 osoba poginulo je jutros u dva lančana sudara na auto-putu Trakija u jugoistočnoj Bugarskoj, u kojima je, prema prvim podacima, učestvovalo oko 50 automobila i kamiona.
Nastavljaju se rusko-ukrajinski pregovori pod pokroviteljstvom SAD: Danas sastanak u Abu Dabiju
10.11.2026.•
2
Delegacije Rusije i Ukrajine trebalo bi danas da učestvuju u pregovorima u Abu Dabiju, uz posredovanje SAD što je prvi takav susret od februara prošle godine.
Suđenje za ubistvo Čarlija Kirka počeće u junu 2028. godine i trajaće 105 dana
10.11.2026.•
2
Sudija Toni Graf iz Jute doneo je dugo iščekivanu odluku o datumu suđenja Tajleru Robinsonu, optuženom za ubistvo konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.
Zvaničnica Hrvatske: Ne blokiramo niti ucenjujemo Crnu Goru, ona ide brzinom puža, a trebalo bi da leti
10.11.2026.•
5
Hrvatska ne blokira niti ucenjuje Crnu Goru, već je veoma jasno, transparentno i blagovremeno iznela šta očekuje od te zemlje.
U Abu Dabiju sutra pregovori Rusije i Ukrajine
09.11.2026.•
3
Ruski, ukrajinski i američki pregovarači prvi put od februara treba da razgovaraju o okončanju rata u Ukrajini, a očekuje se da bezbednosne garancije budu glavna tema.
Uhapšen vozač autobusa "Niš ekspresa" koji se u nedelju prevrnuo u Hrvatskoj
09.11.2026.•
0
Hrvatska policija uhapsila je 55-godišnjeg državljanina Srbije, vozača autobusa koji je u nedelju 8. novembra sleteo sa auto-puta kod Ivanjić-Grada i prevrnuo se.
Uhapšen brat Viktora Orbana
09.11.2026.•
17
Brat Viktora Orbana, Aron Orban, priveden je zbog sumnje na trgovinu ljudima, objavio je mađarski premijer Peter Mađar na Fejsbuku.
Pijanista pao sa kruzera u Tihi okean: Posle devet sati pronađen živ u vodi
09.11.2026.•
2
Pijanista koji je pao sa kruzera kompanije "Rojal Karinijen" u Tihi okean pronađen je oko 32 kilometra od kalifornijske obale, nakon što je devet sati proveo u vodi, saopštili su danas američki zvaničnici.
Vučićev poraz na izborima građanima Hrvatske bio važnija tema od inflacije i poskupljenja
09.11.2026.•
8
Poraz Aleksandra Vučića na izborima u Srbiji bio je najvažnija tema za građane Hrvatsle u proteklom mesecu, ispred inflacije i povećanja cena, prema novom CRO Demoskop-u.
Saobraćajni veštak: Da su putnici autobusa "Niš ekspres" bili vezani, to bi umanjilo posledice
09.11.2026.•
4
Sudski veštak za saobraćaj Krunoslav Ormuž ocenio je da je umor vozača najverovatniji uzrok teške saobraćajne nesreće autobusa srpskih registarskih oznaka koja se u nedelju dogodila na auto-putu A3 u Hrvatskoj.
Komentari 9
pusti price snjezana
ja
Svaka država koja ne vodi računa o tome da je građanima dostupna kupovina stambenomg prostora je država u kojoj vlada isključivo interes u toj oblasti.
Ovo kod nas je, kako mi već znamo dodatih naš izvorni šarm svemu, baš, baš. Evo Novi Sad, ko daje eto nekih 3300 po m2 u NS, pojedini delovima kao nešto atraktivniji delovi grada (ne znam po kom kriterijumu)? Ko može da ima toliko para ili koliko glup može biti ako ga kupuje da stanuje u njemu a ima tolike pare?
Napravi se zrgrada od 100 stanova, godinu dana kasnije pet stanova useljeno. Posle se i izda koji, ne žive vlasnici, nema parking mesta dovoljno, gradnja bofl ali 3300 eura m2???
Koliko ono beše porez na drugu i svaku sledeću nekretninu?
Koliko bi Nemcima trebalo da se preokrene vlasnička struktura, par meseci uz odgovarajuču promenu poreske politike na porez na imovinu? Tako i kod nas. Samo glavni baja je upravo u najboljim mogućim odnosima, toliko su dobri dam im ruku ne vadi iz džepa, sa baš investitorima. Lokalne baje nisu ništa bolje.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar