Malo Nemaca kupuje sebi stanove: Više je razloga za to
Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
Foto: Pixabay
U Nemačkoj živi više od 83 miliona stanovnika na području od 357.580 kvadratnih kilometara. Od toga manje od polovine živi u sopstvena četiri zida. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, 2022. godine je 47 odsto nemačkih domaćinstava živelo u svoja četiri zida, a ostalih gotovo 53 odsto kao podstanari, što Nemačku stavlja na apsolutno dno u Evropi, ako se izuzme Švajcarska, piše Dojče vele.
Najviši procenat vlasništva nekretnina imaju Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora. U tim zemljama više od 90 odsto stanovništva živi u svojoj kući ili stanu.
Ali, zašto su razlike toliko velike?
Industrijalizacija i migracije iz sela u grad
Nemačka ima tako mali procenat vlasništva u poređenju s jugom i istokom Evrope pre svega zbog istorijskih razloga. Oni sežu u 19. vek, u vreme nakon francusko-pruskog rata i osnivanja Nemačkog carstva 1871. U to vreme Nemačka se razvila iz kasnofeudalne poljoprivredne zemlje u industrijsku naciju. A to znači da su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi tamo pronašli posao. Trebalo je, dakle, izgraditi brzo i mnogo jeftinih stanova.
Između 1880. i 1900. širom Nemačke niču veliki industrijski centri. Upravo iz tog vremena i potiče pojam "kasarne za stanovanje", što je opis za krajnje spartanski i vojnički životni standard koji je tamo prevladavao. Pojam je označavao i stambenu bedu u Nemačkom carstvu gde su velike mase u gradovima poput Berlina ili u Rurskoj oblasti živele u katastrofalnim uslovima.
Milioni beskućnika nakon Drugog svetskog rata
Nakon Drugog svetskog rata pritisak na stambeno tržište se, zbog uništavanja, dodatno povećao. Uništena je infrastruktura, kuće i brojni stanovi. Pritom treba dodati i milione prognanih iz istočnih krajeva Nemačke koji su tada pripali Poljskoj. Gotovo 21 milion ljudi tražilo je novi dom neposredno nakon završetka rata, a nedostajalo je oko 5,5 miliona stanova.
Nova vlast je pokušavala da brzo stvori novi životni prostor i to uz pomoć čitavog niza mera, a istovremeno se pokušavalo da se spreči eksplozivan rast stanarina zbog nestašice stambenog prostora.
Zato je stanogradnja proglašena za apsolutni prioritet.
"Izgradnja stanova je najvažniji uslov za to da se nemački narod odvede ka političkom, ekonomskom, ali i etičkom i kulturnom oporavku", rekao je u februaru 1950. tadašnji kancelar Konrad Adenauer govoreći o stambenoj krizi.
"Četvrtina stambenog fonda bila je izgubljena u ratu", navodi Konstantin Kolodilin iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).
U nekim gradovima stepen oštećenja bio je i znatno viši. Stanogradnja je proglašena za nacionalni prioritet.
Bum stanogradnje pedesetih
Godine 1950. konačno je donet tzv. prvi Zakon o stanogradnji. Kao rezultat tih mera, u godinama nakon rata izgrađeno je više od pet miliona novih stanova. Nestašica stanova bila je velika i u Istočnoj Nemačkoj. Istovremeno s prvim Zakonom o stanogradnji na Zapadu, i u DDR-u je donet tzv. Zakon o obnovi kako bi se podstakla stanogradnja. Taj zakon je sredinom pedesetih podstakao montažnu izgradnju stambenih blokova sovjetskog tipa, tipičnih za istok Evrope.
"U pedesetim i šezdesetim godinama pretežno su građeni stanovi za iznajmljivanje u vlasništvu građevinskih zadruga. Kao rezultat toga, postojao je visok procenat stanara", objašnjava profesor Ginter Fornholc, specijalizovan za istoriju gradnje.
Od tada se stopa podstanara neznatno promenila. Neke zgrade su prešle u vlasništvo kompanija za nekretnine, ali u stanovima su ostali podstanari.
Raznoliko tržište nekretnina za iznajmljivanje
Mihael Fojgtlender iz Nemačkog ekonomskog instituta (IW) ukazuje na još jedan razlog zašto manje od polovine svih nemačkih domaćinstava živi u svoja četiri zida, a mnogi su i u socijalno finansiranim društvenim stanovima.
"U Nemačkoj nikad nije bila izrazito podsticana kupovina nekretnina", kaže on.
Na nemačkom stambenom tržištu postoje i specifičnosti koje se ne baziraju samo na istoriji. Ponuda nekretnina za iznajmljivanje veoma je raznolika, kaže Fojgtlender.
"U drugim zemljama zapravo teško mogu da se iznajme porodične kuće ili stanovi visokog kvaliteta i tako različitih veličina", kaže on.
Osim toga, u Nemačkoj stanovništvo ne živi isključivo u velikim gradovima, kao npr. u Francuskoj. Stanovništvo u Nemačkoj je relativno dobro raspoređeno po teritoriji zemlje.
Pronaći stan u Berlinu - lutrija
Procenat vlasništva na kraju zavisi i od regiona u Nemačkoj. On je posebno nizak u većim nemačkim gradovima: u Berlinu, manje od 14 odsto. Slično je i u Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu ili Minhenu. U ruralnim sredinama, pak, znatno više ljudi živi u svoja četiri zida, nešto više od polovine. Najveći procenat vlasništva je u Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji.
Visoki troškovi kupovine i izgradnje
Fornholc smatra da na tržištu iznajmljivanja stanova vladaju dobri uslovi. Zaštita stanara u Nemačkoj relativno je visoka. Istovremeno, uslovi da sami dođete do nekretnine nisu baš laki.
Zbog raznih strogih građevinskih propisa, troškovi izgradnje nekretnine relativno su visoki, a to važi i za dodatne troškove pri kupovini nekretnine, poput poreza na promet nekretnina, koji u Nemačkoj sada iznosi čak 6,5 odsto.
Poređenja radi, u SAD je porez na promet nekretnina samo 0,3 procenta. Osim toga, u Nemačkoj su i javni beležnici i trgovci nekretninama osetno skuplji. Fojgtlender takođe propratne troškove prilikom kupovine nekretnine u Nemačkoj smatra veoma velikom preprekom pri kupovini sopstvenog krova nad glavom.
"Samo za te troškove morate da uštedite oko deset do dvanaest odsto kupoprodajne cene", kaže stručnjak.
Mnogi i nemaju pristup tržištu nekretnina, jer, prema statistikama, samo oko 15 odsto svih stanara raspolaže ušteđevinom od oko 60.000 evra. Propratne troškove banka ne pokriva kreditom, već kupci moraju da raspolažu tom svotom.
Pročitaj još
Nije loše što Nemci nemaju svoje domove
S tačke gledišta ekonomiste Kolodilina, činjenica da u Nemačkoj ima relativno malo vlasnika nekretnina nije nužno loša stvar. U inostranstvu Nemcima zavide na još kvalitetnom tržištu nekretninama.
"Ni 100 odsto podstanara, ni 100 odsto vlasništva nad nekretninom nisu korisni za društvo i privredu", smatra Kolodilin.
U nekim zemljama je jedini način da se živi u gradskim područjima - kupovina nekretnine. Ako to sebi ne možete da priuštite, na kraju ćete morati da smanjite druge troškove ili da putujete daleko na posao. Osim toga, stambeno tržište je nestabilnije kod tržišta s visokom stopom vlasništva.
"Cene rastu i sve više fluktuiraju, što ne doprinosi po svaku cenu stabilnosti tržišta", zaključuje stručnjak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Baloni za krijumčarenje cigareta ometali letove na aerodromu u Vilnjusu
05.10.2025.•
0
Više od dvadeset balona koje su krijumčari koristili za prevoz cigareta iz Belorusije u Litvaniju poremetilo je protekle noći rad aerodroma u Vilnjusu, saopštile su lokalne vlasti.
Turski parlament razmatra predlog kaznenog zakona za decu koja počine krivično delo
05.10.2025.•
1
Turski parlament razmatraće narednih dana predlog kaznenog zakona za decu koja počine krivična dela, a koji predviđa pomeranje gornje granice za dužinu zatvorske kazne.
Dobitnici Nobelove nagrade biće proglašeni sledeće nedelje
05.10.2025.•
0
Dobitnici ovogodišnjih Nobelovih nagrada biće proglašeni sledeće nedelje.
Obilne kiše u Bugarskoj odnele četvrtu žrtvu
04.10.2025.•
0
Obilne kiše koje su u petak pogodile jugoistočnu Bugarsku odnele su četvrtu žrtvu u Eleniteu, primorskom letovalištu na Crnom moru, objavila je policija.
Evakuisana Karlova crkva u Beču: Čulo se sumnjivo otkucavanje iz ranca
04.10.2025.•
0
Karlova crkva u Beču je evakuisana danas tokom mise nakon što je jedan vernik čuo sumnjivo otkucavanje iz jednog ranca, preneli su danas austrijski mediji.
Parada ponosa održana u Podgorici
04.10.2025.•
0
Pod sloganom "Otpor gradi slobodu" u Podgorici je danas održana 13. Parada ponosa, a u mirnoj šetnji kroz zatvoreno gradsko jezgro, učesnici su nosili zastave duginih boja i transparente.
Zemljotres jačine 6,0 stepeni pogodio Japan
04.10.2025.•
0
Zemljotres jačine 6,0 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je danas Japan, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Marš solidarnosti sa Palestincima održan u Skoplju
04.10.2025.•
0
U Skoplju je danas održan protestni marš u znak solidarnosti sa Palestincima, pod sloganom "Zaustavite genocid - Marširamo za Palestinu".
Porastao broj žrtava urušavanja škole u Indoneziji: Spasioci tragaju za više od 50 ljudi
04.10.2025.•
0
Broj žrtava urušavanja zgrade internata islamske srednje škole ove nedelje u Indoneziji porastao je sa 14 na 17, saopštili su danas spasioci koji tragaju za još oko 50 ljudi.
.jpg "Izrael deportovao još 137 aktivista flotile")
Izrael deportovao još 137 aktivista flotile "Sumud" u Tursku
04.10.2025.•
0
Još 137 aktivista Global "Sumud" flotile koja je pokušala da probije izraelsku pomorsku blokadu Pojasa Gaze deportovano je u Tursku, saopštilo je danas izraelsko ministarstvo spoljnih poslova.
Najmanje jedna osoba poginula u oluji u Irskoj: Više od 200 hiljada objekata bez struje
04.10.2025.•
0
Najmanje jedna osoba poginula je u Irskoj, saopštila je policija, u oluji "Ejmi" koja je zahvatila i Veliku Britaniju i Skandinaviju gde je nevreme te vrste velika retkost.
U Gruziji danas lokalni izbori, opozicija pozvala na proteste
04.10.2025.•
0
Gruzijci danas izlaze na lokalne izbore, koje opozicija namerava da iskoristi za mobilizaciju stanovništva na ulicama, rizikujući da se suoči sa novim talasom represije i hapšenja.
Vraćaju se kući Italijani i Turci koji su bili na brodićima flotile za Gazu
04.10.2025.•
0
Grupe od 26 Italijana i 36 Turaka koji su bili na brodovima međunarodne flotile pomoći za Gazu, koju su izraelske snage presrele, danas će otputovati iz Izraela.
Hamas: Prihvatanje sporazuma o Gazi ne uključuje predaju oružja
04.10.2025.•
0
Prihvatanje sporazuma o Gazi ne uključuje predaju oružja, izjavio je danas portparol palestinskog militantnog pokreta Hamas u Libanu, Valid Kilani.
Kabinet Netanjahua: Izrael spreman za prvu fazu Trampovog plana
04.10.2025.•
0
Kabinet premijera Izraela Benjamina Netanjahua saopštio je da je Izrael spreman za "trenutno oslobađanje svih talaca" u skladu sa prvom fazom mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa.
Muškarac u Tunisu osuđen na smrt zbog objava protiv predsednika na internetu
04.10.2025.•
0
Sud u Tunisu osudio je 51-godišnjeg muškarca na smrt zbog objava na Fejsbuku, proglašenim za uvredu predsednika Kaisa Sajida i pretnju po državnu bezbednost, saopštio je njegov advokat.
Hamas delimično prihvatio Trampov plan
03.10.2025.•
0
Hamas je poslao svoj odgovor na mirovni plan predsednika SAD Donalda Trampa za Gazu posrednicima, rekao je jedan visoki funkcioner Hamasa, nakon Trampovog ultimatuma.
Jednu žrtvu napada ispred sinagoge u Mančesteru izgleda slučajno ubila policija
03.10.2025.•
0
Policija Mančestera saopštila je danas da je jednu od dve osobe ubijene u jučerašnjem napadu ispred sinagoge izgleda slučajno upucao policajac dok su ljudi pokušavali da spreče napadača da uđe u zgradu.
Tramp dao rok Hamasu da prihvati mirovni sporazum za Gazu
03.10.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da Hamas mora da pristane na predloženi mirovni sporazum za Gazu do nedelje u ponoć po centralnoevropskom vremenu.
Tramp stopira dve milijarde za projekte u Čikagu
03.10.2025.•
0
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa neće isplatiti 2,1 milijardu dolara za infrastrukturne projekte u Čikagu, saopštio je danas direktor Kancelarije za upravu i budžet Bele kuće Rasel Vout.
Rusija izvela napad na gasna postrojenja u Ukrajini: Cilj da prekine grejanje stanovništva
03.10.2025.•
0
Rusija je prošle noći pokrenula "najveći napad" na postrojenja za proizvodnju gasa u Ukrajini od početka invazije 2022. godine, koristeći 35 raketa i 60 bespilontih letelica.
Komentari 9
pusti price snjezana
ja
Svaka država koja ne vodi računa o tome da je građanima dostupna kupovina stambenomg prostora je država u kojoj vlada isključivo interes u toj oblasti.
Ovo kod nas je, kako mi već znamo dodatih naš izvorni šarm svemu, baš, baš. Evo Novi Sad, ko daje eto nekih 3300 po m2 u NS, pojedini delovima kao nešto atraktivniji delovi grada (ne znam po kom kriterijumu)? Ko može da ima toliko para ili koliko glup može biti ako ga kupuje da stanuje u njemu a ima tolike pare?
Napravi se zrgrada od 100 stanova, godinu dana kasnije pet stanova useljeno. Posle se i izda koji, ne žive vlasnici, nema parking mesta dovoljno, gradnja bofl ali 3300 eura m2???
Koliko ono beše porez na drugu i svaku sledeću nekretninu?
Koliko bi Nemcima trebalo da se preokrene vlasnička struktura, par meseci uz odgovarajuču promenu poreske politike na porez na imovinu? Tako i kod nas. Samo glavni baja je upravo u najboljim mogućim odnosima, toliko su dobri dam im ruku ne vadi iz džepa, sa baš investitorima. Lokalne baje nisu ništa bolje.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar