Erceg: Ne vidim logiku za litijum u Srbiji, najefikasnije se proizvodi iz slane vode
Magistar prava i ekonomije i bivši suvlasnik kompanije za preradu litijuma Luka Erceg rekao je da ne bi savetovao nikome da ulaže u projekat u Srbiju.
Prema njegovim rečima, "normalno je da se ljudi zabrinu kad god se ulazi u bilo kakvo pitanje o rudarenju“.
"Ekstrakciji, resursima, pogotovo što je veći projekat, to su veća pitanja, to je normalno. Uvek moramo da pazimo da ne uletimo prebrzo u takve priče", kaže on za N1.
Mišljenja je da je vrlo teško da se bilo ko odvikne od Kine.
"Kina je sada ogroman proizvođač katode, anode, veliki korisnik litijuma… Priča da ćemo biti nezavisni od Kine u današnje vreme je nemoguća. Američka vlada je za vreme mandata Baraka Obame uložila milijarde dolara da se odvikne od Japana, Kine, Južne Koreje, za nove tehnologije, litijum, strateške minerale i nisu uspeli", navodi on.
Kako kaže, "pitanje da li takav projekat treba da se unapredi je više pitanje da li je to strateško za zemlju".
Na pitanje da li je strateško da se kopa litijum iz stena, kaže da on to ne vidi.
"Ne vidim ko će da koristi to u Srbiji, ko u Evropi, večito su mušterije u Aziji i oni imaju odakle da se snabdevaju, ne vidim šta će ovaj projekat da popuni na tržištu. Litijum se najpre proizvodi najefikasnije iz slane vode, ovakav projekat iz kamenjara, da se vadi iz kamena, to može samo da popuni koliko tržištu fali, dok se ne proširi proizvodnja iz slane vode", kaže on.
Ne vidi, kaže, logiku za litijum u Srbiji.
"Rio Tinto je jaka kompanija, ne mogu da kažem da je to loša kompanija, imaju jake proizvodnje u drugim sferama, mi kad gledamo projekte za litijum, ako taj projekat košta 2,4 milijarde dolara da se sve ugradi, to će imati mogućnost 58.000 tona litijuma, to znači da oko 41.000 dolara po toni mora da se uloži da bi ta fabrika opstala. To je daleko skuplje nego bilo koja fabrika iz slane vode. Širi se masovno u Americi sada, osim ako nemaju dobru računicu od borata, pretpostavljam da je ovaj projekat predviđen da imaju dobru zaradu od borata", kaže Erceg.
Objašnjava da postoje tri, četiri stepena da bi se stiglo do baterije.
"Ne mogu da smislim kako će sve to da se izradi u Srbiji u nekom kraćem vremenu. Jeftinije je iz slane vode zbog hemije. Hemijski inženjering je lakši da se izvadi litijum iz slane vode, nego iz kamena", navodi on.
Kako dodaje, litijum ima veliki otpad - "i iz slane vode, za svaku tonu možete da imate 12, 15 tona otpada, od soli".
Na pitanje da li bi ulagao u projekat u Srbiji, kaže da ne bi.
"Litijum kao litijum jeste interesantno, mi ulažemo u kompanije koje proizvode litijum, ali karakteristike ovog projekta nisu nešto gde bismo mi ulagali. Smatram da opet Srbija, kao zemlja, mora da se pita da li je rudarenje strategija", ističe on.
Šta su sve oni morali da urade u SAD
Na pitanje da li su se u Americi susretali sa protestima lokalnog stanovništva, kaže da su morali da prolaze kroz komisije na nivou grada, opštine, države Kalifornije i države Amerike.
"Na svakom nivou smo imali različite zahteve, mi smo morali da imamo ekološko istraživanje oko ptica, oko kornjača, bubica, da ne bi poremetili taj ambijent ekološki za te životinje. Mi smo čak našli ptice gde smo morali da platimo da ih neko premesti… Morali smo da dajemo izveštaje, na naš račun smo morali da uzmemo inženjering kompanije, da istražimo kako će naš projekat da radi. Pre građevinske dozvole mi smo morali da dokažemo da imamo 30 godina pravo da nosimo otpad u neki centar u Arizoni, da oni mogu da prime taj otpad", kaže Erceg.
Kaže da kod njih nije bilo protesta.
"Ali razlog je, mi kad smo pokrenuli, pre nego što smo i izjavili naš projekat u opštini, ja sam kao generalni direktor zvao sve te grupe i seo sa njima - sve te razne ekološke grupe, saveze za zapošljavanje, ušao sam u ugovor sa njima. Imali smo poverljive ugovore da bi mogli da pregledaju naše tehnologije i šta radimo. Mi smo skoro sedam meseci sarađivali sa tim grupama da bismo došli do opštine. Oni su tada svi bili zadovoljni i niko nije protestovao, do tog momenta su svi imali priliku da protestuju, ali niko nije hteo, jer smo sve radili transparentno", kaže on.
Ističe da treba postaviti veliki broj pitanja, između ostalog i "ako projekat jednog dana propadne, ko će to da razmontira".
"Ne morate u Srbiji da izmišljate novi sistem kako da regulišete rudarenje, samo gledajte šta Amerika radi danas, šta Nemačka radi, i pitajte se da li bi oni radili na ovaj način u svojoj zemlji", navodi Erceg.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Nemačka tajna služba: Putin će nastaviti da testira crvene linije Zapada
14.10.2024.•
0
Nemački šefovi obaveštajnih službi izneli su oštra upozorenja o ruskoj špijunaži i pripremama za vojni sukob sa NATO-om na saslušanju u parlamentu u ponedeljak, piše Politiko.
Fon der Lajen: Isplata novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan počeće pre kraja godine
14.10.2024.•
2
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da bi države Zapadnog Balkana prvi novac iz Plana rasta trebalo da dobiju do kraja godine.
Deklaracija Berlinskog procesa: Regionalna saradnja proglašena za prioritet
14.10.2024.•
0
Lideri Zapadnobalkanske šestorke usvojili su danas u Berlinu zajedničku deklaraciju kojom ponovo potvrđuju dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju.
Tramp ili Kamala Haris: Šta pokazuju najnovije ankete?
14.10.2024.•
2
Rezultati tri najnovije ankete pokazuju da se prednost Kamale Haris smanjuje ili potpuno nestaje u odnosu na Donalda Trampa a do izbora je ostalo manje od mesec dana.
Dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju
14.10.2024.•
3
Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je da su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Daron Ačemoglu, Sajmon Džonson i Džejms Robinson.
Kina pokrenula vojne manevre oko Tajvana
14.10.2024.•
0
Kina je danas pokrenula vojne manevre sa avionima i brodovima oko Tajvana, koji je sa svoje strane saopštio da je rasporedio "adekvatne snage" kao odgovor.
Policija saopštila da je sprečila treći pokušaj ubistva Trampa
14.10.2024.•
3
Policija kalifornijskog grada Koačela, u kom je bivši američki predsednik Donald Tramp u subotu održao miting, saopštila je da je sprečila "treći pokušaj ubistva" tog republikanskog kandidata.
Protesti u Madridu i Barseloni: Hiljade ljudi na ulicama zbog visokih kirija
13.10.2024.•
2
Hiljade ljudi protestovalo je u nedelju u Madridu zahtevajući pristupačnije stanovanje, usred rastućeg nezadovoljstva Španaca zbog visokih cena zakupa.
Više od 60 ranjenih u napadu Hezbolaha na Izrael, petoro dece ubijeno u izraelskom napadu u Gazi
13.10.2024.•
0
U napadu bespilotne letelice na oblast Binjamina na severu Izraela ranjeno je više od 60 osoba, preneli su izraelski mediji.
Izraelski tenkovi probili vrata baze mirovnih snaga UN
13.10.2024.•
5
Ujedinjene nacije objavile su da su izraelski tenkovi probili vrata baze međunarodnih mirovnih snaga (UNFIL) u južnom Libanu.
Netanjahu zatražio od Gutereša da vojnike misije UN odmah skloni na sigurno
13.10.2024.•
1
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zatražio je danas od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da "odmah skloni na sigurno" vojnike iz sastava Mirovnih snaga UN u Libanu (UNIFIL).
Mađari najavili da će njihov deo pruge Beograd-Budimpešta biti gotov do kraja 2025.
13.10.2024.•
2
Do kraja 2025. godine očekuje se završetak mađarske deonice nove železničke pruge Beograd-Budimpešta.
Iran je zabranio pejdžere i toki-vokije u avionima zbog serije eksplozija u Libanu
13.10.2024.•
0
Iran je zabranio pejdžere i toki-voki uređaje na svim letovima nakon prošlomesečnih eksplozija tih uređaja širom Libana i Sirije, javili su lokalni mediji.
Delovi tela devojčice nestale pre dve decenije pronađeni u poklonjenom zamrzivaču u SAD
13.10.2024.•
0
Policija u Koloradu utvrdila je da delovi tela nađeni u zamrzivaču, ostavljenom u kući koja je dobila novog vlasnika, pripadaju devojčici Amandi Lariel Overstrit, koju niko nije video dve decenije.
Evropske zemlje strože prema prema prihvatu izbeglica iz Ukrajine
13.10.2024.•
1
Više od dve i po godine nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba neke evropske zemlje su zauzele stroži stav prema prihvatanju izbeglica koje beže od rata, a među najodlučnijima je Norveška.
Neonacista se okliznuo na koren kod bivše Hitlerove rezidencije, pao sa litice i poginuo
13.10.2024.•
0
Jedan od vodećih predstavnika bavarske neonacističke scene, Andreas M,poginuo je tako što se okliznuo na mokar koren drveta i pao sa litice u dubinu od 60 metara, sa vidikovca u Alpima.
Teoretičari zavera slali pretnje smrću meteorolozima u SAD-u zbog uragana
13.10.2024.•
1
Teoretičari zavera u SAD-u, mahom s ekstremno desnog političkog spektra, masovno optužuju meteorologe u ovoj zemlji da "kontrolišu vreme", a neki od njih su ovim stručnjacima slali i pretnje smrću.
Zemljotres jačine 6,2 pogodio Kostariku
12.10.2024.•
0
Zemljotres magnitude 6,2 pogodio je danas Kostariku.
U Ukrajini racije po barovima i tržnim centrima, proveravaju se dokumenta o vojnoj registraciji
12.10.2024.•
1
Ukrajinska vojna policija izvršila je racije širom Kijeva proveravajući dokumenta o vojnoj registraciji, a muškarci koji se nisu odazvali na odsluženje su pritvarani.
Umro bivši premijer Škotske Aleks Salmond
12.10.2024.•
0
Umro je Aleks Salmond, bivši premijer Škotske koji se decenijama zalagao za njenu nezavisnost od Velike Britanije.
Protesti u Keniji zbog izgradnje nuklearne elektrane blizu turističkog centra
12.10.2024.•
2
Više desetina ljudi protestvovalo je u Keniji zbog namere vlade da izgradi nuklearnu elektranu u jednom od najvećih turističkih centara, u kojem se nalazi šuma na probnoj listi UNESCO Svetske baštine.
Komentari 17
Apricus
To njihovo rudarenje se obavlja iz geotermalnih izvora a postupak se zove direktna ekstrakcija litijuma (A-DLE). To isto rade i Švedjani i Finci pa iz termalnih voda koje su slane, pod pritiskom ubacuju vodu i izlazi litijum karbonat. Taj način obrade ne zahteva mnogo zemlje, ne zavisi od vremenskih prilika, potrošnja vode i struje je niska u poređenju sa drugim načinima vađenja litijuma, uticaj na životnu sredinu minimalan a troškovi proizvodnje daleko jeftiniji. Kina je već proizvela dva prototipa električnih vozila koji koriste natrijum jonske baterije i koji sa jednim punjenjem mogu da pređu i do 250 km. Stelantis, firma koja je u okviru FIAT-a zadužena ze električne automobile koji bi trebali da se proizvode i u Kragujevcu najavila je ulaganja u razvoj natrijum-jonskih baterija.
Dakle, nema nikakve logike rizikovati zdravu životnu sredinu u Srbiji za rudarenje kakvo planira RT kad već postoji alternativa. Taj način obrade je prljav, skup i veoma štetan za prirodu a uskoro će postati i prevaziđen. Tim više je potpuno suludo da se toliko nameće taj projekat jednoj maloj zemlji koja nema rezervnu teritoriju ako stvari krenu naopako.
pogodi ko je
Steva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar