Malo Nemaca kupuje sebi stanove: Više je razloga za to
Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
U Nemačkoj živi više od 83 miliona stanovnika na području od 357.580 kvadratnih kilometara. Od toga manje od polovine živi u sopstvena četiri zida. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, 2022. godine je 47 odsto nemačkih domaćinstava živelo u svoja četiri zida, a ostalih gotovo 53 odsto kao podstanari, što Nemačku stavlja na apsolutno dno u Evropi, ako se izuzme Švajcarska, piše Dojče vele.
Najviši procenat vlasništva nekretnina imaju Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora. U tim zemljama više od 90 odsto stanovništva živi u svojoj kući ili stanu.
Ali, zašto su razlike toliko velike?
Industrijalizacija i migracije iz sela u grad
Nemačka ima tako mali procenat vlasništva u poređenju s jugom i istokom Evrope pre svega zbog istorijskih razloga. Oni sežu u 19. vek, u vreme nakon francusko-pruskog rata i osnivanja Nemačkog carstva 1871. U to vreme Nemačka se razvila iz kasnofeudalne poljoprivredne zemlje u industrijsku naciju. A to znači da su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi tamo pronašli posao. Trebalo je, dakle, izgraditi brzo i mnogo jeftinih stanova.
Između 1880. i 1900. širom Nemačke niču veliki industrijski centri. Upravo iz tog vremena i potiče pojam "kasarne za stanovanje", što je opis za krajnje spartanski i vojnički životni standard koji je tamo prevladavao. Pojam je označavao i stambenu bedu u Nemačkom carstvu gde su velike mase u gradovima poput Berlina ili u Rurskoj oblasti živele u katastrofalnim uslovima.
Milioni beskućnika nakon Drugog svetskog rata
Nakon Drugog svetskog rata pritisak na stambeno tržište se, zbog uništavanja, dodatno povećao. Uništena je infrastruktura, kuće i brojni stanovi. Pritom treba dodati i milione prognanih iz istočnih krajeva Nemačke koji su tada pripali Poljskoj. Gotovo 21 milion ljudi tražilo je novi dom neposredno nakon završetka rata, a nedostajalo je oko 5,5 miliona stanova.
Nova vlast je pokušavala da brzo stvori novi životni prostor i to uz pomoć čitavog niza mera, a istovremeno se pokušavalo da se spreči eksplozivan rast stanarina zbog nestašice stambenog prostora.
Zato je stanogradnja proglašena za apsolutni prioritet.
"Izgradnja stanova je najvažniji uslov za to da se nemački narod odvede ka političkom, ekonomskom, ali i etičkom i kulturnom oporavku", rekao je u februaru 1950. tadašnji kancelar Konrad Adenauer govoreći o stambenoj krizi.
"Četvrtina stambenog fonda bila je izgubljena u ratu", navodi Konstantin Kolodilin iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).
U nekim gradovima stepen oštećenja bio je i znatno viši. Stanogradnja je proglašena za nacionalni prioritet.
Bum stanogradnje pedesetih
Godine 1950. konačno je donet tzv. prvi Zakon o stanogradnji. Kao rezultat tih mera, u godinama nakon rata izgrađeno je više od pet miliona novih stanova. Nestašica stanova bila je velika i u Istočnoj Nemačkoj. Istovremeno s prvim Zakonom o stanogradnji na Zapadu, i u DDR-u je donet tzv. Zakon o obnovi kako bi se podstakla stanogradnja. Taj zakon je sredinom pedesetih podstakao montažnu izgradnju stambenih blokova sovjetskog tipa, tipičnih za istok Evrope.
"U pedesetim i šezdesetim godinama pretežno su građeni stanovi za iznajmljivanje u vlasništvu građevinskih zadruga. Kao rezultat toga, postojao je visok procenat stanara", objašnjava profesor Ginter Fornholc, specijalizovan za istoriju gradnje.
Od tada se stopa podstanara neznatno promenila. Neke zgrade su prešle u vlasništvo kompanija za nekretnine, ali u stanovima su ostali podstanari.
Raznoliko tržište nekretnina za iznajmljivanje
Mihael Fojgtlender iz Nemačkog ekonomskog instituta (IW) ukazuje na još jedan razlog zašto manje od polovine svih nemačkih domaćinstava živi u svoja četiri zida, a mnogi su i u socijalno finansiranim društvenim stanovima.
"U Nemačkoj nikad nije bila izrazito podsticana kupovina nekretnina", kaže on.
Na nemačkom stambenom tržištu postoje i specifičnosti koje se ne baziraju samo na istoriji. Ponuda nekretnina za iznajmljivanje veoma je raznolika, kaže Fojgtlender.
"U drugim zemljama zapravo teško mogu da se iznajme porodične kuće ili stanovi visokog kvaliteta i tako različitih veličina", kaže on.
Osim toga, u Nemačkoj stanovništvo ne živi isključivo u velikim gradovima, kao npr. u Francuskoj. Stanovništvo u Nemačkoj je relativno dobro raspoređeno po teritoriji zemlje.
Pronaći stan u Berlinu - lutrija
Procenat vlasništva na kraju zavisi i od regiona u Nemačkoj. On je posebno nizak u većim nemačkim gradovima: u Berlinu, manje od 14 odsto. Slično je i u Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu ili Minhenu. U ruralnim sredinama, pak, znatno više ljudi živi u svoja četiri zida, nešto više od polovine. Najveći procenat vlasništva je u Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji.
Visoki troškovi kupovine i izgradnje
Fornholc smatra da na tržištu iznajmljivanja stanova vladaju dobri uslovi. Zaštita stanara u Nemačkoj relativno je visoka. Istovremeno, uslovi da sami dođete do nekretnine nisu baš laki.
Zbog raznih strogih građevinskih propisa, troškovi izgradnje nekretnine relativno su visoki, a to važi i za dodatne troškove pri kupovini nekretnine, poput poreza na promet nekretnina, koji u Nemačkoj sada iznosi čak 6,5 odsto.
Poređenja radi, u SAD je porez na promet nekretnina samo 0,3 procenta. Osim toga, u Nemačkoj su i javni beležnici i trgovci nekretninama osetno skuplji. Fojgtlender takođe propratne troškove prilikom kupovine nekretnine u Nemačkoj smatra veoma velikom preprekom pri kupovini sopstvenog krova nad glavom.
"Samo za te troškove morate da uštedite oko deset do dvanaest odsto kupoprodajne cene", kaže stručnjak.
Mnogi i nemaju pristup tržištu nekretnina, jer, prema statistikama, samo oko 15 odsto svih stanara raspolaže ušteđevinom od oko 60.000 evra. Propratne troškove banka ne pokriva kreditom, već kupci moraju da raspolažu tom svotom.
Pročitaj još
Nije loše što Nemci nemaju svoje domove
S tačke gledišta ekonomiste Kolodilina, činjenica da u Nemačkoj ima relativno malo vlasnika nekretnina nije nužno loša stvar. U inostranstvu Nemcima zavide na još kvalitetnom tržištu nekretninama.
"Ni 100 odsto podstanara, ni 100 odsto vlasništva nad nekretninom nisu korisni za društvo i privredu", smatra Kolodilin.
U nekim zemljama je jedini način da se živi u gradskim područjima - kupovina nekretnine. Ako to sebi ne možete da priuštite, na kraju ćete morati da smanjite druge troškove ili da putujete daleko na posao. Osim toga, stambeno tržište je nestabilnije kod tržišta s visokom stopom vlasništva.
"Cene rastu i sve više fluktuiraju, što ne doprinosi po svaku cenu stabilnosti tržišta", zaključuje stručnjak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Obustavljena akcija "Student u svakom selu" u Republici Srpskoj
25.09.2026.•
33
Studenti u blokadi objavili su da obustavljaju akciju "Student u svakom selu" u Republici Srpskoj, zbog toga što su procenili da, usled učestalih opstrukcija, ne mogu odgovorno da nastave ackiju.
Eksplozija u Atini, srušila se zgrada, najmanje dve osobe povređene
25.09.2026.•
0
U eksploziji koja je jutros odjeknula u atinskoj četvrti Plaka, u podnožju Akropolja, urušila se dvosptratna zgrada, a najmanje dve osobe su povređene, saopštile su grčke vlasti.
Kuća ljudskih prava iz Banjaluke: Nedopustivo policijsko postupanje i napadi na studente iz Srbije
25.09.2026.•
5
Kuća ljudskih prava Banja Luka osudila je postupanje policijskih službenika u Brčko distriktu i Doboju, kao i nasilne incidente i napade na studente iz Srbije u Višegradu.
Američki ambasador pri UN kritikovao sve koji su napustili salu tokom Netanjahuovog govora
25.09.2026.•
1
Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc kritikovao je diplomate koje su napustile salu Generalne skupštine UN tokom obraćanja izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Plenković: Vučić nastavlja kampanju protiv Hrvatske umesto da se pospe pepelom
25.09.2026.•
8
Premijer Hrvatske Andrej Plenković ocenio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorom u UN nastavlja sa neutemeljenom kampanjom protiv Hrvatske umesto da se, kako je rekao, pospe pepelom.
Crna Gora od 1. novembra uvodi vize za Ruse, Beloruse i Turke
24.09.2026.•
3
Vlada Crne Gore danas je usvojila izveštaj o ukidanju sporazuma o bezviznom režimu sa Rusijom, Belorusijom i Turskom od 1. novembra.
Lukašenko pomilovao 15 zatvorenika posle razgovora sa SAD
24.09.2026.•
0
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pomilovao je danas 15 zatvorenika ukazom, a ta odluka dolazi posle razgovora prošle nedelje sa izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa.
Nove američke sankcije obustavile letove iranskih aviokompanija
24.09.2026.•
1
Iranskim aviokompanijama je danas zabranjen pristup susednim zemljama, uključujući Ujedinjenje Arapske Emirate (UAE) i Oman, kao odgovor na nove američke sankcije, prenela je britanska agencije Rojters.
Mandić nakon odlaganja sednice o njegovoj smeni: "Još jedan pokušaj da se ugasi politika pomirenja"
24.09.2026.•
0
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić kaže da je neuspehom završen još jedan pokušaj da se "ugasi politika pomirenja", nakon što sednica na kojoj je trebalo da se raspravlja o njegovom razrešenju nije održana.
Koloseum zatvoren nakon što je poginuo radnik
24.09.2026.•
0
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvorena za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je u noći između utorka i srede poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
DPS prekida saradnju sa vlašću u Crnoj Gori: Ne učestvujemo u prividu demokratije
24.09.2026.•
1
Najveća opoziciona partija u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista najavila je prekid saradnje s Vladom i parlamentarnom većinom.
OEBS neće posmatrati izbore u SAD-u: "Amerika ih ne želi"
24.09.2026.•
0
Na novembarskim izborima poslanika za Kongres SAD neće biti posmatrača Organzacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), piše nemački dnevnik Tagesšpigel.
Zašto Peter Mađar nije u "Karpatskoj osmorci", koju je inicirao Zelenski, a kojoj je pristupio Vučić?
24.09.2026.•
0
Novi regionalni inicijativni format, koji je prošle nedelje formiran u Ukrajini, izazvao je diplomatski spor između Mađarske i Ukrajine.
Ustavni sud BiH razmatraće apelaciju u vezi sa isplatama iz budžeta za lobiranje za nezavisnost RS
24.09.2026.•
0
Ustavni sud Bosne i Hercegovine na plenarnoj sednici, između ostalog, razmatra apelaciju koja se odnosi na isplate iz budžeta Republike Srpske za lobiranje u SAD-u.
Lideri kompanija AI: Zbog čovečanstva, molimo vas kontrolišite tehnologiju koju smo stvorili
24.09.2026.•
1
Šefovi vodećih kompanija za veštačku inteligenciju apelovali su na Ujedinjene nacije da spasu svet ili bar njegove ljude tako što će nekako uvesti regulativu AI koju su oni dizajnirali.
Pakistanske vlasti napale više oblasti u Avganistanu, nema žrtava
24.09.2026.•
0
Pakistanske vlasti napale su deset lokacija u Avganistanu, za koje tvrde da su dan ranije korišćene za napade dronovima na Pakistan.
Vučić i Fon der Lajen se "spontano i neplanirano" sreli u Njujorku
24.09.2026.•
11
Susret između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Njujorku bio je spontan i nije bio unapred planiran.
Skoro deset miliona ljudi glasalo o predlozima za dizajn evro novčanica
24.09.2026.•
0
Skoro deset miliona građana Evrope i sveta učestvovalo je u javnom istraživanju Evropske centralne banke o novom dizajnu novčanica evra.
Si Đinping u Americi: Dočekao ga Tramp
24.09.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping rukovali su se na aerodromu u okviru svečanog dočeka kojim je počela trodnevna poseta kineskog lidera Sjedinjenim Američkim Državama.
OpenAI će omogućiti Ukrajini pristup svojim najnaprednijim alatima za sajber bezbednost
24.09.2026.•
1
Američka kompanija OpenAI saopštila je da će Ukrajini obezbediti pristup svojim najnaprednijim alatima za sajber bezbednost zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.
U Bugarskoj carinski prekršaji postaju krivično delo, kockanje meta strogog zakona
23.09.2026.•
5
Vlada Bugarske podnela je amandmane na krivični zakonik, kojima se carinski prekršaji kvalifikuju kao krivična dela, a krijumčarenje kao teško krivično delo, izjavio je danas bugarski premijer Rumen Radev.
Komentari 9
pusti price snjezana
ja
Svaka država koja ne vodi računa o tome da je građanima dostupna kupovina stambenomg prostora je država u kojoj vlada isključivo interes u toj oblasti.
Ovo kod nas je, kako mi već znamo dodatih naš izvorni šarm svemu, baš, baš. Evo Novi Sad, ko daje eto nekih 3300 po m2 u NS, pojedini delovima kao nešto atraktivniji delovi grada (ne znam po kom kriterijumu)? Ko može da ima toliko para ili koliko glup može biti ako ga kupuje da stanuje u njemu a ima tolike pare?
Napravi se zrgrada od 100 stanova, godinu dana kasnije pet stanova useljeno. Posle se i izda koji, ne žive vlasnici, nema parking mesta dovoljno, gradnja bofl ali 3300 eura m2???
Koliko ono beše porez na drugu i svaku sledeću nekretninu?
Koliko bi Nemcima trebalo da se preokrene vlasnička struktura, par meseci uz odgovarajuču promenu poreske politike na porez na imovinu? Tako i kod nas. Samo glavni baja je upravo u najboljim mogućim odnosima, toliko su dobri dam im ruku ne vadi iz džepa, sa baš investitorima. Lokalne baje nisu ništa bolje.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar