Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
SZO: Potrebno sedam milijardi dolara za obnovu zdravstvenog sistema Gaze
24.10.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da će biti potrebno najmanje sedam milijardi dolara samo za obnovu zdravstvenog sistema Pojasa Gaze.
Tinejdžeru sa Novog Zelanda uklonjeni delovi creva: Progutao 100 magneta
24.10.2025.•
0
Trinaestogodišnjem dečaku na Novom Zelandu uklonjeni su nekrotični delovi creva nakon što je progutao skoro 100 magneta kupljenih preko interneta.
Ekonomski izaslanik Kremlja na razgovorima u SAD
24.10.2025.•
0
Izaslanik Kremlj za ekonomska pitanja Kiril Dmitrijev rekao je danas da se nalazi u SAD, dva dana posle objave Vašingtona o uvođenju novih sankcija Rusiji za energente.
Dvojica mađarskih državljana proterana iz BiH
24.10.2025.•
0
Služba za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine (BiH) proterala je dvojicu mađarskih državljana jer su nezakonito snimali objekte i pratili ljude u opštini Banovići.
Tramp pomilovao osnivača najveće svetske kriptoberze
24.10.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp pomilovao je osnivača najveće svetske kriptoberze Bajnens, Čangpenga Džaa, koji je pre dve godine priznao krivicu u slučaju povezanom sa pranjem novca dok je bio izvršni direktor berze.
Sabor Hrvatske izglasao vraćanje obaveznog vojnog roka
24.10.2025.•
1
Sabor Hrvatske je danas većinom glasova izmenio zakone o odbrani i službi u oružanim snagama, čime je omogućio ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka od početka iduće godine.
Lekari bez granica: Zdravlje 1,5 miliona ljudi u južnoj Gazi ugroženo, a zima se približava
24.10.2025.•
0
Više od milion ljudi je i dalje primorano da živi na malom komadu zemlje, a njihovo zdravlje je ozbiljno ugroženo lošim uslovima života u južnoj Gazi, saopštili su Lekari bez granica.
Hrvatska policija uhapsila pedofila: Zlostavljao decu i vodio onlajn grupu sa 250 članova
24.10.2025.•
0
Hrvatska policija je u međunarodnoj akciji uhapsila 29-godišnjaka zbog sumnje u višestruko seksualno zlostavljanje dece i vođenje onlajn pedofilske grupe.
Sud u Banjaluci: Milorad Dodik ne može biti ni lider SNSD
24.10.2025.•
5
Milorad Dodik, prema aktu Centralne izborne komisije BiH (CIK) o pravnim posledicama presude Suda BiH, ne može biti na čelu Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Alon Ohel pušten iz bolnice, nastavlja oporavak na odoljenju za rehabilitaciju
24.10.2025.•
0
Alon Ohel pušten je iz Medicinskog centra Rabin nakon što su završeni potrebni medicinski testovi i sada će nastaviti oporavak na odeljenju za rehabilitaciju, saopštila je bolnica.
Predsednik Ekvadora tvrdi da su hteli da ga otruju čokoladom i džemom
24.10.2025.•
0
Predsednik Ekvadora Danijel Noboa izjavio je da je neko pokušao da ga otruje čokoladom i džemom koji su u sebi imali toksične hemikalije, a koje je dobio na jednom javnom događaju.
Kineski državaljanin izručen iz Kube u SAD: "Brat Vang" snabdevao drogom kartele
24.10.2025.•
0
Kineski državljanin optužen za trgovinu fentanilom prebačen je iz Kube u Sjedinjene Američke Države, saopštila je meksička vlada koja je organizovala njegov transfer.
Policija u Rovinju kod državljanina Srbije pronašla dva kilograma marihuane
23.10.2025.•
0
Državljanin Srbije (33) uhapšen je u Rovinju zbog posedovanja više od dva kilograma marihuane, saopštila je danas istarska policija.
Irci sutra biraju predsednika
23.10.2025.•
1
Građani Republike Irske sutra biraju svog 10. predsednika.
Rusija u jeku sankcija kupovala britansku tehnologiju
23.10.2025.•
1
Britanske kompanije su deset godina pomagale Rusiji da izgradi podvodnu odbranu na Arktiku, a da to nisu znale, piše list Gardijan.
Hiljade ljudi na maršu u Budimpešti podržalo Orbana
23.10.2025.•
18
Hiljade Mađara izašlo je danas na ulice Budimpešte da iskažu podršku premijeru Viktoru Orbanu koga za šest meseci čekaju parlamentarni izbori, koji su, po svemu sudeći, najizazovniji za 15 godina koliko je na vlasti.
VIDEO: Automobilom pokušao da uđe u rusku ambasadu u Bukureštu
23.10.2025.•
0
Muškarac (53) pokušao je rano jutros automobilom da na silu uđe u rusku ambasadu u Bukureštu, saopštila je rumunska žandarmerija.
Nemačka policija zbog nesporazuma upucala vojnika tokom vežbe
23.10.2025.•
3
Nemačka policija je zbog nesporazuma greškom upucala vojnika tokom velike vežbe nemačkih oružanih snaga - Bundesvera, u gradu Erdingu na jugu Bavarske, saopštili su zvaničnici.
Britanski premijer: Balkan je evropsko iskušenje i kotao
22.10.2025.•
7
Britanski premijer Kir Starmer (Keir) opisao je Zapadni Balkan kao evropski "kotao", otvarajući samit s liderima u Londonu koji je uglavnom fokusiran na rešavanje izazova migracija.
Ujedinjene nacije biraju novog generalnog sekretara 2026. godine
22.10.2025.•
2
Novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija biće izabran sledeće godine za petogodišnji mandat koji počinje 1. januara 2027. godine.
Predsednik Perua uveo vanredno stanje zbog talasa nasilja
22.10.2025.•
0
Predsednik Perua Hose Heri proglasio je vanredno stanje u Limi na 30 dana, u pokušaju da zaustavi talas nasilja koji potresa zemlju i doprinosi društvenim nemirima, saopštila je vlada te zemlje.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar