Amerikanci danas biraju: Tramp ili Haris

Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Amerikanci danas biraju: Tramp ili Haris
Foto: Beta/AP
Pobednik će služiti četiri godine u Beloj kući, počev od januara 2025. godine. Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom na usvajanju zakona. Na svetskoj sceni on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, piše BBC.
 
Dve glavne stranke nominuju predsedničkog kandidata, koji su prethodno odabrani na stranačkim predizborima.
 
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na svoje rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju.
Tramp je izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za svog potpredsednika.
 
Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden odustao i nije imala protivkandidate u redovima demokrata. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc. 
 
Pobednik predsedničkih izbora u SAD nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Svaka od 50 država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Ukupno ima 538 elektora, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve osim dve države imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove. Većina država se u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo ko od kandidata mogao da pobedi. One su poznate kao neodlučne ili sving države.
 
Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.
 
Većina američkih državljana koji imaju 18 ili više godina imaju pravo da glasaju na predsedničkim izborima.
 
Sve države osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju pre nego što mogu da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada moraju da se registruju. Rano glasanje u nekim državama, uključujući ključne države Džordžiju i Severnu Karolinu, već je u toku.
 
Birači će, takođe, birati nove članove Kongresa, doma u kom se usvajaju zakoni. Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
 
Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.
 
Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi. 
 
Ova dva doma donose zakone i mogu delovati kao kontrola planovima Bele kuće ako se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.
Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.
 
Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, ako dođe do promene predsednika. Ovo daje novoj administraciji vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.
 
Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zgrade Kapitola u Vašingtonu.
  • Mile

    06.11.2024 08:37
    @Dax
    Jel to znaci da Rusija sama ne moze do mira u Ukrajini?
  • Steva

    05.11.2024 16:10
    Pa to ne zavisi ni od Trampa ni od Haris ni od glasača,valjda je to jasno,biće kako je neko iz senke već odlučio.
  • Ultravox

    05.11.2024 08:39
    Realnost
    Mislim da su oboje Persone Non Grata, sve što dolazi iz tog dela sveta je negativno. Surova realnost!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Premijer Francuske podneo ostavku

Mišel Barnije podneo je ostavku na mesto premijera Francuske, nakon što je parlament u sredu izglasao nepoverenje njemu i njegovoj vladi.