Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Fon der Lajen: Putin treba da dođe za pregovarački sto
28.08.2025.•
0
Ruski predsednik Vladimir Putin treba da dođe za pregovarački sto, rekla je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle telefonskog razgovora s predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Državni službenici u Grčkoj štrajkuju protiv novih disciplinskih pravila
28.08.2025.•
0
Grčki javni sektor danas je u 24-časovnom štrajku na koji je pozvao sindikat državnih službenika Adedi, koji protestuje protiv predložene reforme kojom se uvode nova disciplinska pravila za državne službenike.
Pritvor državljanki Srbije i hrvatskom vojnom pilotu zbog sumnje da su špijuni
28.08.2025.•
1
Istražni sudija Županijskog suda u Splitu odredio je jednomesečni pritvor 54-godišnjem pilotu Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva (HRZ) iz Splita i njegovoj partnerki (46), državljanki Srbije koja živi na Kosovu.
Prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske biće 23. novembra
28.08.2025.•
0
Prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske održaće se 23. novembra ove godine, odlučila je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK BiH).
Kim Džong Un i Vladimir Putin među liderima koji će biti na vojnoj paradi u Kini 3. septembra
28.08.2025.•
4
Severnokorejski lider Kim Džong Un i ruski predsednik Vladimir Putin biće među zvaničnicima koji će prisustvovati vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra.
VIDEO: Predsednik Argentine i njegova sestra gađani kamenjem i flašama zbog korupcijskog skandala
28.08.2025.•
1
Predsednik Argentine Havijer Milej kamenovan je juče kada se našao u centru protesta koji su izazvani korupcijskim skandalom.
U SAD rekordan broj letova za deportaciju migranata, avio-prevoznici kriju avione
28.08.2025.•
0
Zagovornici prava migranata u SAD se redovno okupljaju ispred Međunarodnog aerodroma King Kaunti u Sijetlu da bi svedočili letovima za deportaciju i širili vest o tome kuda oni idu i koliko je u tim avionima ljudi.
Nemačka vlada prihvatila zakon o dobrovoljnom služenju vojnog roka, moguća i regrutacija
27.08.2025.•
0
Nemačka vlada usvojila je nacrt zakona kojim se uvodi sistem dobrovoljne vojne službe, uz mogućnost uvođenja i regrutacije ukoliko ciljevi prijavljivanja ne budu ispunjeni, saopštili su zvaničnici.
Identifikovani svi osumnjičeni za oštećenja na gasovodima Severni tok
27.08.2025.•
4
Nemački istražitelji su verovatno identifikovali sve sabotere koji su digli u vazduh gasovode Severni tok i Severni tok 2, 2022. godine.
Inspektori IAEA se vratili u Iran, šef agencije dobio specijalnu zaštitu
27.08.2025.•
0
Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) vratili su se u Iran, rekli su šef te agenccije Rafael Grosi i iranski zvaničnici.
Danska proverava izveštaj o Amerikancima koji sprovode tajne operacije na Grenlandu
27.08.2025.•
1
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen je pozvao na razgovor otpravnika poslova Ambasade SAD Marka Stroha.
Dvoje mrtvih i 17 ranjenih u napadu na katoličku školu u Minesoti
27.08.2025.•
0
U oružanom napadu u katoličkoj školi, u američkom gradu Mineapolisu, napadač je ubio dvoje dece, a 17 osoba je ranjeno.
Predsednik Hrvatske pozvao vladu da pokrene proceduru za priznanje Palestine
27.08.2025.•
0
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je danas pozvao Vladu da u Saboru pokrene proceduru za priznavanje Palestine.
Francuskinja od 76 godina priznala da je namerno podmetnula 11 požara
27.08.2025.•
1
Žena iz Francuske stara 76 godina priznala je nakon hapšenja da je podmetnula 11 požara, prenosi francuski BFMTV.
U Hrvatskoj se potukli Hrvati, Srbi, Crnogorac i Bosanac
27.08.2025.•
26
Sedam osoba od kojih su trojica državljana Hrvatske, dva su državljani Srbije, jedan je državljanin Crne Gore, a jedan BiH, privedeno je u Povljani.
Ponovo saobraćaju vozovi u Crnoj Gori: Železničari, menadžment i ministarstvo postigli dogovor
27.08.2025.•
0
Vozovi u Crnoj Gori, nakon pet dana prekida, ponovo saobraćaju, pošto je grupa zaposlenih u Železničkoj infrastrukturi Crne Gore postigla dogovor sa menadžmentom i Ministarstvom saobraćaja.
Tramp ponovo preti: Ako Putin ne pristane na prekid vatre u Ukrajini, uvodim mu sankcije
27.08.2025.•
6
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je spreman da uvede ekonomske sankcije Rusiji, ako predsednik Vladimir Putin ne pristane na prekid vatre, upozoravajući na ozbiljne posledice.
Masovne evakuacije u Pakistanu nakon što je Indija pustila vodu preko preopterećenih brana
27.08.2025.•
0
Pakistan je evakuisao desetine hiljada ljudi u bezbednije oblasti pošto je susedna Indija kroz svoje brane otpustila vodu iz opterećenih akmuluacionih jezera i nabujalih reka u niže, pogranične regije.
Dva mladića javno išibana u Indoneziji zbog grljenja i ljubljenja u javnosti
27.08.2025.•
1
Dva mladića u indonežanskoj provinciji Aćeh javno su išibana, nakon što ih je šerijatski sud osudio za kršenje islamskog zakona, zbog grljenja i ljubljenja u javnosti.
Tramp: Tražićemo smrtnu kaznu za svako ubistvo u Vašingtonu
26.08.2025.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp obećao je danas da će uvesti smrtnu kaznu za svako ubistvo u Vašingtonu, iako je ona ukinuta 1981. godine.
SAD poništile vizu ministru pravde Brazila
26.08.2025.•
1
Ministru pravde Brazila Rikardu Levandovskom poništena je viza za Sjedinjene Američke Države, rekao je danas predsednik Luis Injacio Lula i osudio taj potez Vašingtona kao neodgovoran.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar