Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Ukrajina sa SAD potpisala ugovor o mineralima, Zelenski ga nazvao "istorijskim"
01.05.2025.•
0
Ukrajinski lider Volodimir Zelenski izjavio je da potpisivanje sporazuma o mineralima sa SAD predviđa saradnju pod fer uslovima, što ga, kako je naveo, "čini istorijskim".
SZO: Tela i um dece Gaze se razaraju, mi smo saučesnici
01.05.2025.•
1
Tela i um dece u Gazi se uništavaju zbog dvomesečne blokade humanitarne pomoći i obnovljenih izraelskih napada.
Prvomajski protesti u Turskoj: Uhapšeno više od 400 građana
01.05.2025.•
0
Više od 400 ljudi uhapšeno je danas u Istanbulu tokom demonstracija povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada, javilo je tamošnje udruženje advokata.
Preminula najstarija osoba na svetu: 116 godina i 326 dana
01.05.2025.•
0
Brazilka koja je proglašena za najstariju osobu na svetu, Ina Kanabaro Lukas, preminula je u 117. godini.
Potpisan sporazum: Amerika će imati pristup ukrajinskim prirodnim resursima
01.05.2025.•
5
Ministarstvo finansija SAD je noćas saopštilo da su Vašington i Kijev potpisali sporazum o uspostavljanju "investicionog fonda za rekonstrukciju" Ukrajine.
Tužilac: Istraga o požaru u Kočanima mora da se završi do 17. juna, obuhvatiće i državne organe
01.05.2025.•
0
Istraga požara u diskoteci u Kočanima mora biti završena u zakonski predviđenom roku od 90 dana, odnosno do 16, 17. juna, izjavio je državni tužilac Severne Makedonije Ljupčo Kocevski.
Švedski novinar osuđen u Turskoj zbog vređanja Erdogana, čeka ga još jedno suđenje
01.05.2025.•
2
Švedski novinar Joakim Medin, uhapšen krajem marta po dolasku u Tursku, osuđen je na 11 meseci zatvora uslovno zbog "vređanja" predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.
Tramp: Voleo bih da budem papa
30.04.2025.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp zna koga želi za narednog papu o čemu će odlučiti predstojeća konklava u Vatikanu: želi sebe.
Od kako je Tramp počeo mandat: Meksiko primio skoro 39.000 deportovanih osoba iz SAD-a
30.04.2025.•
1
Meksiko je primio skoro 39.000 imigranata deportovanih iz SAD od početka mandata američkog predsednika Donalda Trampa, od kojih su 33.000 Meksikanci, izjavila je meksička predsednica Klaudija Šejnbaum
Pucnjava u Upsali, ubijene tri osobe
29.04.2025.•
2
Tri osobe poginule su danas u pucnjavi u Upsali u Švedskoj, objavila je švedska policija.
Zemljotres magnitude 6,2 na Novom Zelandu
29.04.2025.•
0
Zemljotres magnitude 6,2 pogodio je zapadnu obalu Novog Zelanda.
Koji svetski lideri idu 9. maja u Moskvu: Vučić, Dodik, Fico, Lukašenko...
29.04.2025.•
19
Na 80. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja u Moskvi, očekuje se prisustvo lidera iz 19 zemalja, dok su još dvojica lidera dobili pozivnice, ali još nisu potvrdili svoj dolazak.
Francuski zatvorenici će plaćati troškove svog robijanja
29.04.2025.•
6
Francuski ministar pravde Žerald Darmanen najavio je novu meru - zatvorenici će sami snositi deo troškova svog boravka iza rešetaka.
Karnijeva Liberalna partija osvojila najviše poslaničkih mandata na izborima u Kanadi
29.04.2025.•
1
Liberalna partija premijera Marka Karnija osvojila je najviše poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima u Kanadi.
Nakon masovnog nestanka struje u Španiji i Portugalu: Polako se stanje normalizuje
29.04.2025.•
1
Španski operator Red Elektrika saopštio je danas da je do pet časova po lokalnom vremenu više od 92 odsto potrošača snabdeveno električnom energijom, kao i da su sve trafostanice pod naponom.
FOTO U violini tokom popravke otkrivena skrivena poruka: Instrument napravio robijaš u logoru Dahau
29.04.2025.•
2
Nakon što su trgovci umetninama u Mađarskoj poslali na popravku violinu koju su godinama čuvali, otkriveno je da je taj instrument napravio jevrejski zatvorenik unutar logora Dahau.
Američki avion od 70 miliona dolara se otkotrljao sa palube nosača i pao u more
29.04.2025.•
2
Borbeni avion F/A-18 otkotrljao se sa palube nosača aviona "USS Harry S. Truman" i potonuo na dno Crvenog mora, saopštila je američka mornarica.
Ponovo ispitana 101-godišnja splitska partizanka o ubistvu sveštenika u Širokom Brijegu 1945. godine
28.04.2025.•
2
Istražni sudija u Splitu saslušao je 101-godišnju partizanku Vjeru Andrijić u okviru istrage o ubistvu 12 sveštenika fratara u Širokom Brijegu u BiH na kraju Drugog svetskog rata.
Tragovi hemijskog oružja i nakon 50 godina od Vijetnamskog rata: Milioni ljudi osećaju "Oranž"
28.04.2025.•
1
Vijetnamski rat završen je 30. aprila 1975, kada je južnovijetnamski glavni grad Sajgon pao u ruke komunista, ali milioni ljudi se i dalje suočavaju sa posledicama hemijskog ratovanja agensom "Oranž".
Ministar odbrane BiH zatražio smenu ambasadora u Srbiji Aleksandra Vranješa
28.04.2025.•
3
Bosanski ministar odbrane Zukan Helez pozvao je Predsedništvo BiH da hitno pokrene proceduru za smenu ambasadora BiH u Srbiji Aleksandra Vranješa, zbog "skandaloznih izjava i uvreda na račun države".
Mađarska optužena za ilegalne subvencije provladinim medijima
28.04.2025.•
0
Vlada premijera Mađarske Viktora Orbana optužena je da je provladinim medijima nezakonito dodelila vše od milijardu evra subvencija.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar